Kontroverzni predlog Evropske unije za skeniranje privatnih poruka na platformama kao što su WhatsApp ponovo je na stolu, izazivajući zabrinutost zbog narušavanja privatnosti. Ovaj potez deo je napora EU u borbi protiv sadržaja koji uključuje seksualno zlostavljanje dece (CSAM), ali je naišao na oštre kritike zagovornika privatnosti i tehnoloških kompanija, koje bi bile zadužene za sprovođenje procesa skeniranja.
Ako bude usvojen, predlog bi zahtevao od aplikacija za razmenu poruka da skeniraju poruke sa end-to-end enkripcijom u potrazi za potencijalno ilegalnim sadržajem. Ovo otvara ozbiljna pitanja o uticaju na privatnost i bezbednost korisnika, što je predmet velike zabrinutosti.
Predlog zakona o skeniranju CSAM sadržaja prvi put je predstavljen u maju 2022. godine, s ciljem da tehnološke platforme provere korisničke poruke u potrazi za nelegalnim sadržajem. Ovo uključuje usluge kao što su WhatsApp i Signal, koje su već bile na meti kritika zbog ugrožavanja privatnosti.
Početni predlog predviđao je da sve poruke, pa čak i one koje su enkriptovane, budu skenirane. To bi podrazumevalo skeniranje na strani klijenta, tehniku koja je kritikovana zbog ugrožavanja end-to-end enkripcije. Stručnjaci upozoravaju da ova metoda kompromituje sigurnost i privatnost komunikacija korisnika.
Najnovija verzija predloga, predstavljena u junu 2024. godine, fokusira se na skeniranje deljenih fotografija, video zapisa i URL-ova, umesto tekstualnih ili audio poruka. Korisnici bi morali da daju pristanak da njihov deljeni sadržaj bude skeniran pre nego što bude enkriptovan. Međutim, stručnjaci su i dalje zabrinuti, nazivajući ovu moderaciju invazivnom i neefikasnom.
Verzija iz septembra 2024. predlaže da kompanije za detekciju odluče da li će koristiti veštačku inteligenciju za označavanje sumnjivog sadržaja. Ipak, one bi bile obavezne da prijave svaki ilegalni materijal otkriven tokom skeniranja.
Ovaj predlog je privukao pažnju u oktobru 2024, nakon neuspelog glasanja predvođenog od strane Holandije. Sada se ponovo razmatra na Savetu EU u decembru 2024. Sve veći broj članica EU podržava inicijativu, uključujući Francusku, koja ju je prethodno odbacila.
Međutim, Nemačka, Austrija i još nekoliko zemalja nastavljaju da se protive, navodeći zabrinutost zbog privatnosti i izazova u sprovođenju ovakvih mera bez ugrožavanja enkripcijskih standarda.
Ova rasprava ističe složenost balansiranja između bezbednosti na internetu i ličnih sloboda, teme koja izaziva veliko interesovanje. Iako je motivacija za zakon široko prihvaćena, kritičari tvrde da skeniranje privatnih poruka krši pravo korisnika na privatnost i sigurnu komunikaciju.
Kako EU razmatra ovaj kontroverzni plan, odluka će verovatno imati duboke posledice na način na koji se digitalna privatnost tretira širom sveta.