OVE JESENI U AVGANISTANU ĆE SE pojaviti nov i izuzetno moćan superkompjuter, ali neće se nalaziti u štabu generala Petreusa u Kabulu ni u tajnom operativnom centru neke agencije s troslovnom skraćenicom u Kandaharu. Lebdeće iznad ratnog područja na visini od šest kilometara u cepelinu koji nadgleda i prisluškuje sve što se dešava kilometrima naokolo, ali pod uslovom da ovaj ambiciozni američki projekat vredan 211 miliona dolara, i nazvan Plavi đavo (Blue Devil), proradi kako je planirano.
Za sada se zna da ovu ogromnu vazdušnu lađu koja je sedam puta veća od reklamnog cepelina kompanije Gudjir (Goodyear) tek treba sklopiti. Vazduhoplovstvo SAD još nije odlučilo koje će kamere, radari i prislušni uređaji biti na nju postavljeni, a otvoreno je i pitanje može li vojska da obradi sve informacije koje će se prikupljati s neba.
Američki avioni već obavljaju video nadzor s velike visine i prisluškuju avganistanske mobilne telefone i voki-tokije. Problem je samo što se ti zadaci obavljaju različitim avionima pa koordinisanje naređivanja snimateljima šta da snimaju i prisluškivačima šta da slušaju, zahteva dosta vremena, a to dodatno vreme ponekad omogućava metama da pobegnu.
Plavi đavo će zato biti opremljen s desetak različitih senzora koji će pored toga što će svi biti na istoj platformi, stalno komunicirati između sebe. Superkompjuter će obrađivati njihove podatke i automatski usmeravati senzore u pravom smeru. Cilj je i da se te koordinirane informacije pošalju trupama na zemlji za manje od 15 sekundi.
Prva faza projekta Plavi đavo je trenutno u toku. Pred kraj prošle godine u Avganistan su isporučena četiri modifikovana aviona kakve obično koriste direktori velikih kompanija, koji su bili opremljeni različitom izviđačkom opremom.
Druga faza – cepelin – biće znatno veća i složenija. Vazduhoplov koji pravi kompanija TCOM iz Severne Karoline, biće dugačak oko 106 metara i imaće zapreminu od oko 40.000 kubnih metara, što ga čini jednim od najvećih cepelina proizvedenih posle drugog svetskog rata.
Vojska se nada da će ove dimenzije biti dovoljne da se u njega smesti gorivo i helijum pomoću kojih će moći da leti neprekidno nedelju dana na visini od šest kiolometara (za razliku od većine sličnih balona koji lete na visini 1000 metara ili manjoj). I to što će leteti toliko dugi i na toj visini zapravo je svega trećina predloženog vremena koje treba ostvariti u okviru vojnog projekta „Višeobaveštajno vozilo duge izdržljivosti“ (Long Endurance Multi-intelligence Vehicle, LEMV) po kome treba izgraditi hibridno rešenje koje će biti teže od vazduha ali će 80% tereta nositi kao balon a ostatak pomoću motora. Međutim, prava složenost Plavog đavola je u ugrađenom hardveru i sovftveru koji će nositi sa sobom.
Senzori će se iznositi napolje i unositi unutra pomoću šinskog sistema po kome se kreću palete s elektronikom. Novoosnovana vojna kompanija Mav6 zadužena je da obavi integracioni posao. Pored niza prislušnih uređaja, video kamera za dnevno i noćno snimanje, komunikacionih releja i prijemnika za senzore na tlu, Plavi đavo će nositi i „Leteći špijunski sistem širokog područja“ (Wide-area Airborne Surveillance System, WAAS). Taj paket senzora – poput Gorgoninog pogleda (Gorgon Stare) koji se trenutno koristi na bespilotnim špijunskim letelicama Kosac (Reaper) – koristi desetak različitih kamera kako bi snimale područja prečnika četiri kilometra.
Količina dobijenih snimaka lako bi mogla da zatrpa ljude koji bi morali da ih pregledaju (ne uzimajući u obzir i to da su vojne mreže često podložne prekidima). Pokazalo se, na primer, da je za pregledanje snimaka samo sa jednog Predatora potrebno 19 analitičara, dok bi ih za sve ono što prikuplja bespilotna letelica na kojoj se nalaze WAAS senzori bilo potrebno bar 2000. Što je još zanimljivije, to je bilo stanje pre nego što je WAAS unapređen tako da sada koristi 96 kamera i svakog sata generiše 274 terabajta informacija.
Upavo zbog toga u igru se uključuje superkompjuter. Zahvaljujući ekvivalentu od 2000 servera s jednojezgarnim procesorom, može da obradi oko 300 terabajta na sat, tako da se umesto slanja snimaka pešadiji, kako se to inače čini sa svim drugim današnjim senzorima, informacije obrađuju u vazduhu (što mu doslovno dođe kao nekakvo računarstvo u oblacima) i dodaju im se metaoznake kao što su lokacija i vreme. Trupe na zemlji šalju upite serveru na cepelinu i on mi šalje samo ono što ih zanima (što usput smanjuje i neophodan propusni opseg).
Ukoliko sve bude teklo po planu prvi let Plavog đavola zakazan je za 15. oktobar. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Za sada se zna da ovu ogromnu vazdušnu lađu koja je sedam puta veća od reklamnog cepelina kompanije Gudjir (Goodyear) tek treba sklopiti. Vazduhoplovstvo SAD još nije odlučilo koje će kamere, radari i prislušni uređaji biti na nju postavljeni, a otvoreno je i pitanje može li vojska da obradi sve informacije koje će se prikupljati s neba.
Američki avioni već obavljaju video nadzor s velike visine i prisluškuju avganistanske mobilne telefone i voki-tokije. Problem je samo što se ti zadaci obavljaju različitim avionima pa koordinisanje naređivanja snimateljima šta da snimaju i prisluškivačima šta da slušaju, zahteva dosta vremena, a to dodatno vreme ponekad omogućava metama da pobegnu.
Plavi đavo će zato biti opremljen s desetak različitih senzora koji će pored toga što će svi biti na istoj platformi, stalno komunicirati između sebe. Superkompjuter će obrađivati njihove podatke i automatski usmeravati senzore u pravom smeru. Cilj je i da se te koordinirane informacije pošalju trupama na zemlji za manje od 15 sekundi.
Prva faza projekta Plavi đavo je trenutno u toku. Pred kraj prošle godine u Avganistan su isporučena četiri modifikovana aviona kakve obično koriste direktori velikih kompanija, koji su bili opremljeni različitom izviđačkom opremom.
Druga faza – cepelin – biće znatno veća i složenija. Vazduhoplov koji pravi kompanija TCOM iz Severne Karoline, biće dugačak oko 106 metara i imaće zapreminu od oko 40.000 kubnih metara, što ga čini jednim od najvećih cepelina proizvedenih posle drugog svetskog rata.
Vojska se nada da će ove dimenzije biti dovoljne da se u njega smesti gorivo i helijum pomoću kojih će moći da leti neprekidno nedelju dana na visini od šest kiolometara (za razliku od većine sličnih balona koji lete na visini 1000 metara ili manjoj). I to što će leteti toliko dugi i na toj visini zapravo je svega trećina predloženog vremena koje treba ostvariti u okviru vojnog projekta „Višeobaveštajno vozilo duge izdržljivosti“ (Long Endurance Multi-intelligence Vehicle, LEMV) po kome treba izgraditi hibridno rešenje koje će biti teže od vazduha ali će 80% tereta nositi kao balon a ostatak pomoću motora. Međutim, prava složenost Plavog đavola je u ugrađenom hardveru i sovftveru koji će nositi sa sobom.
Senzori će se iznositi napolje i unositi unutra pomoću šinskog sistema po kome se kreću palete s elektronikom. Novoosnovana vojna kompanija Mav6 zadužena je da obavi integracioni posao. Pored niza prislušnih uređaja, video kamera za dnevno i noćno snimanje, komunikacionih releja i prijemnika za senzore na tlu, Plavi đavo će nositi i „Leteći špijunski sistem širokog područja“ (Wide-area Airborne Surveillance System, WAAS). Taj paket senzora – poput Gorgoninog pogleda (Gorgon Stare) koji se trenutno koristi na bespilotnim špijunskim letelicama Kosac (Reaper) – koristi desetak različitih kamera kako bi snimale područja prečnika četiri kilometra.
Količina dobijenih snimaka lako bi mogla da zatrpa ljude koji bi morali da ih pregledaju (ne uzimajući u obzir i to da su vojne mreže često podložne prekidima). Pokazalo se, na primer, da je za pregledanje snimaka samo sa jednog Predatora potrebno 19 analitičara, dok bi ih za sve ono što prikuplja bespilotna letelica na kojoj se nalaze WAAS senzori bilo potrebno bar 2000. Što je još zanimljivije, to je bilo stanje pre nego što je WAAS unapređen tako da sada koristi 96 kamera i svakog sata generiše 274 terabajta informacija.
Upavo zbog toga u igru se uključuje superkompjuter. Zahvaljujući ekvivalentu od 2000 servera s jednojezgarnim procesorom, može da obradi oko 300 terabajta na sat, tako da se umesto slanja snimaka pešadiji, kako se to inače čini sa svim drugim današnjim senzorima, informacije obrađuju u vazduhu (što mu doslovno dođe kao nekakvo računarstvo u oblacima) i dodaju im se metaoznake kao što su lokacija i vreme. Trupe na zemlji šalju upite serveru na cepelinu i on mi šalje samo ono što ih zanima (što usput smanjuje i neophodan propusni opseg).
Ukoliko sve bude teklo po planu prvi let Plavog đavola zakazan je za 15. oktobar. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: