IZGLEDA DA ĆE KINA ZA NEŠTO VIŠE od godinu dana razviti superkompjuter koji će u potpunosti napraviti sopstvenom tehnologijom, što je veliki korak u njenom oslobađanju od zapadne tehnologije.
Ovo je mišljenje nekolicine istraživača i stručnjaka u SAD, među kojima je najuticajniji Stiven Kunin, podsekretar za nauku u ministarstvu za energiju (Department of Energy, DOE), koji kaže da Kina sada razvija petaflopski superkompjuter „koristeći samo sopstvene komponente i po svoj prilici će ga završiti u sledećih 12 do 18 meseci“.
„Jasno je da DOE više neće biti jedina organizacija koja radi na tome da se pomere granice u performansama računara“, napisao je Kunin u svom prošlonedeljnom saopštenju.
Procena o periodu od 12 do 18 meseci je rezultat zajedničkog viđenja zasnovanog na podacima koje su dobijeni od Kine i kineskih istraživača i iz poseta nekoliko američkih stručnjaka Kini.
Kunin nije jedini koji smatra da je ovo moguće. Džek Dongara, profesor kompjuterskih nauka na univerzitetu Tenesi i uvaženi član istraživačkog tima nacionalne laboratorije u Ouk Ridžu, daje slično predviđanje, a skreće pažnju i na kineski rad na mikroprocesorima, među kojima su čipovi zasnovani na arhitekturi MIPS (pocesori Loongson odnosno Godson).
Kineski ciljevi vezani za superkompjutere postaju sve jasniji. Prošlog meseca Kina je pustila u rad superkompjuter Tianhe-1A koji je dostigao brzinu od 2,5 petaflopsa na standardnom referentnom testu i tako postao najmoćniji superkompjuter na svetu. (Petaflops je skraćenica za deset na petnaesti operacija u pokretnom zarezu u sekundi.) Ovo dostignuće biće i zvanično priznato kad se sredinom novembra objavi najnoviji spisak najjačih superkompjutera, Top500.
U današnje vreme superkompjuterima dominiraju američki proizvođači čipova, pogotovo Intel, tako da se čak i Tianhe-1A oslanja na Intelove procesore Xenon i Nividijine grafičke procesore Tesla. Intelovi čipovi, prema poslednjoj listi Top 500, koriste se u 406 od 500 najbržih sistema, a slede ih čipovi koje je proizveo AMD (ugrađeni u 49 sistema) i IBM-ovi procesori serije Power (42).
Međutim, Tianhe-1A pokazuje i kako se Kina polako odriče zapadne tehnologije. Pored Intelovih i Nvidijinih čipova, ovaj sistem koristi i kineske čipove FeiTeng 1000, osmojezgarne procesore zasnovane na arhitekturi SPARC, koji se koriste u servisnim čvorovima.
Pored toga, najnoviji kineski superkompjuter koristi i domaći patentirani sistem povezivanja koji je brži od američkog sistema InfiniBand, ali ne i od patentiranih sistema nekih američkih kompanija. Što je još impresivnije, sav softver su razvili sami.
Kina je pored toga razvila i sopstveni operativni sistem Linux, nazvan Kylin.
Upućeni američki analitičari smatraju da bi Kina mogla napraviti susperkompjuter zasnovan na sopstvenim procesorima za 12 do 18 meseci, ali da bi to mogao biti neki specijalizovan sistem a ne sistem namenjen komeracijalnom tržištu. Za tako nešto, po njihovom mišljenju, trebaće im još pet do deset godina.
Međutim, nema sumnje da je Kina zainteresovana da razvije sopstvenu tehnologiju, jer je najpre decenijama bila sprečena da kupuje superkompjutere od Zapada, a sada kad od njega zavisi, želi da se oslobodi te zavisnosti. Postoji doduše sumnja u to da će Kinezi moći da naprave dovoljno napredan procesor, jer Intel jeste otvorio najnapredniju fabriku čipova u Kini, ali ona koristi tehnološki postupak od 65 nm, koji je dve generacije iza onih koji se koriste u ostatku sveta. Kina bi zato mogla da iskoristi proizvođače čipova izvan svojih granica, na primer, tajvansku kompaniju TSMC ili neku drugu.
Kinesko nastojanje da sama proizvodi superkompjutere za naučna istraživanja i industrijski razvoj stiglo je, gledano iz američke perspektive, u zanimljivo vreme. Očekuje se da će posle upravo održanih izbora za američki kongres doći do kresanja federalne potrošnje, a odatle potiče većina sredstava za izgradnju velikih sistema koji se nadmeću sa onima koje prave Kina, Evropa i Japan.
