STIV DŽOBS JE DOBIO NOVU JETRU, svi ostali lakši način da gledaju video u krevetu, a institucije zadužene za zdravstvenu negu odskočnu dasku koja će ih uvesti u 21. vek. Posle tajnovite operacije izvedene prošlog proleća lakše je zamisliti Džobsa kako gleda u plafon dok leži u bolničkoj sobi i smišlja kako da koristi internet, a da ne mora da se bakće s klasičnim prenosivim računarom.
Nije teško proširiti tu sliku zamišljajući ga i kako posmatra lekare, medicinske sestre i spremačice dok koriste loše projektovane, slabo integrisane i ružne mobilne uređaje i pita se postoji li bolji način.
I dok ostatak sveta piše i komentariše, kritikuje ili hvali njegov novi uređaj, iPad nailazi na veoma topao prijem u svetu zdravstvene nege, onom američkom.
Tamošnje medicinske publikacije su već izrazile svoj pozitivan entuzijazam. Kaiser Permanente, vodeća američka organizacija za stalnu zdravstvenu negu, već isprobava načine njegovog korišćenja, jedna od glavnih bolnica na Harvardu uvodi pilot program s iPadom, a rukovodstvo čuvene bolnice Cedars-Sinai je navodno još prošle godine pribavilo prototipske primerke.
Ovde nije reč samo o groznici s kojom ova nova igračka osvaja medicinski svet u Americi: ukoliko se iPad pokaže kao zgodan opštenamenski dodatak u njenim zdravstvenim ustanovama, mogao bi im doneti milijarderske uštede, smatra Blekford Midlton, čelnik Centra za IT i direktor istraživanja i razvoja kliničke informatike u organizaciji Partners HealthCare System.
Novi upravo potpisani zakon o zaštiti pacijenata i dostupnoj zdravstvenoj zaštiti stvorio je teren za hitno iznalaženje načina koji će američko zdravstvo učiniti dostupnijim većem broju ljudi, a Bela kuća ne može da ignoriše budžetske prognoze da će do 2025. godine, ukoliko se nešto ne promeni, na zdravstvo odlaziti 25% bruto nacionalnog dohotka. Digitalizacija i povezivanje zdravstvenih ustanova sve više se vide kao glavni putevi povećavanja efikasnosti čitavog sistema.
Nedavno objavljeni izveštaj PricewaterhouseCoopersa posebno ističe činjenicu da zdravstvo i dalje sporo hvata priključak po pitanju inovacija, posebno tehnoloških. U njemu stoji da svestranost bežičnih mobilnih uređaja kao što su pametni telefoni stvara medicinskim poslenicima i priliku i potrebu za generalni remont načina pružanja medicinskih usluga.
Kad zdravstveni profesionalci govore o iPadu, često se čuje fraza da "ima pravu veličinu i oblik". iPad je i lep. Sa nepunih 700 grama znatno je lakši od većine internet računara, brz je i može da radi deset sati bez punjenja. Lako se čita i intuitivno koristi. Sve to zajedno je Appleov tajni napitak koji bi ovde mogao prevagnuti.
Njegov vrhunski vizuelni kvalitet čini ga prirodnim sredstvom za čitanje dijagnostičkih slika kao što su rentgenski snimci i grafički prikazi dobijeni magnetnom rezonancom, a njegov veliki taktilni ekran je veliko unapređenje u odnosu na nečitljive papirne grafikone ili nezgrapne stone računare u pogledu snimanja i pregledanja podatka o pacijentu.
Ne radi se ovde o tome da niko nije pokušao da uvede medicinu u doba YouTubea, već da to niko nije uspeo da izvede u velikim razmerama. Postoje već brojne medicinske aplikacije napisane za iPhone, namenjene i lekarima i laicima, ali njegov maleni ekran ume da oteža njihovo korišćenje. Ukoliko lekar, na primer, hoće da uporedi dva EKG snimka, čeka ga dosta pomeranja i zumiranja.
Američka administracija je odvojila oko 19 milijardi dolara za stimulisanje digitalizovanja medicinskih kartona, ali ta njena inicijativa je startovala veoma sporo. I pored toga što u IT oblasti okrenutoj medicini postoje brojni proizvođači, a na tržištu se nudi i čitav niz odgovarajućih mobilnih ili ručnih uređaja, nijedan od njih nije uspeo da dostigne kritičnu masu. Većinom su komplikovaniji za upotrebu i dva-tri puta skuplji od iPada.
Zdravstveni stručnjaci sa medicinskog fakulteta na Harvardu kažu da bi kombinacija jeftinijeg hardvera i izostanka potrebe da se uči kako se on koristi (jer mnogi već imaju pametne telefone) mogla da podstakne šire usvajanje iPada u zdravstvenim ustanovama i utre put elektronskim medicinskim kartonima kao nečem što bi postalo norma.
Moguće uštede su ogromne. Izbegle bi se brojne greške i nepotrebno ponavljanje laboratorijskih analiza koje trenutno opterećuju medicinske preglede, a poboljšanjima na tom planu američko zdravstvo moglo bi, prema nekim procenama, uštedeti 44 milijarde dolara godišnje.
Naravno, ni iPad nije bez mana. Kao prvo, to je lomljiv uređaj. U urgentnom centru bi lako mogao pasti i ogrebati se ili bi ga neko mogao ukrasti. Međutim, ukoliko bi mu se dodala gumena zaštita i nekakva narukvica kojom bi se privezivao za ruku, bio bi zaštićen od takvih slučajeva.
Prve reakcije pokazuju da kucanje na njegovoj virtuelnoj tastaturi nije pogodno za sve namene, ali bi softver za prepoznavanje govora omogućio lekarima da diktiraju ono što bi inače morali da zapisuju. Poseban problem su privatnost i pravila koja moraju da se poštuju pri propisivanju lekova koji su pod kontrolim, što sve zajedno zahteva dodatnu bezbednost. Postoje zato ideje da se u buduće verzije ugradi neki biometrijski dodatak poput skenera otiska prsta.
Srećom, to su relativno mali koraci koje još treba preći ukoliko se uzme u obzir šta je Apple već uspeo da prevlada kako bi ponudio uređaj koji je u razumnoj meri lagan i prijateljski nastrojen rema korisniku, a uz to je i moćna veza između lekara i ostatka zdravstvenog univerzuma. Mada još treba pričekati na ocenu da li će se iPad dopasti širokim narodnim masama, stiče se utisak da bi on mogao postati injekcija kakva je potrebna američkom zdravstvu. (V.M.)
Izvor: www.mikro.rs
Nije teško proširiti tu sliku zamišljajući ga i kako posmatra lekare, medicinske sestre i spremačice dok koriste loše projektovane, slabo integrisane i ružne mobilne uređaje i pita se postoji li bolji način.
I dok ostatak sveta piše i komentariše, kritikuje ili hvali njegov novi uređaj, iPad nailazi na veoma topao prijem u svetu zdravstvene nege, onom američkom.
Tamošnje medicinske publikacije su već izrazile svoj pozitivan entuzijazam. Kaiser Permanente, vodeća američka organizacija za stalnu zdravstvenu negu, već isprobava načine njegovog korišćenja, jedna od glavnih bolnica na Harvardu uvodi pilot program s iPadom, a rukovodstvo čuvene bolnice Cedars-Sinai je navodno još prošle godine pribavilo prototipske primerke.
Ovde nije reč samo o groznici s kojom ova nova igračka osvaja medicinski svet u Americi: ukoliko se iPad pokaže kao zgodan opštenamenski dodatak u njenim zdravstvenim ustanovama, mogao bi im doneti milijarderske uštede, smatra Blekford Midlton, čelnik Centra za IT i direktor istraživanja i razvoja kliničke informatike u organizaciji Partners HealthCare System.
Novi upravo potpisani zakon o zaštiti pacijenata i dostupnoj zdravstvenoj zaštiti stvorio je teren za hitno iznalaženje načina koji će američko zdravstvo učiniti dostupnijim većem broju ljudi, a Bela kuća ne može da ignoriše budžetske prognoze da će do 2025. godine, ukoliko se nešto ne promeni, na zdravstvo odlaziti 25% bruto nacionalnog dohotka. Digitalizacija i povezivanje zdravstvenih ustanova sve više se vide kao glavni putevi povećavanja efikasnosti čitavog sistema.
Nedavno objavljeni izveštaj PricewaterhouseCoopersa posebno ističe činjenicu da zdravstvo i dalje sporo hvata priključak po pitanju inovacija, posebno tehnoloških. U njemu stoji da svestranost bežičnih mobilnih uređaja kao što su pametni telefoni stvara medicinskim poslenicima i priliku i potrebu za generalni remont načina pružanja medicinskih usluga.
Kad zdravstveni profesionalci govore o iPadu, često se čuje fraza da "ima pravu veličinu i oblik". iPad je i lep. Sa nepunih 700 grama znatno je lakši od većine internet računara, brz je i može da radi deset sati bez punjenja. Lako se čita i intuitivno koristi. Sve to zajedno je Appleov tajni napitak koji bi ovde mogao prevagnuti.
Njegov vrhunski vizuelni kvalitet čini ga prirodnim sredstvom za čitanje dijagnostičkih slika kao što su rentgenski snimci i grafički prikazi dobijeni magnetnom rezonancom, a njegov veliki taktilni ekran je veliko unapređenje u odnosu na nečitljive papirne grafikone ili nezgrapne stone računare u pogledu snimanja i pregledanja podatka o pacijentu.
Ne radi se ovde o tome da niko nije pokušao da uvede medicinu u doba YouTubea, već da to niko nije uspeo da izvede u velikim razmerama. Postoje već brojne medicinske aplikacije napisane za iPhone, namenjene i lekarima i laicima, ali njegov maleni ekran ume da oteža njihovo korišćenje. Ukoliko lekar, na primer, hoće da uporedi dva EKG snimka, čeka ga dosta pomeranja i zumiranja.
Američka administracija je odvojila oko 19 milijardi dolara za stimulisanje digitalizovanja medicinskih kartona, ali ta njena inicijativa je startovala veoma sporo. I pored toga što u IT oblasti okrenutoj medicini postoje brojni proizvođači, a na tržištu se nudi i čitav niz odgovarajućih mobilnih ili ručnih uređaja, nijedan od njih nije uspeo da dostigne kritičnu masu. Većinom su komplikovaniji za upotrebu i dva-tri puta skuplji od iPada.
Zdravstveni stručnjaci sa medicinskog fakulteta na Harvardu kažu da bi kombinacija jeftinijeg hardvera i izostanka potrebe da se uči kako se on koristi (jer mnogi već imaju pametne telefone) mogla da podstakne šire usvajanje iPada u zdravstvenim ustanovama i utre put elektronskim medicinskim kartonima kao nečem što bi postalo norma.
Moguće uštede su ogromne. Izbegle bi se brojne greške i nepotrebno ponavljanje laboratorijskih analiza koje trenutno opterećuju medicinske preglede, a poboljšanjima na tom planu američko zdravstvo moglo bi, prema nekim procenama, uštedeti 44 milijarde dolara godišnje.
Naravno, ni iPad nije bez mana. Kao prvo, to je lomljiv uređaj. U urgentnom centru bi lako mogao pasti i ogrebati se ili bi ga neko mogao ukrasti. Međutim, ukoliko bi mu se dodala gumena zaštita i nekakva narukvica kojom bi se privezivao za ruku, bio bi zaštićen od takvih slučajeva.
Prve reakcije pokazuju da kucanje na njegovoj virtuelnoj tastaturi nije pogodno za sve namene, ali bi softver za prepoznavanje govora omogućio lekarima da diktiraju ono što bi inače morali da zapisuju. Poseban problem su privatnost i pravila koja moraju da se poštuju pri propisivanju lekova koji su pod kontrolim, što sve zajedno zahteva dodatnu bezbednost. Postoje zato ideje da se u buduće verzije ugradi neki biometrijski dodatak poput skenera otiska prsta.
Srećom, to su relativno mali koraci koje još treba preći ukoliko se uzme u obzir šta je Apple već uspeo da prevlada kako bi ponudio uređaj koji je u razumnoj meri lagan i prijateljski nastrojen rema korisniku, a uz to je i moćna veza između lekara i ostatka zdravstvenog univerzuma. Mada još treba pričekati na ocenu da li će se iPad dopasti širokim narodnim masama, stiče se utisak da bi on mogao postati injekcija kakva je potrebna američkom zdravstvu. (V.M.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: