GRUPA STUDENATA IZ LABORATORIJE za robotiku i mehanizme (Robotics and Mechanisms Laboratory, RoMeLa) mašinskog fakulteta univerziteta Virginia Tech napravila je humanoidnog robota koji samostalno hoda i tvrde da je prvi takav robot u prirodnoj veličini napravljen u SAD.
Njegovo ime CHARLI je zapravo skraćenica od „kognitivni humanoidni autonomni robot sposoban da uči“ (Cognitive Humanoid Autonomous Robot with Learning Intelligence). Da bi pomerao noge i ruke robot koristi niz kotura, opruga, ugljeničnih poluga i aktuatora. Pošto su na raspolaganju imali samo 20.000 dolara i opremu koju su im poklonili National Instruments i Maxon Precision Motors, njegovi tvorci bili su prinuđeni da improvizuju na nekim mehaničkim detaljima, ali su ipak uspeli da ga nauče da hoda.
Izumitelji ovog robota počeli su da ga razvijaju 2008. pod rukovodstvom profesora mašinstva i direktora laboratorije RoMeLa, Denisa Honga, inspirisani filmovima naučne fantastike.
„Okruženje u kojem živimo projektovano je za ljude, na primer, visina stepenica i položaj kvaka na vratima primereni su nama“, objasnio je Hong. „Da bi robot mogao da živi među ljudima treba zato da ima naše dimenzije i oblik.“ Uprkos tome što je CHARLI postavio neke nove reference drugim humanoidnim robotima, njegova autonomija, pokreti ruku i ukupna inteligencija i dalje su veliki izazov za Honga i njegove kolege.
Trenutno razvijaju dve verzije: CHARLI-L (Lightweight – lagan) i CHARLI-H (Heavy – težak). CHARLI-L će se pojaviti na singapurskom takmičenju RoboCup i moći će da hoda u prostoriji i na ravnom. Vremenom će ovaj robot visok metar i po (tačnije 152,4 cm) – što je skoro 18 cm više od Hondinog robota Asimo – moći i da šutira fudbalsku loptu.
CHARLI-H je za sada samo noga, ali kad bude gotov, s takvim nogama moći će da skače, trči i šutira, zahvaljujući namenski napravljenim linearnim aktuatorima koji imitiraju pokrete mišića noge. Naravno, imaće i spretne ruke kojima će moći da otvara vrata, podiže predmete i radi sve drugo što može i čovek.
CHARLI zato treba da pređe još dug put pre nego što bude spreman da se slobodno šeta napolju, ali Hong se nada da će jednog dana svi ti pokretni delovi poslužiti da postane bar robotizovana kućna pomoćnica. Pretpostavljamo da će mu tada promeniti i ime. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Njegovo ime CHARLI je zapravo skraćenica od „kognitivni humanoidni autonomni robot sposoban da uči“ (Cognitive Humanoid Autonomous Robot with Learning Intelligence). Da bi pomerao noge i ruke robot koristi niz kotura, opruga, ugljeničnih poluga i aktuatora. Pošto su na raspolaganju imali samo 20.000 dolara i opremu koju su im poklonili National Instruments i Maxon Precision Motors, njegovi tvorci bili su prinuđeni da improvizuju na nekim mehaničkim detaljima, ali su ipak uspeli da ga nauče da hoda.
Izumitelji ovog robota počeli su da ga razvijaju 2008. pod rukovodstvom profesora mašinstva i direktora laboratorije RoMeLa, Denisa Honga, inspirisani filmovima naučne fantastike.
„Okruženje u kojem živimo projektovano je za ljude, na primer, visina stepenica i položaj kvaka na vratima primereni su nama“, objasnio je Hong. „Da bi robot mogao da živi među ljudima treba zato da ima naše dimenzije i oblik.“ Uprkos tome što je CHARLI postavio neke nove reference drugim humanoidnim robotima, njegova autonomija, pokreti ruku i ukupna inteligencija i dalje su veliki izazov za Honga i njegove kolege.
Trenutno razvijaju dve verzije: CHARLI-L (Lightweight – lagan) i CHARLI-H (Heavy – težak). CHARLI-L će se pojaviti na singapurskom takmičenju RoboCup i moći će da hoda u prostoriji i na ravnom. Vremenom će ovaj robot visok metar i po (tačnije 152,4 cm) – što je skoro 18 cm više od Hondinog robota Asimo – moći i da šutira fudbalsku loptu.
CHARLI-H je za sada samo noga, ali kad bude gotov, s takvim nogama moći će da skače, trči i šutira, zahvaljujući namenski napravljenim linearnim aktuatorima koji imitiraju pokrete mišića noge. Naravno, imaće i spretne ruke kojima će moći da otvara vrata, podiže predmete i radi sve drugo što može i čovek.
CHARLI zato treba da pređe još dug put pre nego što bude spreman da se slobodno šeta napolju, ali Hong se nada da će jednog dana svi ti pokretni delovi poslužiti da postane bar robotizovana kućna pomoćnica. Pretpostavljamo da će mu tada promeniti i ime. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: