FONDACIJA LINUKS (LINUX FOUNDATION) pokrenula je u sredu višemesečno obeležavanje dvadesetogodišnjice operativnog sistema Linuks nizom proslava i prigodnih događaja kao i novim ključnim najavama, a na novoj lokaciji posvećenoj dvadesetogodišnjici dat je pregled dešavanja planiranih za naredne mesece.
Njegov kreator Linus Torvalds javno ga je najavio 26. avgusta 1991. i Linuks je uskoro postao ključni deo računarskog sveta, u kome tiho pogoni brojne moderne inovacije koje svi uzimamo zdravo za gotovo. Torvalds je sada uvaženi član Fondacije Linuks koja je posvećena jačanju ovog besplatnog operativnog sistema otvorenog koda.
U kratkom videu pominju se brojni značajni momenti iz priče o Linuksu.
Zbog svoje stabilnosti, bezbednosti i niske cene posedovanja, dugo je igrao vodeću ulogu u svetu servera. I mada je taj podatak šire poznat, mnogi nisu ni svesni koliko je Linuks sveprisutan i u brojnim drugim važnim oblastima.
Kao prvo pomenimo Android, Guglov (Google) mobilni operativni sistem zasnovan na Linuksu koji se već pokazao veoma uspešnim u svetu mobilnih telefona, a dosta obećava i uoblasti tabličnih računara. Pored njega valja pomenuti i operativne sisteme Hrom (Chrome OS) i Veboes (WebOS) namenjene prenosivim računarima i drugim uređajima. Mnogi personalni računari koriste Linuks a isto važi i za razne druge uređaje među kojima su i bankomati. Linuks se sreće i u automobilima, poljoprivrednim i građevinskim mašinama.
Ukoliko ste ikada koristili Vikipediju (Wikipedia) posredno ste imali koristi od Linuksa, jer ona sada koristi Ubuntu pošto je prethodno godinama koristila Red Het (Red Hat)i Fedoru. I kad smo kod poslovnih aplikacija valja istaći da Linuks koriste, na primer, Gugl, Amazon, Cisko, IBM i Njujorška robna berza. Prednosti Linuksa iskorišćene su i da se naprave uređaji koji će biti podeljeni milionima dece u svetu kroz projekat Jedan računar po detetu (One Laptop Per Child).
Mnoge vlade širom sveta odlučile su da koriste Linuks. U SAD ga koriste, na primer, PTT, Ministarstvo odbrane i vazduhoplovna administracija (FAA), a slično važi i za Francusku, Španiju, Nemačku i Švajcarsku. Pomenimo na kraju i da je to operativni sistem koji koristi većina superkompjutera u svetu. Naravno, ovo je tek mali izbor mesta na kojima se nailazi na Linuks, ali i on je dovoljan da ukaže na snagu ovog operativnog sistema otvorenog koda.
Poklonici Linuksa pozivaju se da stvore i pošalju sopstvene video snimke i učestvuju u trećem godišnjem video nadmetanju u čijem će žiriju po prvi pu biti i sam Torvalds. Njihov zadatak je da od sada pa do drugog jula naprave video koji slavi Linuks i pokazuje njegov uticaj na računarstvo, poslovanje ili kulturu u proteklih dvadeset godina. Pobednik će dobiti plaćenu registraciju i hotelske troškove za prisustvovanje na manifestaciji LinuxCon North America, LinuxCon Europe, SXSW 2012 ili filmskom festivalu u Los Anđelesu.
Pobednike iz 2010. i 2009. možete videti na lokaciji Linux.com.
Ove godine Fondacija organizuje i takmičenje u dizajniranju T-majica, a na njenoj lokaciji će cele godine moći da se ostavljaju lične poruke i najdraža sećanja o operativnom sistemu. Linux.com će pored toga ponuditi i ekskluzivnu seriju najzanimljivijih priča o Linuksu u poslednjih 20 godina.
U planu je i novi program plaćene školarine čiji je cilj obučavanje ljudi iz razvoja, koji će oblikovati sledećih 20 godina računarstva. Detalji o tom programu biće objavljeni uskoro.
Pored toga, u sredu je na Samitu o saradnji (Collaboration Summit) održanom u San Francisku, objavljena vest da je izašla verzija 1.0 projekta Jokto (Yocto Project), verzija 5.0 specifikacije Liniksa za telekomunikacione svrhe (Carrier Grade Linux) kao i da je formirana nova radna grupa grupa visoke raspoloživosti (High Availability Working Group).
Nema sumnje da svi treba da cenimo Linuks i dve decenije slobode koju je omogućio. Ima i mnogo toga čemu se možemo nadati, jer, na primer, Ubuntu obećava da će dodatno prodrmati sve što je dosad stvoreno, a Red Het pokazuje da se i na otvorenom kodu može dobro zaraditi. Sledećih 20 godina mogle bi biti još bolje. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Njegov kreator Linus Torvalds javno ga je najavio 26. avgusta 1991. i Linuks je uskoro postao ključni deo računarskog sveta, u kome tiho pogoni brojne moderne inovacije koje svi uzimamo zdravo za gotovo. Torvalds je sada uvaženi član Fondacije Linuks koja je posvećena jačanju ovog besplatnog operativnog sistema otvorenog koda.
U kratkom videu pominju se brojni značajni momenti iz priče o Linuksu.
Zbog svoje stabilnosti, bezbednosti i niske cene posedovanja, dugo je igrao vodeću ulogu u svetu servera. I mada je taj podatak šire poznat, mnogi nisu ni svesni koliko je Linuks sveprisutan i u brojnim drugim važnim oblastima.
Kao prvo pomenimo Android, Guglov (Google) mobilni operativni sistem zasnovan na Linuksu koji se već pokazao veoma uspešnim u svetu mobilnih telefona, a dosta obećava i uoblasti tabličnih računara. Pored njega valja pomenuti i operativne sisteme Hrom (Chrome OS) i Veboes (WebOS) namenjene prenosivim računarima i drugim uređajima. Mnogi personalni računari koriste Linuks a isto važi i za razne druge uređaje među kojima su i bankomati. Linuks se sreće i u automobilima, poljoprivrednim i građevinskim mašinama.
Ukoliko ste ikada koristili Vikipediju (Wikipedia) posredno ste imali koristi od Linuksa, jer ona sada koristi Ubuntu pošto je prethodno godinama koristila Red Het (Red Hat)i Fedoru. I kad smo kod poslovnih aplikacija valja istaći da Linuks koriste, na primer, Gugl, Amazon, Cisko, IBM i Njujorška robna berza. Prednosti Linuksa iskorišćene su i da se naprave uređaji koji će biti podeljeni milionima dece u svetu kroz projekat Jedan računar po detetu (One Laptop Per Child).
Mnoge vlade širom sveta odlučile su da koriste Linuks. U SAD ga koriste, na primer, PTT, Ministarstvo odbrane i vazduhoplovna administracija (FAA), a slično važi i za Francusku, Španiju, Nemačku i Švajcarsku. Pomenimo na kraju i da je to operativni sistem koji koristi većina superkompjutera u svetu. Naravno, ovo je tek mali izbor mesta na kojima se nailazi na Linuks, ali i on je dovoljan da ukaže na snagu ovog operativnog sistema otvorenog koda.
Poklonici Linuksa pozivaju se da stvore i pošalju sopstvene video snimke i učestvuju u trećem godišnjem video nadmetanju u čijem će žiriju po prvi pu biti i sam Torvalds. Njihov zadatak je da od sada pa do drugog jula naprave video koji slavi Linuks i pokazuje njegov uticaj na računarstvo, poslovanje ili kulturu u proteklih dvadeset godina. Pobednik će dobiti plaćenu registraciju i hotelske troškove za prisustvovanje na manifestaciji LinuxCon North America, LinuxCon Europe, SXSW 2012 ili filmskom festivalu u Los Anđelesu.
Pobednike iz 2010. i 2009. možete videti na lokaciji Linux.com.
Ove godine Fondacija organizuje i takmičenje u dizajniranju T-majica, a na njenoj lokaciji će cele godine moći da se ostavljaju lične poruke i najdraža sećanja o operativnom sistemu. Linux.com će pored toga ponuditi i ekskluzivnu seriju najzanimljivijih priča o Linuksu u poslednjih 20 godina.
U planu je i novi program plaćene školarine čiji je cilj obučavanje ljudi iz razvoja, koji će oblikovati sledećih 20 godina računarstva. Detalji o tom programu biće objavljeni uskoro.
Pored toga, u sredu je na Samitu o saradnji (Collaboration Summit) održanom u San Francisku, objavljena vest da je izašla verzija 1.0 projekta Jokto (Yocto Project), verzija 5.0 specifikacije Liniksa za telekomunikacione svrhe (Carrier Grade Linux) kao i da je formirana nova radna grupa grupa visoke raspoloživosti (High Availability Working Group).
Nema sumnje da svi treba da cenimo Linuks i dve decenije slobode koju je omogućio. Ima i mnogo toga čemu se možemo nadati, jer, na primer, Ubuntu obećava da će dodatno prodrmati sve što je dosad stvoreno, a Red Het pokazuje da se i na otvorenom kodu može dobro zaraditi. Sledećih 20 godina mogle bi biti još bolje. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: