GUGL JOŠ UVEK PLANIRA DA IZGRADI optičke mreže brzine jednog gigabita u sekundi u jednom ili više američkih gradova, ali je datum objavljivanja konačnog izbora pomerio za početak sledeće godine.
„Planirali smo da objavimo koga smo izabrali pre kraja ove godine, ali je nivo zanimanja bio neverovatan – na našu najavu odgovorilo je skoro 1100 zajednica širom SAD – što je premašilo naša očekivanja“, napisao je Majlo Medin, Guglov potpredsednik za pristupne usluge, u zvaničnom saopštenju kompanije.
Gugl je u februaru najavio da će u probranim oblastima izgraditi optičke mreže koje će kuće i kompanije povezati s internetom brzinama od jednog gigabita u sekundi po razumnoj ceni. Zatražio je od zainteresovanih zajednica da do 26. marta podnesu svoje kandidature. Ponuđene usluge koje bi obuhvatile od 50.000 do 500.000 stanovnika treba da posluže kao eksperiment. Neki gradovi su se istinski potrudili da se predstave kao lokacije pogodne za taj ultrabrzi pristup internetu, uključujući Topiku iz Kanzasa koji je na mesec dana u martu promenio ime u Gugl.
U saopštenju se ističe da Gugl i dalje radi na ovom projektu. „Žao nam je što kasnimo, ali hoćemo da budemo sigurni da ovo radimo kako treba“, napisao je Medin i poručio da neće biti novih prijavljivanja.
Važan deo ove novosti objavljene u sredu je i to ko ju je napisao. Medin je došao u Gugl ove nedelje da bi vodio ovaj projekat. Suosnivač je (male) nedavno osnovane kompanije M2Z Networks (2005), koja je od Savezne komisije za komunikacije (FCC) zatražila deo radio spektra kako bi izgradila bežičnu WiMAX mrežu koja bi svakome nudila besplatan pristup internetu u zamenu za podatak o poštanskom kodu. Nažalost, FCC je u avgustu obustavio proces definisanja pravila na osnovu kojih je M2Z očekivao da će osigurati taj deo spektra. Pre toga Medin je 1995. osnovao @Home Network, kompaniju koja je nudila kablovske internet usluge. Tu kompaniju je 1999. godine kupio internet portal Excite za 6,7 milijardi dolara, ali je udružena kompanija Excite@Home dve godine kasnije podnela zahtev za zaštitu od bankrotsva.
Našim čitaocima možda će biti zanimljivije to što Medinova porodica potiče iz nekadašnje Jugoslavije iz koje je emigrirala davne 1930. i kupila mali vinograd u okolini kalifornijskog grada Frezno. Majlo (ili nama bliže Milo) se međutim, više zanimao za bitove nego za grožđe. Veoma rano se zainteresovao za kompjutere što ga je 1981. dovelo na kalifornijski univerzitet u Berkliju gde je završio kompjuterske nauke a usput radio u nacionalnoj laboratoriji Lorens Livermor gde je pravio softver za upravljanje laserima i modelovanje efekata nuklearnog oružja. Potom se 1985. zaposlio u Nasinom istraživačkom centru Ejms i predvodio tim koji je napravio Nasinu naučnu mrežu zasnovanu na, u to vreme novim, protokolima TCP/IP, koja je povezala istraživače iz 200 gradova u 16 zemalja na 6 kontinenata. Svojim radom dosta je doprineo da upravo TCP/IP postane glavni protokol interneta. Tu se zadržao10 godina.
Zanimljiv pregled njegovog rada do 1999. može se naći ovde. Neobično ime kompanije M2Z (od M do Z) zapravo je skraćenica izvedena iz imena njegove dece i dece njegovog partnera Džona Mulete, ali i sintagme „kretanje ka nuli“ (moving to zero), koja aludira na njihovu ideju o besplatnom internetu. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
„Planirali smo da objavimo koga smo izabrali pre kraja ove godine, ali je nivo zanimanja bio neverovatan – na našu najavu odgovorilo je skoro 1100 zajednica širom SAD – što je premašilo naša očekivanja“, napisao je Majlo Medin, Guglov potpredsednik za pristupne usluge, u zvaničnom saopštenju kompanije.
Gugl je u februaru najavio da će u probranim oblastima izgraditi optičke mreže koje će kuće i kompanije povezati s internetom brzinama od jednog gigabita u sekundi po razumnoj ceni. Zatražio je od zainteresovanih zajednica da do 26. marta podnesu svoje kandidature. Ponuđene usluge koje bi obuhvatile od 50.000 do 500.000 stanovnika treba da posluže kao eksperiment. Neki gradovi su se istinski potrudili da se predstave kao lokacije pogodne za taj ultrabrzi pristup internetu, uključujući Topiku iz Kanzasa koji je na mesec dana u martu promenio ime u Gugl.
U saopštenju se ističe da Gugl i dalje radi na ovom projektu. „Žao nam je što kasnimo, ali hoćemo da budemo sigurni da ovo radimo kako treba“, napisao je Medin i poručio da neće biti novih prijavljivanja.
Važan deo ove novosti objavljene u sredu je i to ko ju je napisao. Medin je došao u Gugl ove nedelje da bi vodio ovaj projekat. Suosnivač je (male) nedavno osnovane kompanije M2Z Networks (2005), koja je od Savezne komisije za komunikacije (FCC) zatražila deo radio spektra kako bi izgradila bežičnu WiMAX mrežu koja bi svakome nudila besplatan pristup internetu u zamenu za podatak o poštanskom kodu. Nažalost, FCC je u avgustu obustavio proces definisanja pravila na osnovu kojih je M2Z očekivao da će osigurati taj deo spektra. Pre toga Medin je 1995. osnovao @Home Network, kompaniju koja je nudila kablovske internet usluge. Tu kompaniju je 1999. godine kupio internet portal Excite za 6,7 milijardi dolara, ali je udružena kompanija Excite@Home dve godine kasnije podnela zahtev za zaštitu od bankrotsva.
Našim čitaocima možda će biti zanimljivije to što Medinova porodica potiče iz nekadašnje Jugoslavije iz koje je emigrirala davne 1930. i kupila mali vinograd u okolini kalifornijskog grada Frezno. Majlo (ili nama bliže Milo) se međutim, više zanimao za bitove nego za grožđe. Veoma rano se zainteresovao za kompjutere što ga je 1981. dovelo na kalifornijski univerzitet u Berkliju gde je završio kompjuterske nauke a usput radio u nacionalnoj laboratoriji Lorens Livermor gde je pravio softver za upravljanje laserima i modelovanje efekata nuklearnog oružja. Potom se 1985. zaposlio u Nasinom istraživačkom centru Ejms i predvodio tim koji je napravio Nasinu naučnu mrežu zasnovanu na, u to vreme novim, protokolima TCP/IP, koja je povezala istraživače iz 200 gradova u 16 zemalja na 6 kontinenata. Svojim radom dosta je doprineo da upravo TCP/IP postane glavni protokol interneta. Tu se zadržao10 godina.
Zanimljiv pregled njegovog rada do 1999. može se naći ovde. Neobično ime kompanije M2Z (od M do Z) zapravo je skraćenica izvedena iz imena njegove dece i dece njegovog partnera Džona Mulete, ali i sintagme „kretanje ka nuli“ (moving to zero), koja aludira na njihovu ideju o besplatnom internetu. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: