SMANJIVANJE POTROŠNJE ENERGIJE u centrima za obradu podataka i zakoni o ograničenju emisije ugljen-dioksida podstiču proizvođače da konstantno smišljaju nove ideje za alternativne izvore energije. Tvrdi se i da biogas može ponuditi IT rukovodiocima novi pristup po pitanju izvora alternativne energije.
Istraživači iz kompanije Hewlett-Packard predstavili su nedavno na konferenciji Američkog udruženja mašinskih inženjera projekat korišćenja stajskog đubriva i drugog otpada sa farmi za generisanje električne energije. U projektu se tvrdi da, hipotetički, farma sa 10.000 krava može obezbediti 1 MW za napajanje centra za obradu podataka u kome se nalazi 1.000 servera.
Ova ideja, zasada, postoji samo na papiru, mada Tom Kristijan, rukovodilac HP-ovog istraživačkig tima tvrdi da postoji interesovanje za pretvaranje stajskog đubriva u električnu energiju.
Na pojedinim farmama se organska materija već koristi u procesu nazvanom anaerobno varenje, kako bi se stvorila električna energija. U tom procesu se stvara biogas bogat metanom, a HP-ovi istraživači su u svom projektu ispitivali načine za proširenje procesa, kako bi se dobila dovoljna količina energije za napajanje centra za obradu podataka.
Još jedan trend u pretvaranju organskog otpada u korisnu energiju jeste građenje fabrika u seoskim oblastima, kako bi izvori organskog otpada bili bliže centrima za obradu podataka. Takav pristup, uz upotrebu brzih računarskih mreža, mogao bi značajnije da smanji troškove. Međutim, postoje i neki praktični problemi, koji se ne odnose na vezu krava i centara ua obradu podataka.
„Kako bi to izgledalo da stavite 10.000 krava na jedno mesto?“ pita se Endži Mekelis, savetnica za životnu sredinu u kompaniji RCM International iz Berklija u Kaliforniji, koja konstruiše sisteme za obradu stajskog đubriva. Procečna veličina stočarske farme u SAD u pogledu broja grla je 1000 krava, a farme sa 5000 su retke.
Mekelisova još uvek nije pročitala rad HP-ovih istraživača, ali je rekla da su procene na 10.000 krava tačne, iako sam proces pretvaranja otpada u energiju ne bi bio toliko praktičan.
Farme koje trenutno generišu energiju i toplotu sistemima za anaerobno varenje obično finansira država. U tim slučajevima je verovatna isplativost ove tehnologije u periodu od 4 ili manje godina, ali bez olakšica te farme bi mogle da postanu isplative tek kroz 10 godina, rekla je Mekelsova.
Američka Agencija za zaštitu životne sredine u svojoj studiji procenuje da trenutno postoji 125 ovakvih projekata u komercijalnim farmama u SAD. U okviru tih projekata u 2008. godini je proizvedeno 290 miliona kilovat sati. (M.S.)
Izvor: www.mikro.rs
Istraživači iz kompanije Hewlett-Packard predstavili su nedavno na konferenciji Američkog udruženja mašinskih inženjera projekat korišćenja stajskog đubriva i drugog otpada sa farmi za generisanje električne energije. U projektu se tvrdi da, hipotetički, farma sa 10.000 krava može obezbediti 1 MW za napajanje centra za obradu podataka u kome se nalazi 1.000 servera.
Ova ideja, zasada, postoji samo na papiru, mada Tom Kristijan, rukovodilac HP-ovog istraživačkig tima tvrdi da postoji interesovanje za pretvaranje stajskog đubriva u električnu energiju.
Na pojedinim farmama se organska materija već koristi u procesu nazvanom anaerobno varenje, kako bi se stvorila električna energija. U tom procesu se stvara biogas bogat metanom, a HP-ovi istraživači su u svom projektu ispitivali načine za proširenje procesa, kako bi se dobila dovoljna količina energije za napajanje centra za obradu podataka.
Još jedan trend u pretvaranju organskog otpada u korisnu energiju jeste građenje fabrika u seoskim oblastima, kako bi izvori organskog otpada bili bliže centrima za obradu podataka. Takav pristup, uz upotrebu brzih računarskih mreža, mogao bi značajnije da smanji troškove. Međutim, postoje i neki praktični problemi, koji se ne odnose na vezu krava i centara ua obradu podataka.
„Kako bi to izgledalo da stavite 10.000 krava na jedno mesto?“ pita se Endži Mekelis, savetnica za životnu sredinu u kompaniji RCM International iz Berklija u Kaliforniji, koja konstruiše sisteme za obradu stajskog đubriva. Procečna veličina stočarske farme u SAD u pogledu broja grla je 1000 krava, a farme sa 5000 su retke.
Mekelisova još uvek nije pročitala rad HP-ovih istraživača, ali je rekla da su procene na 10.000 krava tačne, iako sam proces pretvaranja otpada u energiju ne bi bio toliko praktičan.
Farme koje trenutno generišu energiju i toplotu sistemima za anaerobno varenje obično finansira država. U tim slučajevima je verovatna isplativost ove tehnologije u periodu od 4 ili manje godina, ali bez olakšica te farme bi mogle da postanu isplative tek kroz 10 godina, rekla je Mekelsova.
Američka Agencija za zaštitu životne sredine u svojoj studiji procenuje da trenutno postoji 125 ovakvih projekata u komercijalnim farmama u SAD. U okviru tih projekata u 2008. godini je proizvedeno 290 miliona kilovat sati. (M.S.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: