IBM KAŽE DA JE TEHNOLOŠKI POSLODAVAC broj jedan u SAD i celom svetu, ali kako vreme prolazi sve će se teže govoriti o tome šta se dešava s njegovom domaćom radnom snagom.
IBM je prestao da objavljuje broj zaposlenih u SAD i tim potezom je zatvorio pristup podacima o pomeranjima u svojoj politici zapošljavanja. Već godinama je broj radnika koje zapošljava izvan SAD rastao, pogotovo u Indiji, dok je kod kuće opadao.
U poslednjem nedavno objavljenom godišnjem izveštaju naveden je samo globalni broj zaposlenih. Na osnovu njega se vidi da je IBM krajem 2009. imao 399.409 zaposlenih širom sveta, što je 0,2% (odnosno nešto manje od 1000) više u odnosu na 2008.
Na osnovu podataka koji su se pojavili tokom svedočenja pred kongresom prošle jeseni, IBM je u SAD zapošljavao 105.000 radnika, dok ih je u 2008. bilo 115.000 a 2007. čak i više – 121.000.
OrganizacijaAlliance@IBM/CWA Local 1701, koja se bori za prava radnika, procenjuje da je kompanija prošle godine otpustila oko 10.000 američkih radnika a početkom marta ove godine otpušteno je još 2900.
Predstavnik kompanije je na pitanje zašto IBM više ne objavljuje promene u broju zaposlenih u SAD, odgovorio da i njihovi konkurenti saopštavaju samo globalne podatke, pa će ubuduće i oni postupati na isti način.
Istina je da mnoge visokotehnološke kompanije u SAD daju samo zbirni broj zaposelnih, ali neke ipak idu i malo dalje. Microsoft je, na primer, izvestio da je u junu 2009. imao oko 93.000 zaposlenih – 56.000 u SAD a 37.000 u ostatku sveta. Godinu dana ranije, 2008, ukupan broj je iznosio 91.000 radnika, – 55.000 u SAD i 36.000 u drugim zemljama.
Pošto su podaci o broju zaposlenih od kritične važnosti za shvatanje dinamike zapošljavanja izvan SAD, lokalni analitičari smatraju da ovim potezom IBM odmaže Americi, jer omogućava da se tržištu radne snage i nosiocima politike zapošljavanja daju pogrešni signali. IBM s jedne strane nastoji da ubedi američku vladu da izdvoji dodatna sredstva i snažnije promoviše povećavanje broja studenata nauke, tehnologije, inženjerskih struka i matematike u SAD, kao i da poveća kvotu (neimigracionih) H-1B viza, a istovremeno smanjuje potražnju za domaćom radnom snagom.
Zbog toga neki veruju da će Kongres zatražiti od kompanija da izričito navedu koliko ljudi zapošljavaju izvan SAD. Da li će ukinuti i odloženo plaćanje poreza na profit ostvaren u inostranstvu, što je glavni razlog prebacivanja poslovanja u druge zemlje, ostaje da se vidi. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
IBM je prestao da objavljuje broj zaposlenih u SAD i tim potezom je zatvorio pristup podacima o pomeranjima u svojoj politici zapošljavanja. Već godinama je broj radnika koje zapošljava izvan SAD rastao, pogotovo u Indiji, dok je kod kuće opadao.
U poslednjem nedavno objavljenom godišnjem izveštaju naveden je samo globalni broj zaposlenih. Na osnovu njega se vidi da je IBM krajem 2009. imao 399.409 zaposlenih širom sveta, što je 0,2% (odnosno nešto manje od 1000) više u odnosu na 2008.
Na osnovu podataka koji su se pojavili tokom svedočenja pred kongresom prošle jeseni, IBM je u SAD zapošljavao 105.000 radnika, dok ih je u 2008. bilo 115.000 a 2007. čak i više – 121.000.
Organizacija
Predstavnik kompanije je na pitanje zašto IBM više ne objavljuje promene u broju zaposlenih u SAD, odgovorio da i njihovi konkurenti saopštavaju samo globalne podatke, pa će ubuduće i oni postupati na isti način.
Istina je da mnoge visokotehnološke kompanije u SAD daju samo zbirni broj zaposelnih, ali neke ipak idu i malo dalje. Microsoft je, na primer, izvestio da je u junu 2009. imao oko 93.000 zaposlenih – 56.000 u SAD a 37.000 u ostatku sveta. Godinu dana ranije, 2008, ukupan broj je iznosio 91.000 radnika, – 55.000 u SAD i 36.000 u drugim zemljama.
Pošto su podaci o broju zaposlenih od kritične važnosti za shvatanje dinamike zapošljavanja izvan SAD, lokalni analitičari smatraju da ovim potezom IBM odmaže Americi, jer omogućava da se tržištu radne snage i nosiocima politike zapošljavanja daju pogrešni signali. IBM s jedne strane nastoji da ubedi američku vladu da izdvoji dodatna sredstva i snažnije promoviše povećavanje broja studenata nauke, tehnologije, inženjerskih struka i matematike u SAD, kao i da poveća kvotu (neimigracionih) H-1B viza, a istovremeno smanjuje potražnju za domaćom radnom snagom.
Zbog toga neki veruju da će Kongres zatražiti od kompanija da izričito navedu koliko ljudi zapošljavaju izvan SAD. Da li će ukinuti i odloženo plaćanje poreza na profit ostvaren u inostranstvu, što je glavni razlog prebacivanja poslovanja u druge zemlje, ostaje da se vidi. (M.V.)
Postavi komentar
Vaš komentar: