POSLEDNJIH DVADESETAK GODINA BILO je, gledano iz američke ali i šire perspektive, zlatno doba astrofizike i kosmologije. Podaci su se slivali s nebesa iz čak 14, većim delom Nasinih, svemirskih teleskopa. Međutim, ovo astronomsko obilje uskoro će doživeti iznenadni kraj. Posle, metaforički rečeno, najvišeg dostignutog vodostaja, u sledećih nekoliko godina voda će se iznenada povući, odnosno nastupiće brzo smanjivanje broja svemirskih opservatorija. Kroz pet godina će većina, ako ne i svi teleskopi prestati da rade (WMAP je već na groblju), a nije jasno šta bi ih moglo zameniti. Priložena infografika najbolje pokazuje sadašnje stanje.
Crtkasta linija označava današnji trenutak. Kroz nekoliko godina jedina značajnija američka opservatorija biće svemirski teleskop Džejms Veb (James Webb Space Telescope, JWST), pod uslovom da ne premaši budžet i bude spreman na vreme, pri čemu se nijedno od ta dva ne može uzeti zdravo za gotovo.
Razloga za trenutno obilje i predstojeći krah, ima puno i svi su veoma složeni. Ove misije zahtevaju mnogo godina, čak decenije, da bi se isplanirale i izvršile, a ono što se danas žanje posledica je sejanja u nekim srećnijim vremenima. Jedan od manje uočljivih aspekata na koje upućuje prikazana grafika je uticaj projekta JWST na ukupna američka svemirska ulaganja. Cena te misije premašila je do sada pet milijardi dolara i nastavlja da raste. Uz veliku dozu optimizma misija bi trebalo da ode u svemir 2014. godine, a dotle će i dalje gutati većinu sredstava za razvoj. U doba fiskalne neizvesnosti kakva trenutno postoji u SAD, teško je zamisliti da će ogromni aktuelni troškovi ove misije ostaviti imalo prostora za bilo šta drugo.
Tamošnji naučnici već su prošli kroz dosta bolan proces skraćivanja spiska želja na svega nekoliko udarnih misija, sumarno opisanih, na primer, ovde, a detaljo u knjizi Novi svetovi, novi horizonti u astronomiji i astrofizici.
Ni sad nije jasno hoće li čak i taj skromni spisak biti ostvariv s obzirom na trenutnu budžetsku realnost. Astronomski podaci iz svemira u sledećoj deceniji biće bleda slika u poređenju s prethodnom. Sadašnji trenutak je zato jedinstven u istoriji svemirske astronomije, jer malo je verovatno da će u bliskoj budućnosti postojati istovremeno 14 jakih astrofizičkih misija. Zato naučnici moraju maksimalnoi iskoristiti ovo što se sad ima, dok se ima.(M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Crtkasta linija označava današnji trenutak. Kroz nekoliko godina jedina značajnija američka opservatorija biće svemirski teleskop Džejms Veb (James Webb Space Telescope, JWST), pod uslovom da ne premaši budžet i bude spreman na vreme, pri čemu se nijedno od ta dva ne može uzeti zdravo za gotovo.
Razloga za trenutno obilje i predstojeći krah, ima puno i svi su veoma složeni. Ove misije zahtevaju mnogo godina, čak decenije, da bi se isplanirale i izvršile, a ono što se danas žanje posledica je sejanja u nekim srećnijim vremenima. Jedan od manje uočljivih aspekata na koje upućuje prikazana grafika je uticaj projekta JWST na ukupna američka svemirska ulaganja. Cena te misije premašila je do sada pet milijardi dolara i nastavlja da raste. Uz veliku dozu optimizma misija bi trebalo da ode u svemir 2014. godine, a dotle će i dalje gutati većinu sredstava za razvoj. U doba fiskalne neizvesnosti kakva trenutno postoji u SAD, teško je zamisliti da će ogromni aktuelni troškovi ove misije ostaviti imalo prostora za bilo šta drugo.
Tamošnji naučnici već su prošli kroz dosta bolan proces skraćivanja spiska želja na svega nekoliko udarnih misija, sumarno opisanih, na primer, ovde, a detaljo u knjizi Novi svetovi, novi horizonti u astronomiji i astrofizici.
Ni sad nije jasno hoće li čak i taj skromni spisak biti ostvariv s obzirom na trenutnu budžetsku realnost. Astronomski podaci iz svemira u sledećoj deceniji biće bleda slika u poređenju s prethodnom. Sadašnji trenutak je zato jedinstven u istoriji svemirske astronomije, jer malo je verovatno da će u bliskoj budućnosti postojati istovremeno 14 jakih astrofizičkih misija. Zato naučnici moraju maksimalnoi iskoristiti ovo što se sad ima, dok se ima.(M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: