Evo koliko koštaju delovi za Galaxy S5


Prema izveštaju koji je objavila kompanija IHS Technology Samsungov flagship Galaxy S5 košta čitavih 256 dolara.

Tačnije, toliko koštaju komponenete koje sadrži Galaxy S5, najskuplji dio je svakako 5,1-inčni ekran na koji otpada iznos od 63 dolara. Uprkos tolikoj ceni ekrana ona je ipak 12 dolara jeftinija kada se uporedi sa cenom ekrana koji je dolazio uz raniji Galaxy S4 model.

Drugi najveći iznos otpada na DRAM i flash memoriju koja prema IHS-ovoj proceni vredi 33 dolara. Za čitač otisaka prstiju Samsung treba izdvojiti iznos od 4 dolara, dok senzor otkucaja srca košta samo 1,45 dolara. Konačno sklapanje uređaja u jednu funkcionalnu celinu košta 5 dolara po uređaju. Kada se ovi iznosi zbroje dobije se konačni iznos od 106,45 dolara, što bi značilo da sve ostale komponente vrede ukupno 149,55 dolara.

Ipak ovaj iznos se odnosi samo na hardverski deo uređaja, dok u njega nisu uračunati troškovi poput istraživanja i razvoja, izrade softvera, marketinga i distribucije.

Telenor je najbolji poslodavac u Srbiji


Kompanija Telenor proglašena je najboljim poslodavcem u Srbiji u kategoriji velikih preduzeća na osnovu referentnog istraživanja kompanije Infostud. Telenor je osvojio i priznanje za najbolje plasirano veliko preduzeće u kategoriji korporativnih komunikacija.

„Dobiti nagradu za najboljeg poslodavca izuzetna je čast za našu kompaniju. Telenor posluje na tržištu Srbije već gotovo osam godina i za to vreme, zajedno sa našim zaposlenima, uspeli smo da izgradimo jednu inovativnu, motivisanu i drugačiju kompaniju. Srećni smo što je Telenorov način rada, koji nam daje jasne smernice kako da se ophodimo u svakodnevnom radu i motivišemo zaposlene da zajednički stvaramo uspeh naše kompanije, naišao na pravi odziv. Ovo je još jedna potvrda da je Telenor odlično mesto za rad i dodatni motiv da našu kompaniju učinimo još boljim poslodavcem“, rekla je Sandra Štajner, izvršna direktorka ljudskih resursa i korporativnih komunikacija.

U istraživanju, zasnovanom na anonimnoj anketi u kojoj su zaposleni ocenjivali svoje poslodavce, učestvovalo je 47 kompanija u kojima radi više od 13.700 zaposlenih. Između ostalog, istraživanjem se utvrđuje koliko su zaposleni zadovoljni svojim poslodavcima, koje su jake strane poslodavaca i gde postoji prostor za unapređenje.

Anketa sadrži pitanja koja se odnose na utvrđivanje strukture uzorka (pol, starost, ukupan radni staž, radni staž u preduzeću, školska sprema, sektor, rukovodilac/izvršilac) kao i 80 iskaza koji se mogu razvrstati u sedam kategorija: korporativna komunikacija, radni uslovi
organizacija rada, razvojne mogućnosti, međuljudski odnosi, lojalnost zaposlenih i zadovoljstvo radnim mestom.

Tekst: PR

[VIDEO] Evo kako i zašto je nastao internet


Internet je neverovatno dostignuće i mnogi ljudi gotovo da ne mogu živeti bez njega. Ali, jeste li se ikad zapitali ko je izumio Internet i zašto?

Odgovor na ovo pitanje nije jednostavno dati, ali jedno je sigurno - Alu Goreu ne pripada zasluga.

Početke interneta može pronaći još šezdesetih godina prošlog veka, a od tada je poprimio neverovatne razmere.

Ekipa edukativnog kanala Kurzgesagt pokušala je objasniti nastanak World Wide Web-a i kratkom nam animacijom na što jednostavniji način približiti njegov procvat.

Već su krenuli ozbiljni napadi na Windows XP


Nakon što je 8. aprila prestala podrška Microsoft-a za Windows XP operativni sitem, nije trebalo dugo čekati da se hakeri organiziraju i krenu u napad na legendardni OS.

Prema pisanju Telegraph-a, hakeri su započeli sistemski napad na Windows XP preko lažnih linkova na YouTube filmovima i postovima na Facebook-u, preko kojih se korisnike upućuje na preuzimanje lažnih softverskih nadogradnji, antivirusnih aplikacija i programa koji rade pod Windows-om XP. Drugim rečima, korisnike se nastoji uveriti da će dobijati podršku za svoj OS od zajednice koja se nalazi izvan Microsoft-a, ali kada te aplikacije dođu na računar sa ovim OS-om, počinje sistemsko bombardovanje reklamama, banerima i pop-upovima u kojima se preporučuje preuzimanje plaćenog softvera, kako bi uklonili izmišljene infekcije koje su navodno pronađene na njihovim PC-ima.

Isti izvor navodi kako se u nekim slučajevima korisnici preusmeravaju na online ankete u kojima se traže lični podaci koji uključuju imena, adrese i telefonske brojeve, kako bi mogli dobiti link za preuzimanje antivirusnih aplikacija i očistiti svoj zaraženi računar.

Deo javnosti u svojim komentarima ove vesti izražava mišljenje da iza ovih napada možda stoji Microsoft, jer njima jedinima odgovara da nastane kaos koji bi trebao naterati korisnike na konačni prelazak na noviji Windows. Microsoft brine što još uvek veliki procenat ljudi (skoro 30 posto) uporno odbija migraciju na novi (Windows 8/8.1) OS.

NSA kaže kako nije znala za Heartbleed propust


Iako su se u medijima nedugo nakon izbijanja skandala sa Heartbleed bugom pojavile informacije da je američka NSA godinama znala za ovaj propust i obilno ga iskorišćavala, oni se kunu da to nije istina.

Iz vlade SAD-a službeno je saopšteno kako izveštaji koje je doneo Bloomberg nisu tačni, i kako NSA nije iskorišćavala navedeni propust da bi prikupljala bitne obaveštajne podatke. "Federalna vlast nije bila svjesna postojanja nedavno otkrivene ranjivosti u OpenSSL-u", stoji u saopštenju.

Osim izričitog negiranja od strane Vlade, određeni su nezavisni stručnjaci skloni verovati da ovaj propust nije bio iskorišćavan za špijuniranje. Razlog tome je svojstvo samog Heartbleed problema – on je, naime, omogućio pristup nasumičnim podacima sa servera, što ga ne bi učinilo preterano korisnim za prikupljanje traženih podataka.

Osim toga, da su agenti NSA znali za ovaj propust, smatra se da bi vrlo brzo reagovali jer bi znali da su i njihovi podaci ugroženi na taj način.

Foto: Mashable / istockphoto (Tomacco)

Hakovali Google-ov server i dobili 10 hiljada dolara


Stručnjaci za bezbednost iz kompanije Detectify uspeli su dokazati postojanje ranjivosti koja potencijalnim napadačima omogućava pristup Google-ovim produkcionim serverima. Ranjivost se nalazi u Google-ovoj galeriji dugmadi alatne trake (Google Toolbar Button Gallery) koji korisnicima omogućava prilagođavanje alatne trake sa novim dugmadima.

Istražiteljima je bilo lako stvoriti njihovu sopstvenu dugmad uploadovanjem XML datoteka koji sadrže metapodatke za stilizovanje ili druge funkcije. Ta opcija Google-ovog pretraživača je ranjiva na XML External Entity (XXE), oblik napada ubacivanjem XML koda koji omogućava napadačima da proguraju loše konfigurisani XML parser sa neželjenim funkcijama što može kompromitovati bezbednost aplikacija na webu.

Glavni razlog za to su XML parseri, koji slijepo interpretiraju svaki DTD (Document Type Definition) od prispelih korisnikovih XML dokumenata. Na taj način parseri mogu učiniti mnogo štete. Neke od mogućnosti za napadače nakon uspešno izvedenog napada su pristup lokalnim datotekama, izvođenje SSRF-a (server-side requests forgery), DoS napada ili čak i udaljenog pokretanja proizvoljnog koda.

Stručnjaci su ranjivost odmah prijavili Google-u, za šta su dobili nagradu u vrednosti od 10 hiljada $.

Foto: Pavel Ignatov / Shutterstock

Facebook želi da omogući korišćenje e-novca


Čini se da Facebook želi biti više od društvene mreže. Naime, kako piše Financial Times, a prenosi TNW, Facebook planira omogućiti finansijske usluge u obliku elektronskog novca i novčanih pošiljki.

U članku se navodi kako samo nedelje dele Facebook od dobijanja regulatorne potvrde u Irskoj za uslugu koja bi korisnicima omogućila da na Facebook-u skladište novac i ga koriste za plaćanje drugima. Facebook je takođe navodno u pregovorima sa najmanje tri londonska startupa koji nude usluge međunarodnog transfera novca online i na mobilnim uređajima - to su TransferWise, Moni Technologies i Azimo.

Nove mogućnosti ojačale bi Facebook na tržištima u razvoju, kao što je indijsko, gde je Facebook prošle nedelje premašio 100 miliona aktivnih korisnika. Indija je tako postala druga zemlja, nakon SAD-a, sa tim ostvarenjem.

Foto: Twin Design / Shutterstock

 
    Prati   Dodaj u krug   Feed     
       
  Početna    Impressum    Marketing    Privatnost    Kontakt