SAD su ove godine izdvojile nešto manje od dve milijarde dolara za javne sisteme visokih performansi, dok se količina izdvojena za one tajne ne zna. Pošto će promene u Kongresu verovatno uticati na diskrecionu potrošnju, istraživanja u mnogim disciplinama biće dovedena u pitanje. Međutim, naučna istraživanja ipak imaju podršku pojedinih zvaničnika sa obe strane, jer i jedni i drugi shvataju da SAD mogu uspešno da se nadmeću s drugim zemljama samo ukoliko ostanu pogodno tlo za inovacije, a fundamentalna istraživanja su najveći podsticaj za to. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Ovo je mišljenje nekolicine istraživača i stručnjaka u SAD, među kojima je najuticajniji Stiven Kunin, podsekretar za nauku u ministarstvu za energiju (Department of Energy, DOE), koji kaže da Kina sada razvija petaflopski superkompjuter „koristeći samo sopstvene komponente i po svoj prilici će ga završiti u sledećih 12 do 18 meseci“.
„Jasno je da DOE više neće biti jedina organizacija koja radi na tome da se pomere granice u performansama računara“, napisao je Kunin u svom prošlonedeljnom saopštenju.
Procena o periodu od 12 do 18 meseci je rezultat zajedničkog viđenja zasnovanog na podacima koje su dobijeni od Kine i kineskih istraživača i iz poseta nekoliko američkih stručnjaka Kini.
Kunin nije jedini koji smatra da je ovo moguće. Džek Dongara, profesor kompjuterskih nauka na univerzitetu Tenesi i uvaženi član istraživačkog tima nacionalne laboratorije u Ouk Ridžu, daje slično predviđanje, a skreće pažnju i na kineski rad na mikroprocesorima, među kojima su čipovi zasnovani na arhitekturi MIPS (pocesori Loongson odnosno Godson).
Kineski ciljevi vezani za superkompjutere postaju sve jasniji. Prošlog meseca Kina je pustila u rad superkompjuter Tianhe-1A koji je dostigao brzinu od 2,5 petaflopsa na standardnom referentnom testu i tako postao najmoćniji superkompjuter na svetu. (Petaflops je skraćenica za deset na petnaesti operacija u pokretnom zarezu u sekundi.) Ovo dostignuće biće i zvanično priznato kad se sredinom novembra objavi najnoviji spisak najjačih superkompjutera, Top500.
U današnje vreme superkompjuterima dominiraju američki proizvođači čipova, pogotovo Intel, tako da se čak i Tianhe-1A oslanja na Intelove procesore Xenon i Nividijine grafičke procesore Tesla. Intelovi čipovi, prema poslednjoj listi Top 500, koriste se u 406 od 500 najbržih sistema, a slede ih čipovi koje je proizveo AMD (ugrađeni u 49 sistema) i IBM-ovi procesori serije Power (42).
Međutim, Tianhe-1A pokazuje i kako se Kina polako odriče zapadne tehnologije. Pored Intelovih i Nvidijinih čipova, ovaj sistem koristi i kineske čipove FeiTeng 1000, osmojezgarne procesore zasnovane na arhitekturi SPARC, koji se koriste u servisnim čvorovima.
Pored toga, najnoviji kineski superkompjuter koristi i domaći patentirani sistem povezivanja koji je brži od američkog sistema InfiniBand, ali ne i od patentiranih sistema nekih američkih kompanija. Što je još impresivnije, sav softver su razvili sami.
Kina je pored toga razvila i sopstveni operativni sistem Linux, nazvan Kylin.
Upućeni američki analitičari smatraju da bi Kina mogla napraviti susperkompjuter zasnovan na sopstvenim procesorima za 12 do 18 meseci, ali da bi to mogao biti neki specijalizovan sistem a ne sistem namenjen komeracijalnom tržištu. Za tako nešto, po njihovom mišljenju, trebaće im još pet do deset godina.
Međutim, nema sumnje da je Kina zainteresovana da razvije sopstvenu tehnologiju, jer je najpre decenijama bila sprečena da kupuje superkompjutere od Zapada, a sada kad od njega zavisi, želi da se oslobodi te zavisnosti. Postoji doduše sumnja u to da će Kinezi moći da naprave dovoljno napredan procesor, jer Intel jeste otvorio najnapredniju fabriku čipova u Kini, ali ona koristi tehnološki postupak od 65 nm, koji je dve generacije iza onih koji se koriste u ostatku sveta. Kina bi zato mogla da iskoristi proizvođače čipova izvan svojih granica, na primer, tajvansku kompaniju TSMC ili neku drugu.
Kinesko nastojanje da sama proizvodi superkompjutere za naučna istraživanja i industrijski razvoj stiglo je, gledano iz američke perspektive, u zanimljivo vreme. Očekuje se da će posle upravo održanih izbora za američki kongres doći do kresanja federalne potrošnje, a odatle potiče većina sredstava za izgradnju velikih sistema koji se nadmeću sa onima koje prave Kina, Evropa i Japan.
SAD su ove godine izdvojile nešto manje od dve milijarde dolara za javne sisteme visokih performansi, dok se količina izdvojena za one tajne ne zna. Pošto će promene u Kongresu verovatno uticati na diskrecionu potrošnju, istraživanja u mnogim disciplinama biće dovedena u pitanje. Međutim, naučna istraživanja ipak imaju podršku pojedinih zvaničnika sa obe strane, jer i jedni i drugi shvataju da SAD mogu uspešno da se nadmeću s drugim zemljama samo ukoliko ostanu pogodno tlo za inovacije, a fundamentalna istraživanja su najveći podsticaj za to. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: