U VEB ŽARGONU „HROM“ (CHROME) je deo veb čitača koji okružuje veb stranu: traka s adresnim poljem, dugme „Nazad“ (Back) i neizostavni panel sa spiskom obeleženih strana (Bookmarks). Hrom je isto tako i ime veb čitača (Chrome) koji je Google ponudio u septembru 2008, a da bi konfuzija bila još veća istovremeno je i ime novog operativnog sistema (Chrome OS) koji je Google najavio u julu 2009, a pojaviće se kasnije ove godine.
Ova šema imenovanja nije slučajna. Ona odslikava Googleovu ambiciju da stvori operativni sistem koji se neće razlikovati od veb čitača. Umesto običnih datoteka, direktorijuma i aplikacija, Chrome OS će u središte svega što radimo staviti Googleovu infrastrukturu u vidu računarskog oblaka sačinjenog od ogromnog broja servera, iz kojeg će se preko interneta isporučivati sve potrebne usluge i aplikacije. Kroz nekoliko godina Chrome OS bi mogao postati najjednostavnije, najbrže i najbezbednije okruženje za lično računarstvo na planeti. Međutim, ima tu i jedna kvaka: to će istovremeno značiti da Google postaje čuvar vaših ličnih informacija, što će mu omogućiti da prodre još dublje među vaše podatke i učini svoje reklamne poslove profitabilnijim nego ikad.
Chrome OS predstavlja radikalno nov pravac za računare. Današnji glavni operativni sistemi – Windows, Mac OS i Linux – svi su zasnovani na modelu radne stanice iz osamdesetih godina prošlog veka. Projektovani su da rade na moćnom hardveru i da sve podatke korisnika i sve programe smeštaju na obližnji čvrsti disk. Čak i veb koji je 1989. godine izumeo Tim Berners-Li, bio je samo proširenje tog modela – bolja alatka za nalaženje podataka u mreži i njihovo donošenje na vaš računar. Međutim, ljudi više ne koriste računare na taj način. To u najmanju ruku važi za one koji koriste internet aplikacije kao što su Facebook, Gmail i YouTube. Kad koristite neke od tih aplikacija, vaši podaci su smešteni u neki udaljeni centar – obrađuju se u oblaku i kopiraju na vaš računar samo da biste ih videli.
Veb čitač Chrome možete slobodno preuzeti i koristiti na operativnom sistemu Windows, Mac i Linux i ukoliko to učinite, uočićete da je primetno brži u odnosu na Appleov Safari, Microsoftov Internet Explorer ili Mozillin Firefox. Chrome pored toga ima i manje „hroma“ od tih konkurenata – nema debele ivice, nema trake s dugmićima, ni statusnu traku. Google kaže da je njegova vizija čitača da ga ukloni iz vidokruga kako biste bili bliži svojim podacima.
Chrome OS samo proširuje tu strategiju. On će biti veb čitač koji se izvršava na Linuksovom jezgru koje kontroliše dati hardver, ali ne radi i sve ostalo. Chrome OS će na disku zauzimati manje od jednog gigabajta i podizaće se za par sekundi. Neće imati dugme „Start“ već samo Googleovu početnu stranicu s vezama do vaših omiljenih internet aplikacija. Paneli na ivici glavnog prozora pojavljivaće se kad svoj prenosivi računar treba da povežete s digitalnom kamerom ili kad treba da pronađete novu bežičnu mrežu.
Minimalistički dizajn učiniće da Chrome OS postane idealan za internet računare koji imaju skromne memorijske kapacitete i skromnu procesorsku snagu. Postoji već nekoliko takvih računara koji se isporučuju s operativnim sistemima lake kategorije tipa veb čitača koje korisnici mogu da izvršavaju kao alternativu Windowsu. Chrome OS je sličan, ali će biti tešnje integrisan s Gooogleovim servisima zasnovanom na računarskom oblaku. Kad se prijavite na Chrome OS sa svojim guglovskim imenom i lozinkom, Google Docs će biti tu da vam omogući uređivanje i pamćenje dokumenata, a Gmail će voditi računa o vašoj e-pošti.
Danas možete da skinete s mreže i koristite Chromium OS, prototipski sistem koji služi kao potvrda koncepta i pokazuje kakav bi mogao biti Chrome OS kad se pojavi kroz nekoliko meseci. Nema razloga da to činite, jer još nije sasvim spreman, ali nekoliko proizvođača računara među kojima su Samsung i Acer, već je objavilo planove za internet računare koji će koristiti Chrome OS, a može se desiti i da sam Google isporuči takav računar, koji je, kao što je to bio slučaj s mobilnim telefonom Nexus One, napravljen prema njegovim hardverskim specifikacijama.
Googleovi inženjeri su objasnili da će Chrome OS koristiti disk računara kao priručnu memoriju (keš) i praviti kopije svega na čemu radite i to tako da nećete prekoračiti ugovorena ograničenja bežičnog prenosa podataka (ili isprazniti baterije). Svi ti lični podaci biće šifrovani, tako da nećete morati da brinete ukoliko se desi da izgubite računar. Ukoliko se iz nekog razloga podaci na računaru oštete – recimo zbog virusa – moći ćete sve da obrišete i krenete iznova bez ikakvih gubitaka, pošto su vam podaci smešteni u oblaku.
Ukoliko ste Googleov obožavalac, radnik ili deoničar, Chrome OS ćete videti kao najnovije nastojanje kompanije da svojim korisnicima obezbedi najbolji doživljaj, a ako ste mu konkurent, verovatno ćete sa zabrinutošću uvideti da Google proširuje svoj domašaj i na operativne sisteme. I na kraju, ako ste borac za privatnost, ovaj potez će verovatno pojačati vaše strahove vezane za ovog giganta interneta: baš kao što kaže njegov moto „Učiniti informacije sveta univerzalno dostupnim i korisnim“, stvarno se radi o informacijama celog sveta.
Sećate li se kad je devedesetih godina prošlog veka Microsoft pokušao da iskoristi moć do koje je došao kad je postao dominantna kompanija u oblasti softvera za personalne računare i poželeo da postane najvažniji ponudilac veb čitača, veb servera i internet usluga? Isto to moglo bi se desiti ponovo, samo obrnutim redom. Google, kralj pretraživanja interneta i mrežnog reklamiranja, mogao bi upotrebiti moć svojih internet aplikacija da se probije u buduće internet računare a odatle i na stone. Kao vlasnik brojnih mrežnih resursa Google će najbolje raditi sa svojim sistemom Chrome – ne zbog toga da bi se upustio u nekakvu monopolističku praksu, već zato što je taj sistem od temelja pa naviše napravio da izvršava složene veb aplikacije, a ako uz to sve može da se uradi unutar veb čitača, zašto biste plaćali za veći i sporiji računar koji morate mukotrpno da održavate?
To što Chrome i Chrome OS konvergiraju ka Googleovim uslugama zasnovanim na oblaku predstavlja seizmički pomeraj u svetu privatnosti. U poslednjih dvadeset godina su najznačajnije pretnje privatnosti dolazile od kompanija koje skupljaju i prodaju lične informacije i vlada koje pokušavaju da pristupe tim komercijalnim bankama podataka. Chrome OS dramatično menja tu jednačinu. Sada će po prvi put korisnici biti ohrabrivani da većinu svojih ličnih informacija daju na čuvanje jednoj kompaniji – kompaniji koja zarađuje pare tako što kopa po njihovim podacima. I sve te lične informacije biće zaštićene samo sa jednim korisničkim imenom i lozinkom. Što je još gore, ponekad uopšte neće ni biti zaštićene: videlo se to kad je Google odlučio da milione korisnika Gmaila prijavi da koriste Google Buzz bez njihovog odobrenja i usput otkrio njihove kontakte. Oni koji koriste Chrome OS neće morati da brinu o smeštanju svojih podataka, rukovanju s njima i njihovim rezervnim kopijama, ali šta ako neko provali u Googleovu banku podataka, ili ako podaci nesrećnim slučajem procure ili dospeju u ruke neke sumnjive vlade?
Mnogi korisnici pogrešno smatraju da je Googleov primarni proizvod pretraživač i da su oni njegovi klijenti. U stvari, 22,9 milijardi dolara od 23,7 koliko je zaradio u 2009, potiču od prodaje reklama. Google prati i analizira ponašanje svojih korisnika kako bi što efikasnije pronalazio mete reklamiranja. Njegov istinski proizvod je pritisak tastera miša njegovog korisnika, a njegovi istinski klijenti su oglašivači. Chrome i Chrome OS će potrošačima dati jači podsticaj da svoje lične podatke prebace u Googleplex, čime će uvećati njegov inventar i broj potencijalnih klikova. Pošto će imati pristup tim ličnim informacijama to će mu omogućiti da još bolje obavlja posao upućivanja reklama ka korisnicima koji će na njih najverovatnije i reagovati.
Googleovi stvarni klijenti – sve one kompanije koje svakog meseca troše milijarde dolara da bi koristle njegove reklamne usluge – nesumnjivo će biti zadovljni. Veći reklamni prostor znači nižu cenu po kliku. S druge strane, za obične korisnike to možda neće biti tako dobra vest. Danas još uvek možete izvršavati aplikacije lokalno i čuvati podatke tamo gde želite. U budućnosti, ukoliko želite da budete deo Googleove revolucije u oblasti personalnog računarstva, možda više nećete imati takav izbor.
Pripremio: Milenko Vasić
Članak će biti objavljen u majsko-junskom izdanju časopisa Technology Review koji izdaje MIT. Autor teksta je Simson L. Garfinkel, istraživač i autor iz Kalifornije koji se bavi računarskom forenzikom, privatnošću i upravljanjem ličnim informacijama.
Izvor: www.mikro.rs
Ova šema imenovanja nije slučajna. Ona odslikava Googleovu ambiciju da stvori operativni sistem koji se neće razlikovati od veb čitača. Umesto običnih datoteka, direktorijuma i aplikacija, Chrome OS će u središte svega što radimo staviti Googleovu infrastrukturu u vidu računarskog oblaka sačinjenog od ogromnog broja servera, iz kojeg će se preko interneta isporučivati sve potrebne usluge i aplikacije. Kroz nekoliko godina Chrome OS bi mogao postati najjednostavnije, najbrže i najbezbednije okruženje za lično računarstvo na planeti. Međutim, ima tu i jedna kvaka: to će istovremeno značiti da Google postaje čuvar vaših ličnih informacija, što će mu omogućiti da prodre još dublje među vaše podatke i učini svoje reklamne poslove profitabilnijim nego ikad.
Chrome OS predstavlja radikalno nov pravac za računare. Današnji glavni operativni sistemi – Windows, Mac OS i Linux – svi su zasnovani na modelu radne stanice iz osamdesetih godina prošlog veka. Projektovani su da rade na moćnom hardveru i da sve podatke korisnika i sve programe smeštaju na obližnji čvrsti disk. Čak i veb koji je 1989. godine izumeo Tim Berners-Li, bio je samo proširenje tog modela – bolja alatka za nalaženje podataka u mreži i njihovo donošenje na vaš računar. Međutim, ljudi više ne koriste računare na taj način. To u najmanju ruku važi za one koji koriste internet aplikacije kao što su Facebook, Gmail i YouTube. Kad koristite neke od tih aplikacija, vaši podaci su smešteni u neki udaljeni centar – obrađuju se u oblaku i kopiraju na vaš računar samo da biste ih videli.
Veb čitač Chrome možete slobodno preuzeti i koristiti na operativnom sistemu Windows, Mac i Linux i ukoliko to učinite, uočićete da je primetno brži u odnosu na Appleov Safari, Microsoftov Internet Explorer ili Mozillin Firefox. Chrome pored toga ima i manje „hroma“ od tih konkurenata – nema debele ivice, nema trake s dugmićima, ni statusnu traku. Google kaže da je njegova vizija čitača da ga ukloni iz vidokruga kako biste bili bliži svojim podacima.
Chrome OS samo proširuje tu strategiju. On će biti veb čitač koji se izvršava na Linuksovom jezgru koje kontroliše dati hardver, ali ne radi i sve ostalo. Chrome OS će na disku zauzimati manje od jednog gigabajta i podizaće se za par sekundi. Neće imati dugme „Start“ već samo Googleovu početnu stranicu s vezama do vaših omiljenih internet aplikacija. Paneli na ivici glavnog prozora pojavljivaće se kad svoj prenosivi računar treba da povežete s digitalnom kamerom ili kad treba da pronađete novu bežičnu mrežu.
Minimalistički dizajn učiniće da Chrome OS postane idealan za internet računare koji imaju skromne memorijske kapacitete i skromnu procesorsku snagu. Postoji već nekoliko takvih računara koji se isporučuju s operativnim sistemima lake kategorije tipa veb čitača koje korisnici mogu da izvršavaju kao alternativu Windowsu. Chrome OS je sličan, ali će biti tešnje integrisan s Gooogleovim servisima zasnovanom na računarskom oblaku. Kad se prijavite na Chrome OS sa svojim guglovskim imenom i lozinkom, Google Docs će biti tu da vam omogući uređivanje i pamćenje dokumenata, a Gmail će voditi računa o vašoj e-pošti.
Danas možete da skinete s mreže i koristite Chromium OS, prototipski sistem koji služi kao potvrda koncepta i pokazuje kakav bi mogao biti Chrome OS kad se pojavi kroz nekoliko meseci. Nema razloga da to činite, jer još nije sasvim spreman, ali nekoliko proizvođača računara među kojima su Samsung i Acer, već je objavilo planove za internet računare koji će koristiti Chrome OS, a može se desiti i da sam Google isporuči takav računar, koji je, kao što je to bio slučaj s mobilnim telefonom Nexus One, napravljen prema njegovim hardverskim specifikacijama.
Googleovi inženjeri su objasnili da će Chrome OS koristiti disk računara kao priručnu memoriju (keš) i praviti kopije svega na čemu radite i to tako da nećete prekoračiti ugovorena ograničenja bežičnog prenosa podataka (ili isprazniti baterije). Svi ti lični podaci biće šifrovani, tako da nećete morati da brinete ukoliko se desi da izgubite računar. Ukoliko se iz nekog razloga podaci na računaru oštete – recimo zbog virusa – moći ćete sve da obrišete i krenete iznova bez ikakvih gubitaka, pošto su vam podaci smešteni u oblaku.
Ukoliko ste Googleov obožavalac, radnik ili deoničar, Chrome OS ćete videti kao najnovije nastojanje kompanije da svojim korisnicima obezbedi najbolji doživljaj, a ako ste mu konkurent, verovatno ćete sa zabrinutošću uvideti da Google proširuje svoj domašaj i na operativne sisteme. I na kraju, ako ste borac za privatnost, ovaj potez će verovatno pojačati vaše strahove vezane za ovog giganta interneta: baš kao što kaže njegov moto „Učiniti informacije sveta univerzalno dostupnim i korisnim“, stvarno se radi o informacijama celog sveta.
Sećate li se kad je devedesetih godina prošlog veka Microsoft pokušao da iskoristi moć do koje je došao kad je postao dominantna kompanija u oblasti softvera za personalne računare i poželeo da postane najvažniji ponudilac veb čitača, veb servera i internet usluga? Isto to moglo bi se desiti ponovo, samo obrnutim redom. Google, kralj pretraživanja interneta i mrežnog reklamiranja, mogao bi upotrebiti moć svojih internet aplikacija da se probije u buduće internet računare a odatle i na stone. Kao vlasnik brojnih mrežnih resursa Google će najbolje raditi sa svojim sistemom Chrome – ne zbog toga da bi se upustio u nekakvu monopolističku praksu, već zato što je taj sistem od temelja pa naviše napravio da izvršava složene veb aplikacije, a ako uz to sve može da se uradi unutar veb čitača, zašto biste plaćali za veći i sporiji računar koji morate mukotrpno da održavate?
To što Chrome i Chrome OS konvergiraju ka Googleovim uslugama zasnovanim na oblaku predstavlja seizmički pomeraj u svetu privatnosti. U poslednjih dvadeset godina su najznačajnije pretnje privatnosti dolazile od kompanija koje skupljaju i prodaju lične informacije i vlada koje pokušavaju da pristupe tim komercijalnim bankama podataka. Chrome OS dramatično menja tu jednačinu. Sada će po prvi put korisnici biti ohrabrivani da većinu svojih ličnih informacija daju na čuvanje jednoj kompaniji – kompaniji koja zarađuje pare tako što kopa po njihovim podacima. I sve te lične informacije biće zaštićene samo sa jednim korisničkim imenom i lozinkom. Što je još gore, ponekad uopšte neće ni biti zaštićene: videlo se to kad je Google odlučio da milione korisnika Gmaila prijavi da koriste Google Buzz bez njihovog odobrenja i usput otkrio njihove kontakte. Oni koji koriste Chrome OS neće morati da brinu o smeštanju svojih podataka, rukovanju s njima i njihovim rezervnim kopijama, ali šta ako neko provali u Googleovu banku podataka, ili ako podaci nesrećnim slučajem procure ili dospeju u ruke neke sumnjive vlade?
Mnogi korisnici pogrešno smatraju da je Googleov primarni proizvod pretraživač i da su oni njegovi klijenti. U stvari, 22,9 milijardi dolara od 23,7 koliko je zaradio u 2009, potiču od prodaje reklama. Google prati i analizira ponašanje svojih korisnika kako bi što efikasnije pronalazio mete reklamiranja. Njegov istinski proizvod je pritisak tastera miša njegovog korisnika, a njegovi istinski klijenti su oglašivači. Chrome i Chrome OS će potrošačima dati jači podsticaj da svoje lične podatke prebace u Googleplex, čime će uvećati njegov inventar i broj potencijalnih klikova. Pošto će imati pristup tim ličnim informacijama to će mu omogućiti da još bolje obavlja posao upućivanja reklama ka korisnicima koji će na njih najverovatnije i reagovati.
Googleovi stvarni klijenti – sve one kompanije koje svakog meseca troše milijarde dolara da bi koristle njegove reklamne usluge – nesumnjivo će biti zadovljni. Veći reklamni prostor znači nižu cenu po kliku. S druge strane, za obične korisnike to možda neće biti tako dobra vest. Danas još uvek možete izvršavati aplikacije lokalno i čuvati podatke tamo gde želite. U budućnosti, ukoliko želite da budete deo Googleove revolucije u oblasti personalnog računarstva, možda više nećete imati takav izbor.
Pripremio: Milenko Vasić
Članak će biti objavljen u majsko-junskom izdanju časopisa Technology Review koji izdaje MIT. Autor teksta je Simson L. Garfinkel, istraživač i autor iz Kalifornije koji se bavi računarskom forenzikom, privatnošću i upravljanjem ličnim informacijama.
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: