KOMPANIJA SIGEJT (SEAGATE) KOJA proizvodi čvrste diskove, objavila je izveštaj u kome dokazuje da će tehnologija diskova čvrstog stanja (solid-state disk, SSD) još najmanje deceniju ili dve, ostati retkost.
Mada se nadmeće s nekoliko proizvođača SSD diskova, Sigejt proizvodi i diskove opremljene fleš memorijom, uključujući mnogo hvaljeni hibridni model Momentus XT, koji objedinjuje tradicionalne rotacione diskove i fleš memoriju.
Zbog toga je njegov proglas još zagonetniji.
Diskovi na bazi fleš memorije imaju manju potrošnju i manji su od klasičnih, a odlikuju ih i kraća vremena pristupa podacima, što ih sve zajedno čini pogodnim za ugradnju u prenosive račuare, ali imaju Ahilovu petu što se tiče cene: tradicionalni čvrsti disk od 500 GB može se nabaviti za manje od 50 dolara, dok njegov SSD ekvivalent košta najmanje 2000 dolara. Cene su nešto privatljivije za manje kapacitete, ali su i dalje veće od cena ekvivalentnih tradicionalnih diskova.
Zanimljivo je da Sigejt ne vidi problem u cenama, već ukazuje na to da na svetu jednostavno nema dovoljno fleš memorija NI tipa (NAND), i da je mala verovatnoća da će se to promeniti. NI, odnosno invertovano logičko I, prevlađujuća je vrsta čipova fleš memorija koji se danas koriste u SSD uređajima.)
Sigejt u svom razmatranju navodi da je 2010. tržište prenosivih računara zahtevalo diskove ukupnog kapaciteta 69 eksabajta (milijardi gigabajta). Ove godine prema Gartnerovim predviđanjima zahtevaće 95 eksabajta.
Međutim, u 2010. je ukupan kapacitet proizvedenih NI memorija iznosio svega 11 EB, a većina je ugrađena u mobilne telefone, tablične računare, MP3 plejere i memorijske (SD) kartice. Svega 7% je ugrađeno u SSD diskove.
Čak i kad bi se napravile nove fabrike, još uvek bi bilo teško zadovoljiti potražnju. I ne samo to, pravljenje tih fabrika bilo bi neprihvatljivo skupo. Pod pretpostavkom da će sve proizvedene NI memorije biti iskorišćene za SSD, u nove fabrike bi trebalo uložiti 250 milijardi dolara da bi se zadovoljila potražnja u 2011.
U stvari, proizvodnja NI memorija u 2011. porašće 81% – što je zadivljujuće povećanje, ali još uvek ni blizu onome što bi bilo potrebno da SSD postane uobičajena komponenta prenosivih računara.
Sigejt zato smatra da će uvek biti teško pravdati pravljenje novih fabrika za SSD čipove kad već postoje gladna tržišta prenosivih uređaja kao što su MP3 plejeri, telefoni i fotoaparati. Pored toga, SSD uređaji zahtevaju čipove visokog kvaliteta, koji se teško proizvode i stoga nisu privlačni proizvođačima.
Prema tome, kratko rečeno, SSD uređaje nećemo uskoro videti izvan prenosivih računara gornje klase. Zapravo, pravo je čudo što ih viđamo i u njima. Da bi SSD postao široko rasprostranjena vrsta, proizvodni kapaciteti treba da budu jednaki ili veći od potražnje, a to je malo verovatno još par decenija. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Mada se nadmeće s nekoliko proizvođača SSD diskova, Sigejt proizvodi i diskove opremljene fleš memorijom, uključujući mnogo hvaljeni hibridni model Momentus XT, koji objedinjuje tradicionalne rotacione diskove i fleš memoriju.
Zbog toga je njegov proglas još zagonetniji.
Diskovi na bazi fleš memorije imaju manju potrošnju i manji su od klasičnih, a odlikuju ih i kraća vremena pristupa podacima, što ih sve zajedno čini pogodnim za ugradnju u prenosive račuare, ali imaju Ahilovu petu što se tiče cene: tradicionalni čvrsti disk od 500 GB može se nabaviti za manje od 50 dolara, dok njegov SSD ekvivalent košta najmanje 2000 dolara. Cene su nešto privatljivije za manje kapacitete, ali su i dalje veće od cena ekvivalentnih tradicionalnih diskova.
Zanimljivo je da Sigejt ne vidi problem u cenama, već ukazuje na to da na svetu jednostavno nema dovoljno fleš memorija NI tipa (NAND), i da je mala verovatnoća da će se to promeniti. NI, odnosno invertovano logičko I, prevlađujuća je vrsta čipova fleš memorija koji se danas koriste u SSD uređajima.)
Sigejt u svom razmatranju navodi da je 2010. tržište prenosivih računara zahtevalo diskove ukupnog kapaciteta 69 eksabajta (milijardi gigabajta). Ove godine prema Gartnerovim predviđanjima zahtevaće 95 eksabajta.
Međutim, u 2010. je ukupan kapacitet proizvedenih NI memorija iznosio svega 11 EB, a većina je ugrađena u mobilne telefone, tablične računare, MP3 plejere i memorijske (SD) kartice. Svega 7% je ugrađeno u SSD diskove.
Čak i kad bi se napravile nove fabrike, još uvek bi bilo teško zadovoljiti potražnju. I ne samo to, pravljenje tih fabrika bilo bi neprihvatljivo skupo. Pod pretpostavkom da će sve proizvedene NI memorije biti iskorišćene za SSD, u nove fabrike bi trebalo uložiti 250 milijardi dolara da bi se zadovoljila potražnja u 2011.
U stvari, proizvodnja NI memorija u 2011. porašće 81% – što je zadivljujuće povećanje, ali još uvek ni blizu onome što bi bilo potrebno da SSD postane uobičajena komponenta prenosivih računara.
Sigejt zato smatra da će uvek biti teško pravdati pravljenje novih fabrika za SSD čipove kad već postoje gladna tržišta prenosivih uređaja kao što su MP3 plejeri, telefoni i fotoaparati. Pored toga, SSD uređaji zahtevaju čipove visokog kvaliteta, koji se teško proizvode i stoga nisu privlačni proizvođačima.
Prema tome, kratko rečeno, SSD uređaje nećemo uskoro videti izvan prenosivih računara gornje klase. Zapravo, pravo je čudo što ih viđamo i u njima. Da bi SSD postao široko rasprostranjena vrsta, proizvodni kapaciteti treba da budu jednaki ili veći od potražnje, a to je malo verovatno još par decenija. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: