Održana 7. SEE Telekom Arena

Digitalna agenda za EU, investicije i konsolidacija telekom sektora u regionu, nove mrežne tehnologije i konvergencija telekoma, IT-a i medija bile su glavne teme 7. SEE Telekom Arene, konferencije o elektronskim komunikacijama koja je preključe održana u zagrebačkom hotelu The Regent Esplanade. Na konferenciji se okupilo više od 170 učesnika iz šest zemalja te EU, predstavnika telekom operatera, regulatornih tela i telekom industrije.

Otvarajući konferenciju, državni sekretar u Ministarstvu mora, saobraćaja i infrastrukture, Danijel Mileta, istaknuo je da bi Hrvatska ove godine trebala da usvoji Strategiju razvoja širokopojasnog pristupa internetu do 2015., i u sklopu usklađivanja sa EU sprovede izmene i dopune postojećeg Zakona o elektronskim komunikacijama. "Strategija predviđa da bi do 2013. fiksni pristup širokopojasnom internetu trebao da bude dostupan za 75 posto građana Hrvatske, a uključujući i mobilni pristup, taj procenat bi trebao da iznosi 90 posto", naglasio je Mileta i dodao da se za ostvarivanje tog cilja, što znači oko milion fiksnih priključaka, u telekomunikacionu infrastrukturu planira uložiti oko 654 miliona kuna, uz dodatnih 90 miliona kuna za ostvarenje ciljanih pola miliona optičkih fiksnih priključaka do 2015.

Na trendove u telekomunikacijama osvrnula se Nives Sandri, članica Uprave Nokia Siemens Networks. Istakla je da se komunikaciono okruženje dramatično menja i utvrdila da se pred operaterima nalaze tri izazova – kako zadovoljiti zahteve za sve većim saobraćajem koje nameću nove aplikacije i uređaji, kako u uslovima oštre konkurencije i niskih cena zadržati lojalnost korisnika, i kako promeniti način razmišljanja i poslovanja u smeru širenja saradnje sa različitim područjima društva kroz npr. e-učenje, e-zdravstvo i e-upravu.

Tih tema dotakli su se i učesnici prvog panela o Digitalnoj agendi za EU, koji su raspravljali da li može taj dokument, kao strateški okvir za razvoj digitalnog društva, da ponudi smernice za razvoj i saradnju u regionu, podstaknuti inovacije i investicije u telekom infrastrukturu, i poboljšati kvalitet života građana. Slobodan Marković, pomoćnik ministarke Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo Republike Srbije, pritom je utvrdio kako problemi koji danas postoje u razvoju telekomunikacionog sektora u regionu ne leže u samoj strategiji, već u nedostatku političke volje i svesti o potrebi saradnje među operaterima, regulatorima i svim telima državne vlasti u njenom provođenju.

Učesnici su se složili da nema novih usluga ako nema infrastrukture i da su ulaganja u nove mrežne kapacitete nužnost, a Maja Mandić, direktorka odeljenja za korporativne regulatorne poslove Hrvatskog Telekoma istakla je da je HT spreman na daljnja ulaganja u tom smeru. Moderator panela, Direktor Public Affairs, Digital Europe, Damir Filipović naglasio je i da bi se i lokalne zajednice trebale aktivnije uključiti u izgradnju telekomunikacione infrastrukture, a na raspolaganju su im razni izvori finansiranja, npr. javno- privatno partnerstvo i fondovi EU. Direktor regulatornih poslova i implementacija, Tele 2, Dubravko Horvatić, je pak upozorio na neodrživost sadašnjeg modela poslovanja i predložio model zajedničke izgradnje i korišćenja infrastrukture od strane različitih operatera.

U sklopu panela o investicijama i akvizicijama telekom sektora u regionu istaknuto je da se one odvijaju u četiri smera – u infrastrukturu, akvizicije drugih operatera, širenje telekom operatera na druga područja kao što je pružanje IT usluga, kao i širenje dodatnih usluga na područje energetike. "Telekom industrija je na pragu velikih investicija, kako u mobilnu, tako i u fiksnu mrežu, iako okruženje, uz porezno opterećenje za mobilne operatore od šest posto, i pad prihoda, a time i pad investicionog potencijala, nije povoljno", istaknuo je operativni direktor sektora za pravne i regulatorne poslove i pitanja tržišnog takmičenja T-HT-a, Siniša Đuranović. Dodao je i da kapaciteti postojeće mreže nisu dovoljni i ograničavaju razvoj novih servisa, i da bez ulaganja u optičku infrastrukturu fiksna mreža nema budućnosti. Naglasio je i važnost pozicioniranja hrvatskih operatera kao regionalnih igrača kroz akvizicije u regionu.

Govoreći o osiguranju kvaliteta usluga na panelu o novim mrežnim tehnologijama, Carl Piva, direktor u CA Technologies, najvećoj software management kompaniji u svetu, istaknuo je da je kvalitet usluga sve važnija tema zbog drastičnih promena na tržištu. Među tim promenama najveći izazovi su rast prometa od 50 posto godišnje, kao i ogroman rast mobilnog saobraćaja, uz istovremeni pad prihoda, i razvoj cloud computinga. Piva je naglasio da se u telekom sektoru događa revolucija, jer se menja ponašanje potrošača, te se događaju nagli razvojni skokovi i redistribucije profita. Dobar primer, utvrdio je da, je iPhone koji je omogućio potpuno novi način korišćenja mobilnog uređaja te Apple-u omogućio prihode sa tržišta na kojem do tada nije bio prisutan. "Cilj i dalje ostaje isti – osigurati kvalitet usluga, pri čemu želimo da shvatimo stvarne potrebe korisnika i zadovoljiti ih. Sredstva su ta koja se menjaju", zaključio je Piva.

Direktor Odeljenja za planiranje i razvoj komunikacione i transportne mreže T-HT-a, Nenad Šlibar, rekao je kako su pred telekomunikacionim sektorom što se novih mrežnih tehnologija tiče mnogi izazovi kao što su fleksibilnost mreže, bezbednost i pouzdanost usluga, kapaciteti koji mogu da zadovolje potrebe, i troškovna efikasnost mreže. Pritom je istaknuo kako T-HT prepoznaje potrebu i spreman je da ulaže u mreže novih generacija, koje se temelje na optičkim kabelima. "U Hrvatskom Telekomu svojim korisnicima nastojimo najnaprednije usluge ponuditi u istom trenutku kada su one dostupne i na svjetskom tržištu. Tako smo primera radi prvi unutar DT Grupe i u celom regionu korisnicima ponudili MAXtv, prvu interaktivnu pay-TV uslugu. Intenzivno radimo na implementaciji LTE mreže za koju očekujemo da će još više unaprijediti iskustvo korišćenja data usluga i otvoriti prostor za brojne nove multimedijalne usluge", istaknuo je Šlibar.

Na konferenciji je bilo reči i o konvergencija telekoma, IT-a i medija pri čemu je istaknuto da mediji danas ne mogu bez telekomunikacionimi informatičkih rešenja, ali ni obrnuto. Isprepletenost je velika, a granice između telekomunikacija i medija nestaju. Korisnici danas žele sve i odmah, ne žele da čekaju na informaciju, a tu potrebu zadovoljavaju socijalne mreže i cloud computing. Korisnici žele pristup u pokretu, stalnu vezu i dostupnost, kao i uslugu po meri, a rizici se javljaju na području zaštite privatnosti, bezbednosti i mreža.

Kada se govori o isprepletenosti telekoma, IT-a i medija nezaobilazna kompanija je Iskon, čiji je član Uprave za prodaju i marketing, Jere Dumanić istaknuo da je Iskon prošle godine prvi u regionu započeo sa integrisanjem interneta i TV-a uvođenjem Youtube-a i Facabook-a na TV ekrane. "S druge strane, upravo testiramo našu novu uslugu Iskon.TV player koja omogućava praćenje TV sadržaja na mobilnim uređajima i računarima kojom smo pokrenuli obrnuti proces, seljenje tipičnih TV sadržaja na internet", dodao je Dumanić i naglasio da mediji koji neće biti dostupni kroz nove tehnologije neće biti konkurentni, a tehnologija bez atraktivnih i korisnih sadržaja ne može biti sama sebi svrha.

O konvergenciji inovativnih tehnologija govorio je predsednik uprave vodećeg sistem integratora u Hrvatskoj Combis d.o.o., Ivan Gabrić. "Combis je danas odlično pozicioniran kao ICT kompanija sa velikim iskustvom u područjima Cloud Computinga, naprednih mobilnih aplikacija, virtualizacije i konvergentne infrastrukture, tehnologijama koje predstavljaju ključne tačke transformacije današnjeg ICT tržišta. Tako smo regionalni lider u području virtualizacije sa devet hiljada virtualizovanih radnih mesta u poslednjih par godina. Isto tako, prvi smo u svetu instalirali i testirali Microsoft Cloud izvan središnje same kompanije u Redmondu. Konvergencija je naša svakodnevnica i učestvijemo u transformaciji revolucionarnih u opšte prihvaćene tehnologije".

Konvergencija je bila jedna od ključnih reči na konferenciji i naznačena je kao putokaz za razvoj telekomunikacionog sektora u budućnosti. To se ne odnosi samo na konvergenciju među tehnologijama i platformama, već i na onu među operaterima, regulatorima i telima lokalne i državne vlasti odgovornima za provedbu strateških razvojnih dokumenata. Izazove telekomunikacionim sektoru predstavljaju sve glasniji zahtevi za sve "bržim" i "širim" internetom, žestoka konkurencija, pad prihoda operatera, uz istovremeno održavanje visokog kvaliteta usluga i sve zahtevnije korisnike. Ali, digitalna revolucija se upravo odvija, a mogućnosti razvoja su, doslovno, neslućene.

Kategorija: