VIKIPEDIJA I NJENI KORISNICI PLANIRAJU da organizuju preko 300 proslava na šest kontinenata povodom desetogodišnjice ove slobodne mrežne enciklopedije koja je postala internetski gigant tako što je ponudila pristup informacijama po modelu koji svakome omogućava da uređuje njene članke.
Da bi se olakšalo organizovanje proslava otvorena je stranica ten.wikipedia.org na kojoj se svakodnevno najavljuju novi događaji. Godišnjica Vikipedije pada u subotu 15. januara, a oni koji žele da saznaju koji su datumi bili ključni u njenom razvoju treba da posete stranu Vikipedija kroz vreme.
Za jednu deceniju Vikipedija je promenila način na koji pristupamo informacijama na internetu i učestvujemo u njihovom stvaranju. Toliko se čita i u tolikoj meri je ispovezivana da se njeni članci, kojih ima oko 17 miliona (od toga tri i po miliona na engleskom i preko 120.000 na srpskom) pojavljuju u samom vrhu rezultata gotovo svakog Guglovog pretraživanja. Ta lokacija, koju vodi preduzimljivi Džimi Vejls, uporno odbija da se na njoj pojave bilo kakve reklame, zbog čega novac za svoj rad prikuplja donacijama. Poslednja akcija prikupljanja donela joj je 16 miliona dolara.
Sasvim očekivano, Vikipediju su tokom ovih deset godina pratile i brojne kontroverze. Iako je osnovni cilj bio da svako može da menja sadržaj članaka, kontroverzne strane su često bile pod različitim nivoima zaštite kojima su izmene dopuštane samo proverenim korisnicima. Neke su često privremeno zaključavane da bi se sprečio vandalizam i „uređivački ratovi“.
U članku posvećenom samoj Vikipediji o takvim pojavama između ostalog piše i ovo: „Iako politika Vikipedije strogo nalaže mogućnost verifikovanja sadržaja i neutralnost gledišta, kritičari Vikipedije optužuju je za sistematsku pristrasnost i nedoslednosti (uključujući neopravdanu težinu koju pridaje popularoj kulturi) i tvrde da u svom uređivačkom postupku favorizuje konsenzus umesto verodostojnosti. Na meti kritika su i njena pouzdanost i tačnost. Ostale kritike su mahom koncentrisane na njenu podložnost vandalizmu i ubacivanju sumnjivih ili neproverenih informacija, mada iscrpna istraživanja ukazuju da je vandalizam u opštem slučaju kratkog veka, a istraživanje časopisa Nejčer pokazalo je da su naučni članci koje su poredili sličnog stepena tačnosti s onima iz Enciklopedije Britanike i da imaju sličan procenat ’ozbiljnih grešaka‘.“
Deseta godišnjica biće obeležena prigodnim okupljanjima ili mrežnim aktivnostima. U Bostonu će, recimo, biti organizovana prigodna svečanost usred Misterioznog lova koji organizuje MIT, dok će San Francisko biti domaćin regionalne konferencije za urednike i organizatore Vikipedije. Brojni drugi događaji biće organizovani i u raznim drugim gradovima širom Afrike, Azije, Australije, Evrope i Južne Amerike. Zanimljivo je da u utorak uveče na tom spisku još nije bilo nijednog grada iz Srbije (ako ne računamo Prištinu). (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Da bi se olakšalo organizovanje proslava otvorena je stranica ten.wikipedia.org na kojoj se svakodnevno najavljuju novi događaji. Godišnjica Vikipedije pada u subotu 15. januara, a oni koji žele da saznaju koji su datumi bili ključni u njenom razvoju treba da posete stranu Vikipedija kroz vreme.
Za jednu deceniju Vikipedija je promenila način na koji pristupamo informacijama na internetu i učestvujemo u njihovom stvaranju. Toliko se čita i u tolikoj meri je ispovezivana da se njeni članci, kojih ima oko 17 miliona (od toga tri i po miliona na engleskom i preko 120.000 na srpskom) pojavljuju u samom vrhu rezultata gotovo svakog Guglovog pretraživanja. Ta lokacija, koju vodi preduzimljivi Džimi Vejls, uporno odbija da se na njoj pojave bilo kakve reklame, zbog čega novac za svoj rad prikuplja donacijama. Poslednja akcija prikupljanja donela joj je 16 miliona dolara.
Sasvim očekivano, Vikipediju su tokom ovih deset godina pratile i brojne kontroverze. Iako je osnovni cilj bio da svako može da menja sadržaj članaka, kontroverzne strane su često bile pod različitim nivoima zaštite kojima su izmene dopuštane samo proverenim korisnicima. Neke su često privremeno zaključavane da bi se sprečio vandalizam i „uređivački ratovi“.
U članku posvećenom samoj Vikipediji o takvim pojavama između ostalog piše i ovo: „Iako politika Vikipedije strogo nalaže mogućnost verifikovanja sadržaja i neutralnost gledišta, kritičari Vikipedije optužuju je za sistematsku pristrasnost i nedoslednosti (uključujući neopravdanu težinu koju pridaje popularoj kulturi) i tvrde da u svom uređivačkom postupku favorizuje konsenzus umesto verodostojnosti. Na meti kritika su i njena pouzdanost i tačnost. Ostale kritike su mahom koncentrisane na njenu podložnost vandalizmu i ubacivanju sumnjivih ili neproverenih informacija, mada iscrpna istraživanja ukazuju da je vandalizam u opštem slučaju kratkog veka, a istraživanje časopisa Nejčer pokazalo je da su naučni članci koje su poredili sličnog stepena tačnosti s onima iz Enciklopedije Britanike i da imaju sličan procenat ’ozbiljnih grešaka‘.“
Deseta godišnjica biće obeležena prigodnim okupljanjima ili mrežnim aktivnostima. U Bostonu će, recimo, biti organizovana prigodna svečanost usred Misterioznog lova koji organizuje MIT, dok će San Francisko biti domaćin regionalne konferencije za urednike i organizatore Vikipedije. Brojni drugi događaji biće organizovani i u raznim drugim gradovima širom Afrike, Azije, Australije, Evrope i Južne Amerike. Zanimljivo je da u utorak uveče na tom spisku još nije bilo nijednog grada iz Srbije (ako ne računamo Prištinu). (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: