PREDSTAVNICI IRANSKE VLADE SAOPŠTILI su sredinom prošle nedelje da je ta zemlja razvila dva nova superkompjutera, dovoljno jaka da se nađu na listi 500 najmoćnijih na svetu.
Saopštenje se tretira kao „vruća“ vest, pošto se u njemu spominje i predsednik Mahmud Ahmadinežad. Da ga ja objavila bilo koja druga država, verovatno mu se ne bi pridavala neka naročita važnost, jer je moćniji od ova dva sistema veoma daleko iza trenutno najjačeg kompjutera na svetu koji se nalazi u Kini.
Takođe treba imati na umu da je Iran pod embargom SAD, što znači da je većinu komponenti morao da kupi na crnom tržištu. Zemlja se takođe nalazi i na meti kibernapada internet crvom Staksnet (Stuxnet).
Prema izveštajima vladine medijske službe, Ahmadinežad je o ovom projektu govorio na video konferenciji sa zvaničnicima dva univerziteta gde su ovi sistemi instalirani.
Tvrdnja da je Iran izgradio superkompjutere još uvek nije potvrđena iz drugih izvora, tako da na Zapadu, a naročito u SAD, smatraju da je cela priča možda izrežirana kako bi Iran pokazao svoju snagu na IT polju nakon što je pomenuti crv uspešno napao njene nuklearne kontrolne sisteme i kapacitete za preradu nuklearnog goriva. Naravno, ovo se takođe tumači i kao pokušaj iranske vlade da skrene pažnju sa aktuelne političke situacije i dešavanja u regionu.
Ipak, na jednoj fotografiji koja se pojavila u vestima iranskih novinskih agencija, može se videti jedan od ta dva sistema na Univerzitetu Amirkabit u Teheranu. Fotografija prikazuje veliki broj ormana poređanih na podignutom podu, ali to nekima ne liči na standardni centar za obradu podataka. Druge fotografije prikazuju osobe za terminalima i u konferencijskim salama.
U izveštajima se takođe tvrdi da brži od ova dva sistema postiže brzinu od 89 teraflopsa, što je daleko sporije u odnosu na najmoćnije računare na svetu koji su premašili jedan petaflops (1000 teraflopsa), ali je brže od IBM-ovog Votsona. Međutim, ako Iran želi da se njegovi sistemi nađu na listi 500 najbržih računara na svetu, moraće da ih testira referentnim testom Linpack i zvanično preda rezultate odgovarajućem telu. Sudeći prema najnovijoj listi, to se još uvek nije dogodilo.
Embargo ne dozvoljava da kompanije iz SAD prodaju mikroprocesore i druge komponente Iranu, ali izgleda da je tehnologija napravljena u SAD nekako ipak dospela u tu zemlju. Primera radi, 2007. godine iranski zvaničnici otkrili su izvor iz koga su nabavljeni AMD-ovi procesori koji se nalaze u računarskom sistemu visokih performansi zasnovanom na Linuksu. Ime distributera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata se jasno moglo videti na kutijama na jednoj od fotografija. Predstavnici AMD-a su tada izjavili da ta kompanija nikada nije odobrila prodaju. Nakon što su detalji objavljeni, fotografije su ubrzo uklonjene.
Ovoga puta, Iran nije objavio detalje o komponentama korišćenim u najnovijim superkompjuterima, niti su njegovi zvaničnici odgovarali na zahteve za dodatnim objašnjenjima. (M.S.)
Izvor: www.mikro.rs
Saopštenje se tretira kao „vruća“ vest, pošto se u njemu spominje i predsednik Mahmud Ahmadinežad. Da ga ja objavila bilo koja druga država, verovatno mu se ne bi pridavala neka naročita važnost, jer je moćniji od ova dva sistema veoma daleko iza trenutno najjačeg kompjutera na svetu koji se nalazi u Kini.
Takođe treba imati na umu da je Iran pod embargom SAD, što znači da je većinu komponenti morao da kupi na crnom tržištu. Zemlja se takođe nalazi i na meti kibernapada internet crvom Staksnet (Stuxnet).
Prema izveštajima vladine medijske službe, Ahmadinežad je o ovom projektu govorio na video konferenciji sa zvaničnicima dva univerziteta gde su ovi sistemi instalirani.
Tvrdnja da je Iran izgradio superkompjutere još uvek nije potvrđena iz drugih izvora, tako da na Zapadu, a naročito u SAD, smatraju da je cela priča možda izrežirana kako bi Iran pokazao svoju snagu na IT polju nakon što je pomenuti crv uspešno napao njene nuklearne kontrolne sisteme i kapacitete za preradu nuklearnog goriva. Naravno, ovo se takođe tumači i kao pokušaj iranske vlade da skrene pažnju sa aktuelne političke situacije i dešavanja u regionu.
Ipak, na jednoj fotografiji koja se pojavila u vestima iranskih novinskih agencija, može se videti jedan od ta dva sistema na Univerzitetu Amirkabit u Teheranu. Fotografija prikazuje veliki broj ormana poređanih na podignutom podu, ali to nekima ne liči na standardni centar za obradu podataka. Druge fotografije prikazuju osobe za terminalima i u konferencijskim salama.
U izveštajima se takođe tvrdi da brži od ova dva sistema postiže brzinu od 89 teraflopsa, što je daleko sporije u odnosu na najmoćnije računare na svetu koji su premašili jedan petaflops (1000 teraflopsa), ali je brže od IBM-ovog Votsona. Međutim, ako Iran želi da se njegovi sistemi nađu na listi 500 najbržih računara na svetu, moraće da ih testira referentnim testom Linpack i zvanično preda rezultate odgovarajućem telu. Sudeći prema najnovijoj listi, to se još uvek nije dogodilo.
Embargo ne dozvoljava da kompanije iz SAD prodaju mikroprocesore i druge komponente Iranu, ali izgleda da je tehnologija napravljena u SAD nekako ipak dospela u tu zemlju. Primera radi, 2007. godine iranski zvaničnici otkrili su izvor iz koga su nabavljeni AMD-ovi procesori koji se nalaze u računarskom sistemu visokih performansi zasnovanom na Linuksu. Ime distributera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata se jasno moglo videti na kutijama na jednoj od fotografija. Predstavnici AMD-a su tada izjavili da ta kompanija nikada nije odobrila prodaju. Nakon što su detalji objavljeni, fotografije su ubrzo uklonjene.
Ovoga puta, Iran nije objavio detalje o komponentama korišćenim u najnovijim superkompjuterima, niti su njegovi zvaničnici odgovarali na zahteve za dodatnim objašnjenjima. (M.S.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: