AKO JE VEROVATI ISTRAŽIVAČIMA S tehnološkog univerziteta u Ajndhovenu dan kad ćemo se robotima obraćati njihovim jezikom nije tako daleko. Kad poželimo da nam naš metalni sluga donese hladno pivo, dovoljno će biti da mu kažemo „butij pimo lupuma“ (umesto „donesi tu flašu“).
Istraživači s ovom holanskog univerziteta, naime, razvijaju govorni jezik za robote imajući u vidu i ljudske mozgove i jednostavnost robotskog uma. Njihov Robotski interaktivni jezik (Robot Interaction Language, ROILA) ljudi će moći lako da nauče a roboti lako da razumeju. Njegova gramatika je prosta a rečnik sa oko 850 osnovnih reči sadrži imenice, glagole, prideve, priloge i četiri zamenice (ja, ti, on i ona) i podseća na mešavinu afričkih jezika, holandskog i engleskog.
Vođe ovog projekta smatraju da će šira upotreba robota kao pomoćnika zahtevati efikasniju komunikaciju. Najlakše bi bilo da se robotima govori, ali sadašnja tehnologija prepoznavanja govora nije dovoljno razvijena da bi nas roboti dobro razumeli. Imajući to na umu krenuli su da razvijaju nov jezik za robote i ljude koji će zajedno naučiti i jedni i drugi.
Kompanija Lego poklonila im je robote iz svoje serije Lego Mindstorms NXT čiji je zadatak da najpre nauče jezik ROILA, a potom i da se osposobe da ga govore.
Naravno, ostaje da se vidi hoće li ljudi pristati da uče nov jezik kako bi komunicirali s robotima ili bi im više odgovaralo da roboti nauče da razumeju njihove jezike.
ROILA kombinuje elemente prirodnih i veštačkih jezika. Reči su sastavljene od fonema kakve postoje u većini ljudskih jezika, a algoritam za stvaranje reči obezbeđuje da zvuče što različitije jedna u odnosu na drugu. Iz ponuđenog skraćenog rečnika koji možete pogledati ovde jasno je da reči zvuče razičito: „Pito leto fosit webufo buno besati“ znači „Mogu da idem levo ili desno“, mada treba pričekati da se na veb stranici ROILA pojavi audio snimak svake reči.
Gramatika ne sadrži nikakve nepravilne oblike, tako da se, na primer, prošlo ili sadašnje vreme naznačava odgovarajućim markerima reči umesto različitim nastavcima.
Pošto se u rečniku nalaze i reči napad (kisate), armija (kalutu), uništavanje (tofomu) i puška (fekopu), jasno je da će roboti moći da izraze svoj revolt ukoliko preteramo s naredbama. Srećom, znaće da prepoznaju i harmoniju (wobiju) pa čak i ljubav (loki). Mi koji govorimo srpski možda nećemo lako naučiti jezik robota, jer u nekim slučajevima umesto naše dve reči (volim voće) moramo da upotrebimo njihove četiri (pito loki wikute tuji).
U svakom slučaju, možda nije loše da se prethodno pogleda demonstracija koju su vredni roboesperantisti nedavno održali svojim komšijama u istom gradu, inženjerima u Philipsu. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Istraživači s ovom holanskog univerziteta, naime, razvijaju govorni jezik za robote imajući u vidu i ljudske mozgove i jednostavnost robotskog uma. Njihov Robotski interaktivni jezik (Robot Interaction Language, ROILA) ljudi će moći lako da nauče a roboti lako da razumeju. Njegova gramatika je prosta a rečnik sa oko 850 osnovnih reči sadrži imenice, glagole, prideve, priloge i četiri zamenice (ja, ti, on i ona) i podseća na mešavinu afričkih jezika, holandskog i engleskog.
Vođe ovog projekta smatraju da će šira upotreba robota kao pomoćnika zahtevati efikasniju komunikaciju. Najlakše bi bilo da se robotima govori, ali sadašnja tehnologija prepoznavanja govora nije dovoljno razvijena da bi nas roboti dobro razumeli. Imajući to na umu krenuli su da razvijaju nov jezik za robote i ljude koji će zajedno naučiti i jedni i drugi.
Kompanija Lego poklonila im je robote iz svoje serije Lego Mindstorms NXT čiji je zadatak da najpre nauče jezik ROILA, a potom i da se osposobe da ga govore.
Naravno, ostaje da se vidi hoće li ljudi pristati da uče nov jezik kako bi komunicirali s robotima ili bi im više odgovaralo da roboti nauče da razumeju njihove jezike.
ROILA kombinuje elemente prirodnih i veštačkih jezika. Reči su sastavljene od fonema kakve postoje u većini ljudskih jezika, a algoritam za stvaranje reči obezbeđuje da zvuče što različitije jedna u odnosu na drugu. Iz ponuđenog skraćenog rečnika koji možete pogledati ovde jasno je da reči zvuče razičito: „Pito leto fosit webufo buno besati“ znači „Mogu da idem levo ili desno“, mada treba pričekati da se na veb stranici ROILA pojavi audio snimak svake reči.
Gramatika ne sadrži nikakve nepravilne oblike, tako da se, na primer, prošlo ili sadašnje vreme naznačava odgovarajućim markerima reči umesto različitim nastavcima.
Pošto se u rečniku nalaze i reči napad (kisate), armija (kalutu), uništavanje (tofomu) i puška (fekopu), jasno je da će roboti moći da izraze svoj revolt ukoliko preteramo s naredbama. Srećom, znaće da prepoznaju i harmoniju (wobiju) pa čak i ljubav (loki). Mi koji govorimo srpski možda nećemo lako naučiti jezik robota, jer u nekim slučajevima umesto naše dve reči (volim voće) moramo da upotrebimo njihove četiri (pito loki wikute tuji).
U svakom slučaju, možda nije loše da se prethodno pogleda demonstracija koju su vredni roboesperantisti nedavno održali svojim komšijama u istom gradu, inženjerima u Philipsu. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: