UKOLIKO NAUČNICI KOJE JE OKUPIO švajcarski Savezni institut za tehnologiju iz Ciriha (Swiss Federal Institute of Technology, SFIT) uspeju u svojoj nameri, roboti bi uskoro mogli da dobiju sopstveni internet i Vikipediju.
Radi se o projektu pod nazivom RoboEarth, koji treba da dovede do razvoja džinovske mreže i baze podataka u kojoj roboti mogu da razmenjuju informacije i uče jedni od drugih principe ponašanja u sopstvenom okruženju.
Nažalost, (barem za robote) “robotski” internet neće imati sve one atraktivne mogućnosti koje ima “pravi” internet. Primera radi, neće tu biti lokacija za zakazivanje ljubavnih sastanaka ili održavanje aukcija, ali će u obrazovnom pogledu biti svakako veoma zanimljiv i koristan.
Stvaranje RoboEartha će doneti novi smisao izreci “iskustvo je najbolji učitelj”, budući da je cilj projekta da omogući robotizovanim sistemima korišćenje iskustva drugih sistema. Naučnici se nadaju da će to dovesti do brzog napretka u oblasti mašinske spoznaje i ponašanja, odnosno do razvoja rafiniranijih i sofisticiranijih načina za interakciju ljudi i mašina.
RoboEarth će sadržati sve što je potrebno za formiranje mreže koja će povezivati robote i baze podataka. Primera radi, baza (ili više njih) će se nalaziti na serveru sa internet i intranet funkcijama, na kome će se čuvati podaci važni za prepoznavanje objekata (fotografije, modeli objekata i sl), navigaciju (karte, različiti modeli Zemlje i sl), obavljanje različitih zadataka (procedure, uputstva i sl) i pružanje različitih “inteligentnih” usluga (obrada fotografija, učenje na daljinu i sl).
Naučnici se nadaju da će uspeti da razviju metode koji će pomoći robotima da dekodiraju, razmenjuju i koriste “znanje” koje su prikupili.
“Većina aktuelnih robota vidi svet na svoj način, tako da u toj oblasti praktično ne postoji nikakvi standardi. Istraživači koji koriste robote uglavnom razvijaju sopstvene načine za komunikaciju i upotrebu tih mašina, koji su neprimenljivi na drugim sistemima”, kaže dr Markus Vajbel iz instituta SFIT
“Ključna stvar je naučiti robote da razmenjuju svoje znanje. To je nešto novo, što do sada niko nije pokušao. To znanje će se čuvati u bazi (ili bazama) podataka, koja će predstavljati svojevrstnu robotsku Wikipediju”, kaže Vajbel. “Vikipedija je enciklopedija koju ljudi koriste za razmenu znanja. Svaki korisnik može da uređuje tu enciklopediju, što doprinosi da sveukupno znanje svih korisnika bude veće. Želimo da za robote napravimo nešto slično tome. Biće sjajno ako budemo uspeli da ih naučimo da posete lokaciju na kojoj nikada nisu bili i preuzmu i prouče podatke iz baze, kako bi shvatili zadatak koji im je postavljen. I nakon toga, pređu na obavljanje tog zadatka.”
Jednu od najvažnijih uloga u stvaranju RoboEartha svakako će imati razvoj ROS-a, specifičnog operativnog sistema namenjenog robotima i drugim komponentama robotskog “sveta”.
Iako ciljevi projekta RoboEarth deluju prilično futuristički, jedna od koristi koje bi on mogao doneti jeste razvoj velikog broja različitih kućnih i uslužnih robota, za koje se očekuje da će se za deceniju ili dve nalaziti u većini domaćinstava. Takvom robotu će, primera radi, biti dovoljno zadati komandu da postavi sto za ručavanje, da bi on konsultovao RoboEarth i utvrdio šta mu je sve potrebno za obavljanje tog zadatka, od predmeta do procedure postavljanja.
Projekat RoboEarth je finansiran sredstvima Evropske unije, okuplja 35 naučnika iz Švajcarske i drugih zemalja i prvobitno je predviđen da traje četiri godine.
Ako jednog dana roboti zaista dobiju svoj internet i odluče da istražuju van granica RoboEartha, moći ćemo da im kažemo samo “01001000 01100101 01101100 01101100 01101111 00100000 01010111 01101111 01110010 01101100 01100100 00100001”.
Ili, u prevodu sa binarnog koda - “Zdravo svete” (Hello World!). (M.B.)
Radi se o projektu pod nazivom RoboEarth, koji treba da dovede do razvoja džinovske mreže i baze podataka u kojoj roboti mogu da razmenjuju informacije i uče jedni od drugih principe ponašanja u sopstvenom okruženju.
Nažalost, (barem za robote) “robotski” internet neće imati sve one atraktivne mogućnosti koje ima “pravi” internet. Primera radi, neće tu biti lokacija za zakazivanje ljubavnih sastanaka ili održavanje aukcija, ali će u obrazovnom pogledu biti svakako veoma zanimljiv i koristan.
Stvaranje RoboEartha će doneti novi smisao izreci “iskustvo je najbolji učitelj”, budući da je cilj projekta da omogući robotizovanim sistemima korišćenje iskustva drugih sistema. Naučnici se nadaju da će to dovesti do brzog napretka u oblasti mašinske spoznaje i ponašanja, odnosno do razvoja rafiniranijih i sofisticiranijih načina za interakciju ljudi i mašina.
RoboEarth će sadržati sve što je potrebno za formiranje mreže koja će povezivati robote i baze podataka. Primera radi, baza (ili više njih) će se nalaziti na serveru sa internet i intranet funkcijama, na kome će se čuvati podaci važni za prepoznavanje objekata (fotografije, modeli objekata i sl), navigaciju (karte, različiti modeli Zemlje i sl), obavljanje različitih zadataka (procedure, uputstva i sl) i pružanje različitih “inteligentnih” usluga (obrada fotografija, učenje na daljinu i sl).
Naučnici se nadaju da će uspeti da razviju metode koji će pomoći robotima da dekodiraju, razmenjuju i koriste “znanje” koje su prikupili.
“Većina aktuelnih robota vidi svet na svoj način, tako da u toj oblasti praktično ne postoji nikakvi standardi. Istraživači koji koriste robote uglavnom razvijaju sopstvene načine za komunikaciju i upotrebu tih mašina, koji su neprimenljivi na drugim sistemima”, kaže dr Markus Vajbel iz instituta SFIT
“Ključna stvar je naučiti robote da razmenjuju svoje znanje. To je nešto novo, što do sada niko nije pokušao. To znanje će se čuvati u bazi (ili bazama) podataka, koja će predstavljati svojevrstnu robotsku Wikipediju”, kaže Vajbel. “Vikipedija je enciklopedija koju ljudi koriste za razmenu znanja. Svaki korisnik može da uređuje tu enciklopediju, što doprinosi da sveukupno znanje svih korisnika bude veće. Želimo da za robote napravimo nešto slično tome. Biće sjajno ako budemo uspeli da ih naučimo da posete lokaciju na kojoj nikada nisu bili i preuzmu i prouče podatke iz baze, kako bi shvatili zadatak koji im je postavljen. I nakon toga, pređu na obavljanje tog zadatka.”
Jednu od najvažnijih uloga u stvaranju RoboEartha svakako će imati razvoj ROS-a, specifičnog operativnog sistema namenjenog robotima i drugim komponentama robotskog “sveta”.
Iako ciljevi projekta RoboEarth deluju prilično futuristički, jedna od koristi koje bi on mogao doneti jeste razvoj velikog broja različitih kućnih i uslužnih robota, za koje se očekuje da će se za deceniju ili dve nalaziti u većini domaćinstava. Takvom robotu će, primera radi, biti dovoljno zadati komandu da postavi sto za ručavanje, da bi on konsultovao RoboEarth i utvrdio šta mu je sve potrebno za obavljanje tog zadatka, od predmeta do procedure postavljanja.
Projekat RoboEarth je finansiran sredstvima Evropske unije, okuplja 35 naučnika iz Švajcarske i drugih zemalja i prvobitno je predviđen da traje četiri godine.
Ako jednog dana roboti zaista dobiju svoj internet i odluče da istražuju van granica RoboEartha, moći ćemo da im kažemo samo “01001000 01100101 01101100 01101100 01101111 00100000 01010111 01101111 01110010 01101100 01100100 00100001”.
Ili, u prevodu sa binarnog koda - “Zdravo svete” (Hello World!). (M.B.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: