Uticaj Interneta na društveni i ekonomski razvoj Srbije

Kompanija Telenor predstavila je svoju studiju o uticaju Interneta na društveni i ekonomski razvoj Srbije, koja pokazuje da veća primena Interneta može da utiče na ubrzan privredni rast, povećanje prihoda, otvaranje novih radnih mesta i povećanje javnih prihoda.

Do 2020. godine, učešće pružanja usluga i korišćenja Interneta u ukupnom bruto društvenom proizvodu (BDP) Srbije moglo bi da dostigne 5,2 odsto, da posredno „otvori“ 94.000 novih radnih mesta i poveća javne prihode za 54 milijarde dinara. Ako se obezbede odgovarajući uslovi, 81 odsto domaćinstava i 95 odsto preduzeća u Srbiji moglo bi da ima najmanje jednu pretplatu na Internet u roku od deset godina.

Studija sadrži i nepovoljne scenarije za slučaj da se ne smanje nameti na telekomunikacionu industriju u Srbiji i ne ukine porez od 10 odsto na upotrebu mobilnih telefona, koji je uvela Vlada Srbije, jer bi to smanjilo obim ulaganja u infrastrukturu. Posledice će biti sporiji razvoj i slabiji kvalitet usluga Interneta u Srbiji.

Ovo su neki od glavnih nalaza nove studije koju je za Telenor grupu sproveo Boston Consulting Group (BCG), a u kojoj se analizira društveni i ekonomski uticaj Interneta u privredama u razvoju i zemlje u tranziciji. Ovaj izveštaj zasnovan je na razgovorima sa stručnjacima, studijama slučaja, internim podacima Telenora u Srbiji, i pokazateljima iz spoljnih izvora.

„Ova studija jasno pokazuje da Srbija može mnogo toga da dobije od Interneta, na društvenom i na privrednom planu,” kaže Ćel-Morten Jonsen, generalni direktor Telenora u Srbiji. „U poslednjih nekoliko godina Internet se naglo proširio u Srbiji, ali ovi rezultati pokazuju da potencijal Interneta još nije iskorišćen u najvećoj mogućoj meri. Nadamo se da će ovi podaci pomoći da se ukaže na koje sve načine Internet može da unapredi društvene i ekonomske uslove u jednoj zemlji”, dodaje Jonsen.

Ako se pravilno iskoristi, Internet može da postane moćno sredstvo za rešavanje važnih društvenih pitanja u Srbiji, kao što su nezaposlenost i razlike u stepenu razvoja grada i sela. Ova studija pokazuje da bi sve veća primena Interneta trebalo do 2020. godine da uslovi rast privrednih aktivnosti čak za 17.000 godišnje, što podrazumeva osnivanje novih preduzeća, kao i formiranje novih odeljenja, jedinica i oblasti poslovanja u okviru postojećih firmi.

Sve nove poslovne aktivnosti zajedno dovešće do otvaranja 94.000 novih radnih mesta, što drugim rečima znači da bi se zaposlio svaki peti od 500.000 nezaposlenih, koliko ih danas ima u Srbiji. Sva ova radna mesta nastaće sama od sebe kao rezultat veće gustine Interneta, bez potrebe za bilo kakvim podsticajem od strane Vlade, niti izdacima za podršku njihovom razvoju.

Gustina Interneta u Srbiji bila je u porastu u proteklom periodu zbog velike konkurencije među pružaocima usluga. Međutim, ograničenja u infrastrukturi fiksne telefonije predstavljaju pretnju za dalji rast Interneta.

Prema rečima Knuta Hanesa, partnera u kancelariji BCG-a u Oslu, zbog ograničenja u fiksnoj telefoniji, sledeći talas rasta Interneta u Srbiji zasnivaće se najverovatnije na tehnologijama za bežični pristup.

„Iako su brzine preuzimanja sadržaja u bežičnim tehnologijama ograničene u poređenju sa tehnologijama fiksne telefonije, to se nadomešćuje manjim troškovima izgradnje, kraćim rokovima za postavljanje i jeftinijom uslugom za krajnje korisnike”, naglasio je Hanes. (A.S.)

Izvor: www.mikro.rs

Kategorija: