NAKON SPOROG STARTA, VELIKI BROJ računara koristi 64-bitnu verziju operativnog sistema Windows 7, a uskoro će i taj operativni sistem postati norma jer korisnici sve više prelaze na 64-bitno računarstvo, izjavili su predstavnici Microsofta u četvrtak.
Oko 46% računara u svetu koristi 64-bitnu verziju Windowsa 7, napisao je u svom Web dnevniku Brendon Leblank, predstavnik Microsofta, citirajući podatke koje je kompanija sakupila u junu. To su višetstruko veće brojke u osnosu na prethnodni operativni sistem, Windows Vistu, koja se našla na samo 11% računara u svetu tri godine nakon predstavljanja.
Kako tvrdi Leblank, većina proizvođača računara instalira 64-bitnu verziju Windowsa 7 kao podrazumevani operativni sistem. Veliki broj proizvođaja takođe u računare ugrađuje i procesore koji podržavaju rad sa 64-bitnim aplikacijama kao i veću količinu memorije. Ograničenje memorije za 32-bitne operativne sisteme iznosi 4 GB, što bi moglo da ograniči mogućnost pokretanja aplikacijia koje zahtevaju veću količinu memorije.
Proizvođači procesora AMD i Intel su 64-bitne x86 procesore predstavili pre mnogo godina, nakon čega je i Microsoft ponudio 64-bitnu verziju Windowsa XP, ali je usvajanje išlo sporo. Danas, većina x86 procesora podržava pokretanje 64-bitnih aplikacija.
Veliki broj uređaja i aplikacija je kompatibilno sa 64-bitnom verzijom Windowsa 7, što je takođe pomoglo ubrzavanju usvajanja, tvrdi Leblank. Te aplikacije su generalno brže od njihovih 32-bitnih verzija. Windows 7 u 64-bitnoj verziji podržava i pokretanje 32-bitnih aplikacija.
Kao dokaz rastućeg usvajanja 64-bitne tehnologije, Leblank je spomenuo dokument u kome se navodi da Intel prelazi na korišćenje Windowsa 7 i da u toj kompaniji smatraju da 64-bitni operativni sistem ima prednosti, jer podržava veću količinu memorije, kao i da ima bolju bezbednost.
Međutim, ovaj proizvođač procesora je priznao da se suočio sa određenim izazovima pri prelasku na Windows 7.
Intel je sarađivao s Microsoftvom kako bi Windows 7 razvio u stabilan operativni sistem, ali su se javile određene nekompatibilnosti sa aplikacijama i problemi sa kontrolom privatnosti pri prelasku sa Windowsa XP.
Na primer, jedan od problema je taj što Intel i dalje koristi određene 16-bitne aplikacije, koje Windows 7 ne podržava. Ovaj proizvođač je imao problema i zbog načina na koji se Windows 7 ophodi prema 32-bitnim aplikacijama, koje se sada nalaze u direktorijumima pod drugim imenima, što sprečava nalaženje određenih datoteka.
Problem je rešen tako što su aplikacije pokretane preko Windowsa 7 uz pomoć virtuelizovanih okruženja Windowsa XP. Iako je predstavljao izazov, prelazak na 64-bitno računarstvo je bio neophodan korak za Intel, zbog zadovoljavanja njegovih budućih potreba. (M.S.)
Izvor: www.mikro.rs
Oko 46% računara u svetu koristi 64-bitnu verziju Windowsa 7, napisao je u svom Web dnevniku Brendon Leblank, predstavnik Microsofta, citirajući podatke koje je kompanija sakupila u junu. To su višetstruko veće brojke u osnosu na prethnodni operativni sistem, Windows Vistu, koja se našla na samo 11% računara u svetu tri godine nakon predstavljanja.
Kako tvrdi Leblank, većina proizvođača računara instalira 64-bitnu verziju Windowsa 7 kao podrazumevani operativni sistem. Veliki broj proizvođaja takođe u računare ugrađuje i procesore koji podržavaju rad sa 64-bitnim aplikacijama kao i veću količinu memorije. Ograničenje memorije za 32-bitne operativne sisteme iznosi 4 GB, što bi moglo da ograniči mogućnost pokretanja aplikacijia koje zahtevaju veću količinu memorije.
Proizvođači procesora AMD i Intel su 64-bitne x86 procesore predstavili pre mnogo godina, nakon čega je i Microsoft ponudio 64-bitnu verziju Windowsa XP, ali je usvajanje išlo sporo. Danas, većina x86 procesora podržava pokretanje 64-bitnih aplikacija.
Veliki broj uređaja i aplikacija je kompatibilno sa 64-bitnom verzijom Windowsa 7, što je takođe pomoglo ubrzavanju usvajanja, tvrdi Leblank. Te aplikacije su generalno brže od njihovih 32-bitnih verzija. Windows 7 u 64-bitnoj verziji podržava i pokretanje 32-bitnih aplikacija.
Kao dokaz rastućeg usvajanja 64-bitne tehnologije, Leblank je spomenuo dokument u kome se navodi da Intel prelazi na korišćenje Windowsa 7 i da u toj kompaniji smatraju da 64-bitni operativni sistem ima prednosti, jer podržava veću količinu memorije, kao i da ima bolju bezbednost.
Međutim, ovaj proizvođač procesora je priznao da se suočio sa određenim izazovima pri prelasku na Windows 7.
Intel je sarađivao s Microsoftvom kako bi Windows 7 razvio u stabilan operativni sistem, ali su se javile određene nekompatibilnosti sa aplikacijama i problemi sa kontrolom privatnosti pri prelasku sa Windowsa XP.
Na primer, jedan od problema je taj što Intel i dalje koristi određene 16-bitne aplikacije, koje Windows 7 ne podržava. Ovaj proizvođač je imao problema i zbog načina na koji se Windows 7 ophodi prema 32-bitnim aplikacijama, koje se sada nalaze u direktorijumima pod drugim imenima, što sprečava nalaženje određenih datoteka.
Problem je rešen tako što su aplikacije pokretane preko Windowsa 7 uz pomoć virtuelizovanih okruženja Windowsa XP. Iako je predstavljao izazov, prelazak na 64-bitno računarstvo je bio neophodan korak za Intel, zbog zadovoljavanja njegovih budućih potreba. (M.S.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: