ZVANIČNICI AMERIČKE SAVEZNE ADMINISTRACIJE planiraju da predlože donošenje zakona koji će od kompanija što upravljaju društvenim mrežama i onih koje omogućavaju telefoniranje preko Interneta, zahtevati da svoje tehnologije prilagode tako da agenti organa reda mogu da nadziru komunikacije njihovih korisnika kako bi uhvatili lica za koja se sumnja da su teroristi ili neki drugi kriminalci.
Predlog je proistekao iz sumnje da su tehnologija i društveni običaji pretekli zakon i da organi reda ne raspolažu mogućnostima da nadziru nove metode komunikacije. Ova inicijativa je pobudila rasprave o tome kakav treba da bude odnos između nacionalne bezbednosti i lične privatnosti i šta bi se od industrije moglo tražiti a da to ne uguši inovativnost.
Savetnici FBI tvrde da se ovde ne radi o proširivanju ovlašćenja, već o zakonitom kontrolisanju komunikacija i očuvanju mogućnosti da se sprovedu postojeća ovlašćenja kako bi se osigurala državna i javna bezbednost.
Ova ideja o kojoj se raspreda najmanje dve godine, još uvek je predmet rasprava između saveznih organa, uključujući FBI, Ministarstvo pravde i Savet nacionalne bezbednosti. Zvaničnici Kongresa SAD i administracije kažu da još uvek ne postoje ni nacrt zakona, ni jasni rokovi.
Na tapetu je akt iz 1994. čiji je puni naziv „Zakon o pomaganju organima reda u oblasti komunikacija“ (Communications Assistance to Law Enforcement Act, CALEA). Njime se od telefonskih i komunikacionih kompanija zahteva da u svoje mreže ugrade mogućnosti kontrole koja je namenjena organima reda. Agent mora da ima odgovarajući sudski nalog da bi mogao da pristupi njihovim mrežama. Ovim zakonom nisu obuhvaćene društvene mreže kao što su Facebook i Twitter. Njihove tehnologije nisu izgrađene tako da vlastima omoguće pristup svojim sadržajima u realnom vremenu.
Organi reda bi pored toga želeli da im kompanije koje nude šifrovane komunikacije omoguće da dobiju dešifrovan tekst, kao i da dizajniraju uslugu koja omogućava kontrolu komunikacija kao što je Skype.
„Ukoliko imate situaciju s taocima u kojoj otmičari međusobno komuniciraju i dogovaraju se o svojim sledećim potezima, sigurno biste poželeli pristup njihovim komunikacijama u realnom vremenu“, objasnio je jedan zvaničnik, napominjući da je to problem koji je važan ne samo za državu nego i za lokalnu policiju.
Zvanični predstavnik Centra za demokratiju i tehnologiju smatra da američka vlada već ima ogromne mogućnosti elektronskog nadziranja i da bi novi predlog zakona mogao da uguši stvaranje novih proizvoda. „Sva moć Interneta potiče iz činjenice da svako u svojoj garaži može da izmisli i razvije novu uslugu, a prema onom što se predlaže neki proizvodi ne bi mogli da se naprave ukoliko nisu saglasni sa zahtevima vlade. Ukoliko se vlada bude uključila u proces dizajniranja mogli bismo da izgubimo našu kompetitivnu prednost.“
Jedan advokat koji radi kao savetnik kompaniija koje pružaju usluge društvenih mreža i komunikacija, smatra da bi predlog da se CALEA proširi, mogao biti izuzetno težak u tehničkom pogledu. „U nekim slučajevima mreže bi morale da se potpuno prerade, a tamo gde bi to i bilo moguće to bi zahtevalo puno vremena i novca.“ (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Predlog je proistekao iz sumnje da su tehnologija i društveni običaji pretekli zakon i da organi reda ne raspolažu mogućnostima da nadziru nove metode komunikacije. Ova inicijativa je pobudila rasprave o tome kakav treba da bude odnos između nacionalne bezbednosti i lične privatnosti i šta bi se od industrije moglo tražiti a da to ne uguši inovativnost.
Savetnici FBI tvrde da se ovde ne radi o proširivanju ovlašćenja, već o zakonitom kontrolisanju komunikacija i očuvanju mogućnosti da se sprovedu postojeća ovlašćenja kako bi se osigurala državna i javna bezbednost.
Ova ideja o kojoj se raspreda najmanje dve godine, još uvek je predmet rasprava između saveznih organa, uključujući FBI, Ministarstvo pravde i Savet nacionalne bezbednosti. Zvaničnici Kongresa SAD i administracije kažu da još uvek ne postoje ni nacrt zakona, ni jasni rokovi.
Na tapetu je akt iz 1994. čiji je puni naziv „Zakon o pomaganju organima reda u oblasti komunikacija“ (Communications Assistance to Law Enforcement Act, CALEA). Njime se od telefonskih i komunikacionih kompanija zahteva da u svoje mreže ugrade mogućnosti kontrole koja je namenjena organima reda. Agent mora da ima odgovarajući sudski nalog da bi mogao da pristupi njihovim mrežama. Ovim zakonom nisu obuhvaćene društvene mreže kao što su Facebook i Twitter. Njihove tehnologije nisu izgrađene tako da vlastima omoguće pristup svojim sadržajima u realnom vremenu.
Organi reda bi pored toga želeli da im kompanije koje nude šifrovane komunikacije omoguće da dobiju dešifrovan tekst, kao i da dizajniraju uslugu koja omogućava kontrolu komunikacija kao što je Skype.
„Ukoliko imate situaciju s taocima u kojoj otmičari međusobno komuniciraju i dogovaraju se o svojim sledećim potezima, sigurno biste poželeli pristup njihovim komunikacijama u realnom vremenu“, objasnio je jedan zvaničnik, napominjući da je to problem koji je važan ne samo za državu nego i za lokalnu policiju.
Zvanični predstavnik Centra za demokratiju i tehnologiju smatra da američka vlada već ima ogromne mogućnosti elektronskog nadziranja i da bi novi predlog zakona mogao da uguši stvaranje novih proizvoda. „Sva moć Interneta potiče iz činjenice da svako u svojoj garaži može da izmisli i razvije novu uslugu, a prema onom što se predlaže neki proizvodi ne bi mogli da se naprave ukoliko nisu saglasni sa zahtevima vlade. Ukoliko se vlada bude uključila u proces dizajniranja mogli bismo da izgubimo našu kompetitivnu prednost.“
Jedan advokat koji radi kao savetnik kompaniija koje pružaju usluge društvenih mreža i komunikacija, smatra da bi predlog da se CALEA proširi, mogao biti izuzetno težak u tehničkom pogledu. „U nekim slučajevima mreže bi morale da se potpuno prerade, a tamo gde bi to i bilo moguće to bi zahtevalo puno vremena i novca.“ (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: