POSLE MNOGO GODINA I PISAĆA MAŠINA se pridružila brojnim drugim odbačenim tehnologijama. Poslednja kompanija na svetu koja ih je proizvodila – Godridž end Bojs (Godrej and Boyce) – zatvorila je svoju fabriku u Mumbaju (Indija). Njen direktor je izjavio da su to učinili jer u poslednje vreme nisu imali dovoljno porudžbina.
Ovom objavom završen je dugačak vek ovog uređaja koji je nekada bio obavezni sastavni deo svake kancelarije. Prototip prve pisaće mašine napravio je još 1714. godine Henri Mil, ali se prvi masovno proizvođeni model pojavio 1868. kad je Kristofer Lejtam Šouls, štampar i izdavač iz Milvokija u Viskonsinu, patentirao uređaj.
Proizvodnja pisaćih mašina dostigla je vrhunac pedesetih godina prošlog veka. Postoji podatak da je kompanija Smit-Korona (Smith-Corona) u poslednjem tromesečju 1953. prodala čak 12 miliona primeraka svoje mašine. Međutim, s pojavom personalnih računara njihov broj je počeo da opada. Ranih devedestih G&B je još uek prodavao oko 50.000 primeraka godišnje, ali prošle godine prodao ih je manje od 800.
Mada je veći deo sveta (pogotovo zapadni) napustio korišćenje pisaćih mašina još pre više godina, Indija je sve do nedavno ostala jedno od poslednjih uporišta ove tehologije. Pomenuta kompanija u sastavu konglomerata Godridž počela je da proizvodi pisaće mašine 1958. godine, a indijski premijer Džavaharlal Nehru opisao ih je tada kao simbol indijske nezavisnosti i industrijalizacije.
Sad nastupa doba kolekcionara i zaljubljenika u stare tehnologije, jer uprkos nedovoljnim funkcionalnostima, pisaće mašine kod mnogih i danas izazivaju romantična sećanja na vremena pre računara. Mi ostali i dalje ćemo ih se sećati kroz standard koji su uspostavile još krajem devetnaestog veka – raspored slova na tastaturi. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Ovom objavom završen je dugačak vek ovog uređaja koji je nekada bio obavezni sastavni deo svake kancelarije. Prototip prve pisaće mašine napravio je još 1714. godine Henri Mil, ali se prvi masovno proizvođeni model pojavio 1868. kad je Kristofer Lejtam Šouls, štampar i izdavač iz Milvokija u Viskonsinu, patentirao uređaj.
Proizvodnja pisaćih mašina dostigla je vrhunac pedesetih godina prošlog veka. Postoji podatak da je kompanija Smit-Korona (Smith-Corona) u poslednjem tromesečju 1953. prodala čak 12 miliona primeraka svoje mašine. Međutim, s pojavom personalnih računara njihov broj je počeo da opada. Ranih devedestih G&B je još uek prodavao oko 50.000 primeraka godišnje, ali prošle godine prodao ih je manje od 800.
Mada je veći deo sveta (pogotovo zapadni) napustio korišćenje pisaćih mašina još pre više godina, Indija je sve do nedavno ostala jedno od poslednjih uporišta ove tehologije. Pomenuta kompanija u sastavu konglomerata Godridž počela je da proizvodi pisaće mašine 1958. godine, a indijski premijer Džavaharlal Nehru opisao ih je tada kao simbol indijske nezavisnosti i industrijalizacije.
Sad nastupa doba kolekcionara i zaljubljenika u stare tehnologije, jer uprkos nedovoljnim funkcionalnostima, pisaće mašine kod mnogih i danas izazivaju romantična sećanja na vremena pre računara. Mi ostali i dalje ćemo ih se sećati kroz standard koji su uspostavile još krajem devetnaestog veka – raspored slova na tastaturi. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: