MUZEJ ISTORIJE RAČUNARSTVA KOJI se nalazi u kalifornijskom gradiću Mauntin Vju, otvorio je početkom ove nedelje svoje nove dograđene izložbene prostorije površine 2.320 m2, čija izgradnja je koštala 19.000.000 dolara. Za tu priliku, Muzej je priredio izložbu pod nazivom: „Revolucija: prvih 2000 godina računarstva“.
Nakon više od šest godina razvoja, novi izložbeni prostor nudi najpodrobniji fizički i digitalni pregled istorije računarstva, od abakusa i logaritmara, do robota, igre Pong i interneta.
„Oni koji posećuju ovaj muzej uglavnom postavljaju ista pitanja: „Kako je moj stoni računar došao na to mesto? Kako se taj telefon koji sam toliko dugo koristio tako ’raspametio’? i druga slična“, kaže Džon Holar, izvršni direktor muzeja. „Ova izložba namenjena je prvenstveno publici koja nije tehnički obrazovana, iako nudi i mnogo informacija za one koji su privrženiji ovoj sferi“, dodaje Holar
Izložba je organizovana tako da posetiocima bude dostupna na različite načine, uključujući dokumenate, video prezentacije, više od 5.000 fotografija i 1100 predmeta u 19 galerija. Dostupne su i ručne interaktivne stanice koje demonstriraju principe računarstva, kao što je prenošenje računara Osborne teškog 11 kilograma, ili igranje Ponga, Pacmana, ili Spacewara.
Među glavnim izložbenim predmetima nalaze se računar IBM 305 iz 1956. godine i njegov čvrsti disk, model 350, prvi komercijalno dostupan sistem tog tipa, koji je zauzimao skoro celu prostoriju i skladištio 5 MB podataka. Pored njega tu su i konzola računara Univac 1 iz 1950. godine, ali i instalacija originalnog sistema IBM System/360, koji je 20 godina dominirao segmentom velikih centralnih računara. Izložen je i superračunar Cray-1, koji je titulu najbržeg računara na svetu držao od 1976. do 1982. godine.
Na izložbi je prikazan i „čajnik iz Jute“, koga je Martin Njuvel, grafički dizajner sa Univerziteta u Juti, koristio kao svoj 3D računarski model. Ovaj model čajnika postao je standardni referentni objekat ili test model za računarsku grafiku, a grafički sistemi za vizuelizaciju bi se smatrali boljim ako bi realističnije prikazali ovaj čajnik. Zanimljivo je da je Njuvel kupio pravi čajnik u lokalnoj prodavnici kućnih potrepština.
Na izložbi je prikazan i računar ENIAC, prvi veliki računar koji su za vreme Drugog svetskog rata konstruisali Džon Mokli i Džon Presper Ekert za potrebe vojnog projekta PX, da bi izračunavali trajektorije artiljerijskih zrna.
„Ovo je jedan od najboljih elektronskih računara koji su ikada izmišljeni,“ rekao je Holar. „Učinili smo da ovo bude priča vezana za ljude. Pokušali smo da predstavimo ne samo ono što se dogodilo, već i ono što je ostavilo uticaja u prošlosti. To se obično svodi na ljude koji su bili odlični inovatori, kao i na probleme koje su pokušavali da reše, tako da je veliki deo ove izložbe posvećen životu ovih ljudi.“
Na svečanom otvaranju novih prostorija Muzeja bile su prisutne i legende iz sfere tehnologije, uključujući suosnivača kompanije Apple Stiva Voznijaka, pionira na polju programiranja Donalda Knuta, dvojicu revolucionara u oblasti video igara Ala Alkorna i Stiva Rasela, kao i Fren Alen, prvog ženskog saradnika u kompaniji IBM.
Tokom godine Muzej će s vremena na vreme ugostiti poznate računarske pronalazače, vizinonare i stručnjake koji će održavati predavanja u sklopu serije nazvane „Revolucionari“.
Osim toga, Muzej će ponuditi i audio istorijski program sa više od 40 interaktivnih stanica koje će prikazivati legende računarstva. Stanice će ponuditi arhivirane intervjue s pionirima računarstva kao što je Čak Taker iz Xeroxovog istraživačkog centra u Palo Altu, koji je bio ključna figura u razvoju stonog računarstva, ili Džon Atanasof koji je 1939. godine izgradio prvi digitalni računar nazvan Atanasoff-Berry .
„Često kažemo: ’Zar ne bi bilo dobro da smo mogli da razgovaramo sa Mikelanđelom dok je slikao Sikstinsku kapelu?’“, kaže Džon Holar. „Sada tako nešto možemo i da učinimo.“ (M.S.)
Izvor: www.mikro.rs
Nakon više od šest godina razvoja, novi izložbeni prostor nudi najpodrobniji fizički i digitalni pregled istorije računarstva, od abakusa i logaritmara, do robota, igre Pong i interneta.
„Oni koji posećuju ovaj muzej uglavnom postavljaju ista pitanja: „Kako je moj stoni računar došao na to mesto? Kako se taj telefon koji sam toliko dugo koristio tako ’raspametio’? i druga slična“, kaže Džon Holar, izvršni direktor muzeja. „Ova izložba namenjena je prvenstveno publici koja nije tehnički obrazovana, iako nudi i mnogo informacija za one koji su privrženiji ovoj sferi“, dodaje Holar
Izložba je organizovana tako da posetiocima bude dostupna na različite načine, uključujući dokumenate, video prezentacije, više od 5.000 fotografija i 1100 predmeta u 19 galerija. Dostupne su i ručne interaktivne stanice koje demonstriraju principe računarstva, kao što je prenošenje računara Osborne teškog 11 kilograma, ili igranje Ponga, Pacmana, ili Spacewara.
Među glavnim izložbenim predmetima nalaze se računar IBM 305 iz 1956. godine i njegov čvrsti disk, model 350, prvi komercijalno dostupan sistem tog tipa, koji je zauzimao skoro celu prostoriju i skladištio 5 MB podataka. Pored njega tu su i konzola računara Univac 1 iz 1950. godine, ali i instalacija originalnog sistema IBM System/360, koji je 20 godina dominirao segmentom velikih centralnih računara. Izložen je i superračunar Cray-1, koji je titulu najbržeg računara na svetu držao od 1976. do 1982. godine.
Na izložbi je prikazan i „čajnik iz Jute“, koga je Martin Njuvel, grafički dizajner sa Univerziteta u Juti, koristio kao svoj 3D računarski model. Ovaj model čajnika postao je standardni referentni objekat ili test model za računarsku grafiku, a grafički sistemi za vizuelizaciju bi se smatrali boljim ako bi realističnije prikazali ovaj čajnik. Zanimljivo je da je Njuvel kupio pravi čajnik u lokalnoj prodavnici kućnih potrepština.
Na izložbi je prikazan i računar ENIAC, prvi veliki računar koji su za vreme Drugog svetskog rata konstruisali Džon Mokli i Džon Presper Ekert za potrebe vojnog projekta PX, da bi izračunavali trajektorije artiljerijskih zrna.
„Ovo je jedan od najboljih elektronskih računara koji su ikada izmišljeni,“ rekao je Holar. „Učinili smo da ovo bude priča vezana za ljude. Pokušali smo da predstavimo ne samo ono što se dogodilo, već i ono što je ostavilo uticaja u prošlosti. To se obično svodi na ljude koji su bili odlični inovatori, kao i na probleme koje su pokušavali da reše, tako da je veliki deo ove izložbe posvećen životu ovih ljudi.“
Na svečanom otvaranju novih prostorija Muzeja bile su prisutne i legende iz sfere tehnologije, uključujući suosnivača kompanije Apple Stiva Voznijaka, pionira na polju programiranja Donalda Knuta, dvojicu revolucionara u oblasti video igara Ala Alkorna i Stiva Rasela, kao i Fren Alen, prvog ženskog saradnika u kompaniji IBM.
Tokom godine Muzej će s vremena na vreme ugostiti poznate računarske pronalazače, vizinonare i stručnjake koji će održavati predavanja u sklopu serije nazvane „Revolucionari“.
Osim toga, Muzej će ponuditi i audio istorijski program sa više od 40 interaktivnih stanica koje će prikazivati legende računarstva. Stanice će ponuditi arhivirane intervjue s pionirima računarstva kao što je Čak Taker iz Xeroxovog istraživačkog centra u Palo Altu, koji je bio ključna figura u razvoju stonog računarstva, ili Džon Atanasof koji je 1939. godine izgradio prvi digitalni računar nazvan Atanasoff-Berry .
„Često kažemo: ’Zar ne bi bilo dobro da smo mogli da razgovaramo sa Mikelanđelom dok je slikao Sikstinsku kapelu?’“, kaže Džon Holar. „Sada tako nešto možemo i da učinimo.“ (M.S.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: