NAJNOVIJI SUPERKOMPJUTER TOKIJSKOG instituta za tehologiju, Tsubame 2.0, dokazuje da moćni kompjuteri mogu da budu i energetski efikasni. Ovaj novajlija čije se ime izgovara „cubame“, što znači lasta, ali je istovremeno i skraćenica od TokyoTech Supercomputer UBiquitously Accessible Massstorage Environment, predstavljen je prošle nedelje. Drugi je na listi energetski najefikasnijih superkompjutera na svetu i to pre svega zahvaljujući administratoru koga je više zanimalo koliki će biti mesečni račun za struju nego koliko će koštati ova skalamerija.
Najnovija verzija ove mašine u stanju je da dostigne maksimalnu brzinu od 2,4 petaflopsa (dok u stalnom radu postiže 1,2), što je 15 puta brže od njegovog prethodnika, verzije 1.2. Ovo je prvi japanski superkompjuter koji postiže brzine veće od jednog petaflopsa i na novembraskoj listi 500 najbržih zauzeo je četvrto mesto.
Kao i njegov prethodnik istog imena, Tsubame 2.0 koristi mešavinu centralnih i grafičkih procesora. Grafički su dobri za brzo izvršavanje istih izračunavanja na velikoj količini podataka, pa su zato efikasniji od centralnih procesora u rešavanju problema vezanih za molekularnu dinamiku, fizičke simulacije i obradu slika. Zahvaljujući njima mašina troši i manje truje (svega 1,4 megavata).
„Naš informatički direktor je rekao da moramo da napravimo jaku mašinu, ali da nećemo dobiti više struje“, prisetio se Satoši Macuoka, direktor univerzitetskog centra za globalne naučne informacije i računarstvo, osvrćući se na razgovore koje je vodio u fazi planiranja. Univerzitet je već trošio oko milion i po dolara godišnje za napajanje postojećeg superkompjutera i nije želeo da račun poraste. „Ograničavač nam nije bio ni novac, ni prostor, ni znanje ili spremnost, već potrošnja struje.“
Macuoka je zato specifikaciju i dizajn pokazao Hewlett-Packardu, Nvidiji i drugim kompanijma koje su učestvovale u izgradnji nove mašine. HP je, srećom, u vreme kad su dobili Macuokine zahteve (2009) već sarađivao s Nvidijom u dizajniranju servera visokih performansi, tako da su dodatnim zahvatima uspeli da zadovolje sve zahteve u pogledu prostora i potrošnje.
Rezultat je superkompjuter sa 1408 „tankih“ čvorova (raspoređenih u 44 ormana sa po 32 čvora), 24 „srednja“ i 10 „debelih“ čvorova. U središtu svakog tankog čvora je server HP ProLiant SL390 G7 sa po dva Intelova centralna procesora Xeon X5670 (Westmere-EP) sa šest jezgara na 2,93 GHz i tri Nvidijina grafička procesora Tesla M2050. Pošto svaki grafički procesor ima 448 procesorskih jezgara ukupan broj grafičkih procesorskih jezgara dostiže skoro 1,9 miliona. Upravo ona su najzaslužnija za veći deo snage ovog superkompjutera. U dva ormana sa srednjim i debelim čvorovima su serveri HP ProLiant DL580 G7 sa po četiri osmojezgarna Xeona (Nehalem-EX) na 2 GHz i jednim Teslom S1070. Ukupan broj centralnih procesora iznosi 73.278. Kao operativni sistemi koriste se Suse Linux Enterprise Server i Windows HPC Server.
Mašina je na četvrtom mestu liste Top 500 jer u neprekidnom radu održava brzinu od 1,2 petaflopsa a druga je na listi Green 500 jer postiže efikasnost od 958 megaflopsa po vatu. To je jedini superkompjuter koji je među prvih pet na obe liste.
Pošto je Tsubame 2.0 sada gotov i pušten u rad, univerzitet je otvorio pristup kompanijama i organizacijama koje žele da koriste njegove kapacitete. Računarsko vreme na toj mašini može se kupiti ovde. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Najnovija verzija ove mašine u stanju je da dostigne maksimalnu brzinu od 2,4 petaflopsa (dok u stalnom radu postiže 1,2), što je 15 puta brže od njegovog prethodnika, verzije 1.2. Ovo je prvi japanski superkompjuter koji postiže brzine veće od jednog petaflopsa i na novembraskoj listi 500 najbržih zauzeo je četvrto mesto.
Kao i njegov prethodnik istog imena, Tsubame 2.0 koristi mešavinu centralnih i grafičkih procesora. Grafički su dobri za brzo izvršavanje istih izračunavanja na velikoj količini podataka, pa su zato efikasniji od centralnih procesora u rešavanju problema vezanih za molekularnu dinamiku, fizičke simulacije i obradu slika. Zahvaljujući njima mašina troši i manje truje (svega 1,4 megavata).
„Naš informatički direktor je rekao da moramo da napravimo jaku mašinu, ali da nećemo dobiti više struje“, prisetio se Satoši Macuoka, direktor univerzitetskog centra za globalne naučne informacije i računarstvo, osvrćući se na razgovore koje je vodio u fazi planiranja. Univerzitet je već trošio oko milion i po dolara godišnje za napajanje postojećeg superkompjutera i nije želeo da račun poraste. „Ograničavač nam nije bio ni novac, ni prostor, ni znanje ili spremnost, već potrošnja struje.“
Macuoka je zato specifikaciju i dizajn pokazao Hewlett-Packardu, Nvidiji i drugim kompanijma koje su učestvovale u izgradnji nove mašine. HP je, srećom, u vreme kad su dobili Macuokine zahteve (2009) već sarađivao s Nvidijom u dizajniranju servera visokih performansi, tako da su dodatnim zahvatima uspeli da zadovolje sve zahteve u pogledu prostora i potrošnje.
Rezultat je superkompjuter sa 1408 „tankih“ čvorova (raspoređenih u 44 ormana sa po 32 čvora), 24 „srednja“ i 10 „debelih“ čvorova. U središtu svakog tankog čvora je server HP ProLiant SL390 G7 sa po dva Intelova centralna procesora Xeon X5670 (Westmere-EP) sa šest jezgara na 2,93 GHz i tri Nvidijina grafička procesora Tesla M2050. Pošto svaki grafički procesor ima 448 procesorskih jezgara ukupan broj grafičkih procesorskih jezgara dostiže skoro 1,9 miliona. Upravo ona su najzaslužnija za veći deo snage ovog superkompjutera. U dva ormana sa srednjim i debelim čvorovima su serveri HP ProLiant DL580 G7 sa po četiri osmojezgarna Xeona (Nehalem-EX) na 2 GHz i jednim Teslom S1070. Ukupan broj centralnih procesora iznosi 73.278. Kao operativni sistemi koriste se Suse Linux Enterprise Server i Windows HPC Server.
Mašina je na četvrtom mestu liste Top 500 jer u neprekidnom radu održava brzinu od 1,2 petaflopsa a druga je na listi Green 500 jer postiže efikasnost od 958 megaflopsa po vatu. To je jedini superkompjuter koji je među prvih pet na obe liste.
Pošto je Tsubame 2.0 sada gotov i pušten u rad, univerzitet je otvorio pristup kompanijama i organizacijama koje žele da koriste njegove kapacitete. Računarsko vreme na toj mašini može se kupiti ovde. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: