PROŠLE NOĆI, 12. APRILA, U KREMLJU je organizovana svečana proslava u čast pedesetogodišnjice prvog čovekovog leta u svemir koji je izveo ruski kosmonaut Juri Gagarin.
Predsednik Dmitrij Medvedev otvorio je priredbu govorom u kome je istakao značaj ruskog svemirskog programa. Pod njegovim rukovodstvom Rusija je povećala svemirski budžet i planira da napravi novi kosmodrom, jeftiniji i bliži od sadašnjeg u Bajkonuru u Kazahstanu. U doba Sovjetskog saveza, Kazahstan je bio deo SSSR-a, a sada Rusija mora da iznajmljuje bajkonurski kosmodrom po ceni od 115 miliona dolara godišnje. „Rusija mora da sačuva svoju nadmoć u svemiru „, izjavio je Medvedev. „Prvi smo poleteli u svemir, ostvarili brojna vrhunska dostignuća i ne smemo izgubiti prednost.“
Posle predsednikovog govora usledila je trosatna gala priredba sa svemirskom tematikom i u patriotskom duhu, uz laserske zrake i sa akrobatskim numerama u stilu Cirkusa Sunca. U njoj su nastupile i brojne ruske pop-zvezde koje su odale priznaje palim kosmonautima na sceni ispred video zida na kome su prikazivane svemirske scene od pre pedeset godina i zlatna žitna polja. Veče je završeno vojnim horom i brejkdensom dece obučene u svemirska odela.
Među zvanicima koje su prisustvovale proslavi bile su brojne čuvene ličnosti iz sveta kosmonautike, bivši kosmonauti, državni zvaničnici i najviši predstavnici vojske, između ostalih kosmonaut Aleksej Leonov (prvi čovek koji je šetao u otvorenom svemiru), naučnik i kosmonaut Sergej Krikaljev (koji je proveo više vremena u svemiru od bilo kog drugog čoveka); navodna ruska špijunka Ana Čapman i šestorica od sedam svemirskih turista koji su sami platili svoja putovanja u svemir.
Gagarinov 108-minutni let 12. aprila 1961, ostaje izvor velikog nacionalnog ponosa i Rusija je taj dan obeležila i brojnim drugim svečanostima. U školama su održani časovi posvećeni Gagarinu, na velikim panoima svuda se moglo videti njegovo nasmejano lice, a nacionalni televizisjki kanali su emitovali filmove i dokumentarne materijale o njegovom letu.
Zanimljivo je da je dan ranije, u ponedeljak, Svetlana Savickaja, koja je učestvovala u svemirskim misijima 1982, i 1984. i postala prva žena koja je šetala u svemiru, oštro kritikovala Kremlj što ne obraća dovoljno pažnje na svamirska istraživanja posle pada Sovjetskog saveza 1991.
„Nema ničega s čime se možemo ponositi u poslednjih dvadeset godina“, izjavila je u Dumi kao delegat komunističke partije.
Rusija je sve to vreme koristila letelice Sojuz i Progres koje su dizajnirane još šezdesetih godina, kako bi slala sve više ljudi i tereta na Međunarodnu svemirsku stanicu. Ruski svemirski program postaće još značajniji kad se ovog leta američki svemirski šatl Atlantis vrati s poslednjeg leta i time okonča američki program letova s ljudskom posadom, jer će tada samo ruske letelice biti veza sa svemirskom stanicom.
Savickaja i još neki kosmonauti upozorili su zato rusko rukovodstvo da je premalo urađeno na izgradnji zamene za Sojuz, pa bi SAD mogle da ih preteku kad sagrade svoj letelicu sledeće generacije.
Boris Čertok (99), nekadašnji zamenika Sergeja Koroljeva, oca ruskog svemirskog programa, kazao je da ruska svemirska industrija ima teškoća u zapošljavanju novog osoblja, jer su plate male, niže od plata u bankama i komercijalnim kompanijama. . „Treba nam više ljudi kalibra Koroljeva.“
Koroljev koji je bio ne samo naučnik vizionar već i čvrst menadžer, predvodio je tim koji poslao u orbitu oko Zemlje prvi veštački satelit Sputnjik 4. oktobra 1957, a potom je bio i na čelu grandioznog poduhvata koji je u svemir poslao i prvog čoveka.
„Naše nadmetanje s Amerikom nateralo nas je da ubrzamo pripreme za prvi čovekov svemirski let“, rekao je Valerij Kubasov, član dizajnerskog tima Koroljeva, a kasnije i kosmonaut.
Gagarinov uspeh šokirao je SAD i podstakao ih da sebi postave cilj da prvi dovedu čoveka na mesec.
„Da nije bilo leta Jurija Aleksejeviča, ja ne bih leteo do Meseca“, izjavio je Tomas Staford, komandir misije Apolo 10 koja se približila na svega 13 kilometara od Meseca u maju 1969, u poslednjoj misiji pre spuštanja na Mesec koje je usledilo tri meseca kasnije. „Bio je veliki heroj Sovjetskog saveza i celog sveta“, rekao je Staford pošto je od predsednika Medvedeva u utorak primio medalju na svečanoj ceremoniji u Kremlju posvećenoj kosmonautima i astronautima.
Gagarin, koji je kasnije obišao svet kao živi simbol Sovjetskog talenta, žarko je želeo da ponovo leti u svemir. Kosmonaut Vladimir Šatalov je rekao da je Gagarin sanjao o tome da ode na Mesec i da je bio među onima koji su bili izabrani da učestvuju u trci sa SAD. „Nadao se da će leteti na Mesec“, izjavio je Šatalov u intervjuu u Zvezadnom gradu, mestu gde se pripremaju kosmonauti i na kome se pripremao i Gagarin.
Gagarin je bio rezerva Vladimiru Komarovu, koji je poginuo kad se njegova svemirska kapsula razbila pri povratku na Zemlju u aprilu 1967. Bojeći se da bi i Gagarin mogao biti povređen, sovjetske vlasti su odlučile da mu zabrane letove u svemir.
Gagarinova pogibija u rutinskom letu mlaznjakom 27. marta 1968. obavijena je velom tajne i do danas je prate teorije zavere. Šatalov, koji je po planu trebalo da leti posle Gagarina istog tog dana, smatra da je najverovatniji uzrok Gagarinovog pada zvučni talas drugog mlaznog aviona koji je proleteo previše blizu. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Predsednik Dmitrij Medvedev otvorio je priredbu govorom u kome je istakao značaj ruskog svemirskog programa. Pod njegovim rukovodstvom Rusija je povećala svemirski budžet i planira da napravi novi kosmodrom, jeftiniji i bliži od sadašnjeg u Bajkonuru u Kazahstanu. U doba Sovjetskog saveza, Kazahstan je bio deo SSSR-a, a sada Rusija mora da iznajmljuje bajkonurski kosmodrom po ceni od 115 miliona dolara godišnje. „Rusija mora da sačuva svoju nadmoć u svemiru „, izjavio je Medvedev. „Prvi smo poleteli u svemir, ostvarili brojna vrhunska dostignuća i ne smemo izgubiti prednost.“
Posle predsednikovog govora usledila je trosatna gala priredba sa svemirskom tematikom i u patriotskom duhu, uz laserske zrake i sa akrobatskim numerama u stilu Cirkusa Sunca. U njoj su nastupile i brojne ruske pop-zvezde koje su odale priznaje palim kosmonautima na sceni ispred video zida na kome su prikazivane svemirske scene od pre pedeset godina i zlatna žitna polja. Veče je završeno vojnim horom i brejkdensom dece obučene u svemirska odela.
Među zvanicima koje su prisustvovale proslavi bile su brojne čuvene ličnosti iz sveta kosmonautike, bivši kosmonauti, državni zvaničnici i najviši predstavnici vojske, između ostalih kosmonaut Aleksej Leonov (prvi čovek koji je šetao u otvorenom svemiru), naučnik i kosmonaut Sergej Krikaljev (koji je proveo više vremena u svemiru od bilo kog drugog čoveka); navodna ruska špijunka Ana Čapman i šestorica od sedam svemirskih turista koji su sami platili svoja putovanja u svemir.
Gagarinov 108-minutni let 12. aprila 1961, ostaje izvor velikog nacionalnog ponosa i Rusija je taj dan obeležila i brojnim drugim svečanostima. U školama su održani časovi posvećeni Gagarinu, na velikim panoima svuda se moglo videti njegovo nasmejano lice, a nacionalni televizisjki kanali su emitovali filmove i dokumentarne materijale o njegovom letu.
Zanimljivo je da je dan ranije, u ponedeljak, Svetlana Savickaja, koja je učestvovala u svemirskim misijima 1982, i 1984. i postala prva žena koja je šetala u svemiru, oštro kritikovala Kremlj što ne obraća dovoljno pažnje na svamirska istraživanja posle pada Sovjetskog saveza 1991.
„Nema ničega s čime se možemo ponositi u poslednjih dvadeset godina“, izjavila je u Dumi kao delegat komunističke partije.
Rusija je sve to vreme koristila letelice Sojuz i Progres koje su dizajnirane još šezdesetih godina, kako bi slala sve više ljudi i tereta na Međunarodnu svemirsku stanicu. Ruski svemirski program postaće još značajniji kad se ovog leta američki svemirski šatl Atlantis vrati s poslednjeg leta i time okonča američki program letova s ljudskom posadom, jer će tada samo ruske letelice biti veza sa svemirskom stanicom.
Savickaja i još neki kosmonauti upozorili su zato rusko rukovodstvo da je premalo urađeno na izgradnji zamene za Sojuz, pa bi SAD mogle da ih preteku kad sagrade svoj letelicu sledeće generacije.
Boris Čertok (99), nekadašnji zamenika Sergeja Koroljeva, oca ruskog svemirskog programa, kazao je da ruska svemirska industrija ima teškoća u zapošljavanju novog osoblja, jer su plate male, niže od plata u bankama i komercijalnim kompanijama. . „Treba nam više ljudi kalibra Koroljeva.“
Koroljev koji je bio ne samo naučnik vizionar već i čvrst menadžer, predvodio je tim koji poslao u orbitu oko Zemlje prvi veštački satelit Sputnjik 4. oktobra 1957, a potom je bio i na čelu grandioznog poduhvata koji je u svemir poslao i prvog čoveka.
„Naše nadmetanje s Amerikom nateralo nas je da ubrzamo pripreme za prvi čovekov svemirski let“, rekao je Valerij Kubasov, član dizajnerskog tima Koroljeva, a kasnije i kosmonaut.
Gagarinov uspeh šokirao je SAD i podstakao ih da sebi postave cilj da prvi dovedu čoveka na mesec.
„Da nije bilo leta Jurija Aleksejeviča, ja ne bih leteo do Meseca“, izjavio je Tomas Staford, komandir misije Apolo 10 koja se približila na svega 13 kilometara od Meseca u maju 1969, u poslednjoj misiji pre spuštanja na Mesec koje je usledilo tri meseca kasnije. „Bio je veliki heroj Sovjetskog saveza i celog sveta“, rekao je Staford pošto je od predsednika Medvedeva u utorak primio medalju na svečanoj ceremoniji u Kremlju posvećenoj kosmonautima i astronautima.
Gagarin, koji je kasnije obišao svet kao živi simbol Sovjetskog talenta, žarko je želeo da ponovo leti u svemir. Kosmonaut Vladimir Šatalov je rekao da je Gagarin sanjao o tome da ode na Mesec i da je bio među onima koji su bili izabrani da učestvuju u trci sa SAD. „Nadao se da će leteti na Mesec“, izjavio je Šatalov u intervjuu u Zvezadnom gradu, mestu gde se pripremaju kosmonauti i na kome se pripremao i Gagarin.
Gagarin je bio rezerva Vladimiru Komarovu, koji je poginuo kad se njegova svemirska kapsula razbila pri povratku na Zemlju u aprilu 1967. Bojeći se da bi i Gagarin mogao biti povređen, sovjetske vlasti su odlučile da mu zabrane letove u svemir.
Gagarinova pogibija u rutinskom letu mlaznjakom 27. marta 1968. obavijena je velom tajne i do danas je prate teorije zavere. Šatalov, koji je po planu trebalo da leti posle Gagarina istog tog dana, smatra da je najverovatniji uzrok Gagarinovog pada zvučni talas drugog mlaznog aviona koji je proleteo previše blizu. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: