Evropska komisija je u sredu potvrdila da je u ranoj fazi antimonopolske istrage čija je meta Google, jer je početkom februara primila tri žalbe protiv ove kompanije, ali to za sada ne znači i da će je pretvoriti u formalnu istragu.Od Googlea je zatraženo da prokomentariše navode iz tih žalbi i Google je odmah obećao punu saradnju po tom pitanju.
U saopštenju koje je objavio odmah posle toga Google je naveo da su žalbe podnele britanska veb lokacija Foundem specijalizovana za poređenje cena, francuski pretraživač pravosudnih tema eJustice.fr i nemačka lokacija Ciao koju je nedavno kupio Microsoft (Komisija inače nije navodila njihova imena). Google je tom prilikom ukazao i na to da je Foundem član udruženja zvanog iComp, u čijem je osnivanju većim delom učestvovao Microsoft.
Microsoft je ovim povodom saopštio „da je prirodno što su zvaničnici Komisije nadležni za tržišnu utakmicu obratili pažnju na mrežno oglašavanje, ako se zna koliko je ono važno za razvoj interneta i dominantni položaj jednog igrača“.
Pravna zastupnica Googlea u antimonopolskim sporovima, Džulija Holc, izjavila je da kompanija očekuje da će istraga ostati u preliminarnoj fazi pošto će Komisija zaključiti da nema osnova za njeno širenje, a istovremeno je za pokretanje istrage okrivila Microsoft, rekavši da je ta kompanija „njihov konkurent, što i objašnjava mnoge postupke“.
U žiži istrage su Googleovi algoritmi. Holcova je rekla da je i pored toga što su ih napisali Googleovi programeri, njihov krajnji cilj da što približnije pronađu ono što korisnici traže, i da to isto rade i svi drugi pretraživači.
Foundem se žalio da su njegove strane naglo pale u rangiranju rezultata pretraživanja koje prikazuje Google i smatra da se to desilo zato što su stavljeni na crnu listu jer se nadmeću s Googleom. U decembru su se njihove strane ponovo rangirale visoko.
Holcova tvrdi da Google nema nikakve crne i bele liste i da se Foundem vratio na istaknutija mesta u rezultatima pretraživanja jer su na svojoj veb lokaciji uneli neke promene koje su doprinele da se ponovo pomere naviše. Napomenula je uz to da Google na svojim veb stranama nudi urednicima veb lokacija alat i detaljna uputsva o tome kako se može postići viši rang u rezultatima pretraživanja.
Mada nije objasnila zašto je Foundem uopšte kliznuo naniže, rekla je da Google svake godine unese oko 400 promena u svoje algoritme, jer je to neophodno da bi bio korak ispred onih koji sve vreme nastoje da svojim stranama obezbede viši rang čak i kad ne nude ono što korisnici traže. „Osnovni faktor koji utiče na to kako će strane biti rangirane jeste to da li sadrže termine koje korisnici traže, ali postoji i oko 200 drugih signala koji utiču na njihovo mesto u spisku rezultata“, rekla je Holcova.
Google je potom ponudio i generalno objašnjenje kako rangira rezultate pretraživanja. U svom saopštenju objavljenom u četvrtak, njegov vodeći istraživač Amit Singal pomenuo je i decembarski članak objavljen u Njujork Tajmsu u rubrici Lični stav. U njemu Adam Raf, suosnivač Foundema, sugeriše da zakonodavci treba da kontrolišu kako mrežni pretraživači rangiraju rezultate, jer Google koristi svoju dominaciju na tom polju tako što sopstvene servise stavlja bliže vrhu, što Google inače poriče. Singal je pored toga posebno naglasio da je izuzetno teško razviti pravi način rangiranja, aludirajući time da čak i bilo kojoj vladi ne bi bilo nimalo lako da to reguliše.
Da bi istakao svu složenost takvog zadatka Singal je rekao da Google svakodnevno obrađuje na stotine miliona upita, od kojih je najmanje 20% potpuno novih. Da bi se izborila s tolikom količinom i raznovrsnošću upita, kompanija koristi više algoritama koji koriste na stotine različitih signala kako bi se rezultati poređali na što bolji način. Signali su pokazatelji značajnosti rezultata i sadrže stavke od onih jednostavnih kao što su reči na veb strani, do znatno složenijih kao što je autoritativnost drugih strana koje upućuju na nju.
Da bi poboljšao rezultate pretraživanja Google skoro svakodnevno unese jednu do dve promene u te signale i algoritme, napisao je Singal. „Kompanija nijedan rezultat ne bira ručno. Verujemo da pristup koji se oslanja na ukus pojedinaca i njihove ocene ne daje kvalitet i relevatno rangiranje kakvo daju naši algoritmi.“
Da bi pokazao kako još uvek ima mesta za poboljšavanje Googleovih mehanizma rangiranja – i možda sugerisao da Google ne favorizuje svoje veb lokacije – istakao je da se na upit „search engine“ Google ne pojavljuje među nekoliko prvih rezultata. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: