PRE NEKOLIKO DANA OBJAVILI SMO vest pod nazivom “Moj slabašni ljudski mozak”, u kojoj je Ken Dženings, šampion kviza Džeperdi (Jeopardy!), opisao kako to izgleda igrati protiv suprekompjutera. Evo kako je nadmetanje s Votsonom, IBM-ovim superkompjuterom, doživeo Bred Rater, drugi predstavnik ljudske rase u ovom nesvakidašnjem nadmetanju ljudi i mašine.
Zašto sam izgubio od Votsona
Nema sumnje da mi je Votsonova ubedljiva pobeda na kvizu Džeperdi prošle nedelje povredila ego.
Do tog trenutka bio sam nepobeđeni šampion tog kviza – pobedio sam u svakom velikom takmičenju i sakupio više novca nego bilo ko drugi u istoriji tog TV programa.
Međutim, moram priznati da mi je lakše da prihvatim saznanje da sam izgubio od mašine – i to takve za čiju su izgradnju potrošene godine istraživanja i milioni dolara. Ovo iskustvo me je pored toga naučilo i kako da bolje igram ovu igru. I njeni ljubitelji i potencijalni takmičari mogli su iz nje da nauče vredne lekcije.
Malo ljudi shvata – čak i najposvećeniji ljubitelji – da sva tri takmičara na kvizu obično znaju tačan odgovor. Razmislite malo, koliko često ste videli da su se sva tri zbunila? To je statistički prilično redak slučaj.
Strategija zvonjenja je najznačajniji faktor u nadmetanju. To je istovremeno i najveća Votsonova prednost: ako bi imao spreman odgovor kad Aleks Tribek završi čitanje zadatka, stalno je bio u stanju da zazvoni četiri do deset milisekundi posle otvaranja sistema.
Ken i ja smo bili u stanju da ga preteknemo nekoliko puta zahvaljujući tome što smo na osnovu Aleksovog glasa predviđali kad će se pojaviti prozor za signalizaciju, ali mašina je skoro uvek mogla da nas pretekne kad bi to poželela.
Ukoliko imate dovoljno znanja da prođete test koji Džeperdi daje potencijalnim takmičarima i uđete u šou, najveću šansu da pobedite u bilo kojem trojnom meču imaćete ukoliko budete najbolji na zvonu.
Votson je tokom nadmetanja ponudio i nekoliko naizgled čudnih opklada, uključujući i jednu na 947 dolara u prvom finalnom nadmetanju. Iako je precizno izračunavanje do u dolar na osnovu teorije igara, a Votson to radi, izuzetno teško, ispitujući strategiju klađenja možete značajno poboljšati svoje šanse.
Video sam takmičare koji su gubili priliku da uđu u finale kviza i pored gotovo nedostižne prednosti, jer se nisu kladili na dovoljno veliku sumu kod pitanja s dupliranjem iznosa, ili su gubili meč jer su propustili da stave dovoljno veliku opkladu da pokriju ulog igrača koji je bio drugi u finalnom delu.
Votson pored toga traži i gde su pitanja na kojima se udvaja iznos – većina ljudi ide redom naniže u svakoj kategoriji, od najmanjih ka najvećim iznosima, što bih i ja uvek radio izuzev ukoliko sam u toj fazi na začelju.
IBM-ovi programeri su zato potpuno ispravno zaključili da su zadaci s dupliranjem iznosa ljudima najbolje prilike da pobede i iskoristili su Votsonovu prednost u brzini pritiskanja zvona da te zadatke počisti sa table pre nego što bi potencijalno udvostručili osvojeni iznos.
Mišljenja stručnjaka o vrednosti ove strategije se razlikuju kad je reč o nadmetanju u kome učestvuju samo ljudi, ali ja bih je svakako ponovo razmotrio ukoliko bih se vratio u šou.
Ovaj kviz je emocionalna igra. Što bolje prebrođujete krizu i ako ne postanete previše samouvereni ili obeshrabreni, bolje ćete proći. Votsonove emocije očigledno nikada ne utiču na njegovo ponašanje. Jedino na šta se koncentriše jeste jedan zadatak pred njim, i što dublje zađete u zen stanje, bolje za vas. Iako samouverenost može da vam odmogne, izvesna doza samopouzdanja je veoma važna za uspeh.
Recite čoveku koji se takmiči „nadmetaćeš se za nagradu od milion dolara s dvojicom momaka koji su osvojili najviše novca u istoriji ovog kviza na nacionalnoj televiziji“ i većina bi odmah mentalno počela da troši nagradu za treće mesto. Ja većinu svog uspeha najviše pripisujem mom stavu: neko će da osvoji nagradu, zašto da to ne budem baš ja? Budući da nije živo biće već gomila strujnih kola bez duše, Votson je odmah veliki korak ispred bilo kog čoveka koji učestvuje u ovom takmičarskom izazovu.
I na kraju, ma koliko Džeperdi bio igra znanja, umešnosti i brzine, glavni faktor je sreća. Bilo da su u pitanju kategorije koje takmičaru idu na ruku (setite se Klifa Klavina i kategorije „Serija Nazdravlje“), provlačenje kroz sićušnu rupu u znanju inače dobrog takmičara, ili loše proračunata opklada, svako ko je imao uspeha na ovom kvizu imao je sreću na svojoj strani.
Na primer, u polufinalu velikog turnira za nagradu od milion dolara 2002, moja protivnica se veoma pametno kladila na dvostruki iznos pri kraju nadmetanja i preuzela vođstvo u igri u kojoj sam ja prethodno dominirao. Potom u završnom delu nije ponudila nikakav ulog u opkladi na zadatku koji su sva tri takmičara ispravno rešila i tako mi omogućila da je preteknem i osvojim sedmocifrenu nagradu. I Votson je imao sreće: ma koliko bio impresivan kao mašina, još uvek nailazi na kategoije koje mu ne idu.
Ken i ja smo ga ućutkali u kategoriji „Glumci režiseri“, verovatno zato što su zadaci bili kratki pa nije imao dovoljno vremena za obradu, ali je to debelo nadoknađeno u kategorijama ponuđenim drugog dana, u utorak, u rundi s duplim iznosom, jer su bile jednako prijateljski naklonjene Votsonovim algoritmima kao što su „Pivo“ i „Celibat“ bile naklonjene pomenutom Klifu Klavinu.
Kad je tu Votson prešao u ubedljivo vođstvo, bila je muka živa za čovečanstvo dostići ga u sredu trećeg dana. Međutim, mislim da mi šanse ne bi bile loše u ponovljenom meču s Votsonom ukoliko bi mi kategorije više legle: Biram „Skromnost“ za 2000 dolara, Aleks. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Zašto sam izgubio od Votsona
Nema sumnje da mi je Votsonova ubedljiva pobeda na kvizu Džeperdi prošle nedelje povredila ego.
Do tog trenutka bio sam nepobeđeni šampion tog kviza – pobedio sam u svakom velikom takmičenju i sakupio više novca nego bilo ko drugi u istoriji tog TV programa.
Međutim, moram priznati da mi je lakše da prihvatim saznanje da sam izgubio od mašine – i to takve za čiju su izgradnju potrošene godine istraživanja i milioni dolara. Ovo iskustvo me je pored toga naučilo i kako da bolje igram ovu igru. I njeni ljubitelji i potencijalni takmičari mogli su iz nje da nauče vredne lekcije.
Malo ljudi shvata – čak i najposvećeniji ljubitelji – da sva tri takmičara na kvizu obično znaju tačan odgovor. Razmislite malo, koliko često ste videli da su se sva tri zbunila? To je statistički prilično redak slučaj.
Strategija zvonjenja je najznačajniji faktor u nadmetanju. To je istovremeno i najveća Votsonova prednost: ako bi imao spreman odgovor kad Aleks Tribek završi čitanje zadatka, stalno je bio u stanju da zazvoni četiri do deset milisekundi posle otvaranja sistema.
Ken i ja smo bili u stanju da ga preteknemo nekoliko puta zahvaljujući tome što smo na osnovu Aleksovog glasa predviđali kad će se pojaviti prozor za signalizaciju, ali mašina je skoro uvek mogla da nas pretekne kad bi to poželela.
Ukoliko imate dovoljno znanja da prođete test koji Džeperdi daje potencijalnim takmičarima i uđete u šou, najveću šansu da pobedite u bilo kojem trojnom meču imaćete ukoliko budete najbolji na zvonu.
Votson je tokom nadmetanja ponudio i nekoliko naizgled čudnih opklada, uključujući i jednu na 947 dolara u prvom finalnom nadmetanju. Iako je precizno izračunavanje do u dolar na osnovu teorije igara, a Votson to radi, izuzetno teško, ispitujući strategiju klađenja možete značajno poboljšati svoje šanse.
Video sam takmičare koji su gubili priliku da uđu u finale kviza i pored gotovo nedostižne prednosti, jer se nisu kladili na dovoljno veliku sumu kod pitanja s dupliranjem iznosa, ili su gubili meč jer su propustili da stave dovoljno veliku opkladu da pokriju ulog igrača koji je bio drugi u finalnom delu.
Votson pored toga traži i gde su pitanja na kojima se udvaja iznos – većina ljudi ide redom naniže u svakoj kategoriji, od najmanjih ka najvećim iznosima, što bih i ja uvek radio izuzev ukoliko sam u toj fazi na začelju.
IBM-ovi programeri su zato potpuno ispravno zaključili da su zadaci s dupliranjem iznosa ljudima najbolje prilike da pobede i iskoristili su Votsonovu prednost u brzini pritiskanja zvona da te zadatke počisti sa table pre nego što bi potencijalno udvostručili osvojeni iznos.
Mišljenja stručnjaka o vrednosti ove strategije se razlikuju kad je reč o nadmetanju u kome učestvuju samo ljudi, ali ja bih je svakako ponovo razmotrio ukoliko bih se vratio u šou.
Ovaj kviz je emocionalna igra. Što bolje prebrođujete krizu i ako ne postanete previše samouvereni ili obeshrabreni, bolje ćete proći. Votsonove emocije očigledno nikada ne utiču na njegovo ponašanje. Jedino na šta se koncentriše jeste jedan zadatak pred njim, i što dublje zađete u zen stanje, bolje za vas. Iako samouverenost može da vam odmogne, izvesna doza samopouzdanja je veoma važna za uspeh.
Recite čoveku koji se takmiči „nadmetaćeš se za nagradu od milion dolara s dvojicom momaka koji su osvojili najviše novca u istoriji ovog kviza na nacionalnoj televiziji“ i većina bi odmah mentalno počela da troši nagradu za treće mesto. Ja većinu svog uspeha najviše pripisujem mom stavu: neko će da osvoji nagradu, zašto da to ne budem baš ja? Budući da nije živo biće već gomila strujnih kola bez duše, Votson je odmah veliki korak ispred bilo kog čoveka koji učestvuje u ovom takmičarskom izazovu.
I na kraju, ma koliko Džeperdi bio igra znanja, umešnosti i brzine, glavni faktor je sreća. Bilo da su u pitanju kategorije koje takmičaru idu na ruku (setite se Klifa Klavina i kategorije „Serija Nazdravlje“), provlačenje kroz sićušnu rupu u znanju inače dobrog takmičara, ili loše proračunata opklada, svako ko je imao uspeha na ovom kvizu imao je sreću na svojoj strani.
Na primer, u polufinalu velikog turnira za nagradu od milion dolara 2002, moja protivnica se veoma pametno kladila na dvostruki iznos pri kraju nadmetanja i preuzela vođstvo u igri u kojoj sam ja prethodno dominirao. Potom u završnom delu nije ponudila nikakav ulog u opkladi na zadatku koji su sva tri takmičara ispravno rešila i tako mi omogućila da je preteknem i osvojim sedmocifrenu nagradu. I Votson je imao sreće: ma koliko bio impresivan kao mašina, još uvek nailazi na kategoije koje mu ne idu.
Ken i ja smo ga ućutkali u kategoriji „Glumci režiseri“, verovatno zato što su zadaci bili kratki pa nije imao dovoljno vremena za obradu, ali je to debelo nadoknađeno u kategorijama ponuđenim drugog dana, u utorak, u rundi s duplim iznosom, jer su bile jednako prijateljski naklonjene Votsonovim algoritmima kao što su „Pivo“ i „Celibat“ bile naklonjene pomenutom Klifu Klavinu.
Kad je tu Votson prešao u ubedljivo vođstvo, bila je muka živa za čovečanstvo dostići ga u sredu trećeg dana. Međutim, mislim da mi šanse ne bi bile loše u ponovljenom meču s Votsonom ukoliko bi mi kategorije više legle: Biram „Skromnost“ za 2000 dolara, Aleks. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: