DŽEF BEZOS, OSNIVAČ LOKACIJE AMAZON.COM, upustio se u izgradnju velikog sata koji će raditi narednih 10.000 godina i neće biti samo prestižni mehanizam za merenje vremena već pre svega simbol moći dalekosežnog razmišljanja. On se nada da će njegovom izgradnjom izmeniti način na koji čovečanstvo misli o vremenu i ohrabriti naše naslednike da gledaju dalje u budućnost nego što to mi činimo danas.
„Tokom trajanja ovog sata SAD više neće postojati. Čitave civilizacije će nicati i propadati. Biće izmišljeni novi načini vladanja. Ne možete ni zamisliti svet – niko ne može – kroz koji će proći ovaj sat koji nastojimo da napravimo“, izjavio je Bezos, poznat i po tome što je zagledan daleko dalje u budućnost u odnosu na većinu direktora sa liste 500 najvećih kompanija na svetu.
Da bi pomogao svojoj misiji jačanja razmišljanja koje seže daleko u budućnost, Bezos je prošle nedelje pokrenuo stranicu na vebu na kojoj javnosti prikazuje svoj sat. Ljudi koji budu hteli da ga obiđu kad bude gotov, mogu na njoj da stave svoje ime na listu čekanja, ali će morati da budu strpljivi, jer će čekanje trajati više godina.
Bezos i njegova ekipa koja dizajnira i gradi sat, ovaj monumentalni poduhvat stalno porede s egipatskim piramidama. Pored toga što je za njegovu izgradnju potreban veliki ego poput faraona, mora se imati u vidu i da se radi o velikom inženjerskom problemu, koji je graditeljima postavio ogroman izazov – da nađu rešenje kako da ta mašina ostane netaknuta i da neprekidno radi, a da istovremeno bude i tačna tokom vremenskog perioda koji je duži od trajanja bilo kog objekta ikada napravljenog ljudskom rukom.
Pre deset hiljada godina naši preci su tek počeli da napuštaju lov i sakupljanje hrane, krenuli da se bave najprostijim oblicima poljorivrede i po prvi put otkrili kako duguljastu sušenu tikvu mogu da koriste kao flašu. Šta da su ti ljudi tada napravili i pokrenuli neku mašinu koja radi i danas? Da li bismo znali kako da je koristimo, šta bi nam ona mogla reći o njima i da li bi to promenilo način na koji razmišljamo o sopstvenoj budućnosti?
Ideja o satu začeta je još 1989. a njen autor Deni Hilis objavio ju je prvi put 1995. u časopisu Wired. Od tada su Hilis i prijatelji napravili nekoliko prototipova i oformili neprofitnu fondaciju Dugačko sada (Long Now Foundation) kako bi radili na tom satu i promovisali razmišljanje na duge staze. Međutim, niko nije počeo da pravi desetohiljadugodišnji sat pravih razmera sve dok Džef Bezos nije odrešio kesu i izdvojio komadić svog bogatstva – 42 miliona dolara – za njegovu izgradnju.
Bezos poznaje Hilisa odavno, još iz vremena kada je ovaj sa svojom kompanijom Thinking Machines pravio superkompjutere, a prethodnih pet godina je sporadično pomagao njegov projekat. U međuvremenu je, kako kaže, zaključio da su ljudi sada tehnološki dovoljno napredovali da mogu da stvaraju ne samo izvanredna dela već i da prave probleme civilizacijskih razmera, pa je pomislio da nam treba više razmišljanja na duge staze, što se ovim projektom snažno i promoviše, i da ima smisla odvojiti za to 0,3% svojih para. Ovaj specijalni sat dizajniran je zato da bude simbol takvog razmišljanja.
Prošle godine su saradnici na projektu počeli da izrađuju njegove komponente, kao što su tri dvoipometarska zupčanika od nerđajućeg čelika i nazubljeni točkovi koji će upravljati zvonima kadrim da svakog dana tokom deset hiljada godina odsviraju drugačiju melodiju. U međuvremenu su računari u Laboratoriji za mlazni pogon mesecima proračunavali položaje Sunca na nebu za svaki dan u narednih 10.000 godina kako bi se ti podaci upotrebili da sat sam sebe koriguje.
Ove godine počela su i iskopavanja na Bezosovom imanju u pustinji zapadog Teksasa, nedaleko od svemirske luke njegove kompanije Blue Origin, na kome će sat biti postavljen duboko pod zemljom, a pre mesec dana Smitsonov muzej u Vašingtonu je pristao da instalira jedan primerak sata u svojim prostorijama, ukoliko se nađe neko ko hoće da plati njegovu izgradnju. Čini se zato da je stiglo vreme milenijumskih satova.
Pravljenje sata je veliki poduhvat na kome radi veći broj partnera. Pored pomenute fondacije među čijim članovima se posebno ističe njen direktor, industrijski dizajner i robotičar Alekzander Rouz, među njima su i kompanija Denija Hilisa Applied Minds (predvodi dizajniranje sata); Penguin Automated Systems (pomaže razvoj podzemnih prostorija); Swaggart Brothers (predvode konstruktorske aspekte projekta); Seattle Solstice (kompanija specijalizovana za kamene objekte koja je razvila specijalnu testeru za usecanje spiralnog stepeništa) i Machinists (specijalisti za metalne objekte koji su izradili mnoge delove sata).
Graditelji u Teksasu počeli su da buše horizontalni tunel u dnu jednog planinskog grebena, a sa njegovog vrha će probušiti pilot rupu duboku oko 170 metara. Sat će se nalaziti na mestu njihovog ukrštanja. Sa tog mesta će naročitom mašinom prokopati vertikalni kanal prečnika 3,8 metara krećući se uvis. Potom će na vrhu postaviti pokretnu platformu koja drži robotsku ruku sa testerom za sečenje kamena i s njom će duž vertikalnog kanala idući nadole napraviti spiralne stepenice.
U planini će biti izbušeno i pet prostorija veličine sobe koje će služiti za obeležavanje pet vrsta godišnjica – jedna će biti godišnja, druga desetogodišnja a ostale tri će služiti da označe svakih 100, 1000 i 10.000 godina. U onoj koja označava da je prošla jedna godina nalaziće se simulator sunčevog sistema (orerijum) koji će pored planeta i Meseca sadržati i svemirske sonde lansirane u dvadesetom veku. Sat će ga aktivirati jednom godišnje na unapred određeni datum u solarno podne. Trenutno se prikupljaju ideje kako će se označavati desetogodišnjice, dok će ostale tri sobe ostati prazne kako bi u njima buduće generacije same napravile animacije kojima će označavati preostale godišnjice. Do njih će samo biti dovedene mehaničke veze koje će pokretati okidačke događaje.
Sam sat koji sačinjavaju masivni metalni zupčanici, veliki kameni teg i precizni titanijumski satni mehanizam zaštićen kutijom od kvarca, nalaziće se duboko u unutrašnjosti tog kanala. Očekuje se da će ga pustiti u rad kroz nekoliko godina. Da bi se sat posetio biće potrebna snažna volja, jer je najbliži aerodrom udaljen nekoliko sati vožnje kolima, posle koje sledi deo koji se mora proći peške, penjanjem na oko 700 metara iznad nivoa doline.
Jednog dana, kroz nekoliko hiljada godina, kada Bezos, Amazon i SAD budu ništa više osim sećanja, a možda čak ni to, ljudi će eventualno otkriti taj sat koji još uvek otkucava vreme i počešati se po glavama.
Bezos kaže da bi neko ko u 4011. godini ode da pogleda sat mogao da se zapita „zašto su kog đavola pravili ovo čudo?“ Odgovor bi, kako se nada, mogao da ga navede da razmišlja o dalekoj budućnosti i našem uticaju na nju, jer bi pomislio da se radi o ljudima koji su bili opčinjeni budućnošću – zašto bi inače napravili nešto što nema nikakvu drugu svrhu već da otkucava vreme hiljadama godina? (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
„Tokom trajanja ovog sata SAD više neće postojati. Čitave civilizacije će nicati i propadati. Biće izmišljeni novi načini vladanja. Ne možete ni zamisliti svet – niko ne može – kroz koji će proći ovaj sat koji nastojimo da napravimo“, izjavio je Bezos, poznat i po tome što je zagledan daleko dalje u budućnost u odnosu na većinu direktora sa liste 500 najvećih kompanija na svetu.
Da bi pomogao svojoj misiji jačanja razmišljanja koje seže daleko u budućnost, Bezos je prošle nedelje pokrenuo stranicu na vebu na kojoj javnosti prikazuje svoj sat. Ljudi koji budu hteli da ga obiđu kad bude gotov, mogu na njoj da stave svoje ime na listu čekanja, ali će morati da budu strpljivi, jer će čekanje trajati više godina.
Bezos i njegova ekipa koja dizajnira i gradi sat, ovaj monumentalni poduhvat stalno porede s egipatskim piramidama. Pored toga što je za njegovu izgradnju potreban veliki ego poput faraona, mora se imati u vidu i da se radi o velikom inženjerskom problemu, koji je graditeljima postavio ogroman izazov – da nađu rešenje kako da ta mašina ostane netaknuta i da neprekidno radi, a da istovremeno bude i tačna tokom vremenskog perioda koji je duži od trajanja bilo kog objekta ikada napravljenog ljudskom rukom.
Pre deset hiljada godina naši preci su tek počeli da napuštaju lov i sakupljanje hrane, krenuli da se bave najprostijim oblicima poljorivrede i po prvi put otkrili kako duguljastu sušenu tikvu mogu da koriste kao flašu. Šta da su ti ljudi tada napravili i pokrenuli neku mašinu koja radi i danas? Da li bismo znali kako da je koristimo, šta bi nam ona mogla reći o njima i da li bi to promenilo način na koji razmišljamo o sopstvenoj budućnosti?
Ideja o satu začeta je još 1989. a njen autor Deni Hilis objavio ju je prvi put 1995. u časopisu Wired. Od tada su Hilis i prijatelji napravili nekoliko prototipova i oformili neprofitnu fondaciju Dugačko sada (Long Now Foundation) kako bi radili na tom satu i promovisali razmišljanje na duge staze. Međutim, niko nije počeo da pravi desetohiljadugodišnji sat pravih razmera sve dok Džef Bezos nije odrešio kesu i izdvojio komadić svog bogatstva – 42 miliona dolara – za njegovu izgradnju.
Bezos poznaje Hilisa odavno, još iz vremena kada je ovaj sa svojom kompanijom Thinking Machines pravio superkompjutere, a prethodnih pet godina je sporadično pomagao njegov projekat. U međuvremenu je, kako kaže, zaključio da su ljudi sada tehnološki dovoljno napredovali da mogu da stvaraju ne samo izvanredna dela već i da prave probleme civilizacijskih razmera, pa je pomislio da nam treba više razmišljanja na duge staze, što se ovim projektom snažno i promoviše, i da ima smisla odvojiti za to 0,3% svojih para. Ovaj specijalni sat dizajniran je zato da bude simbol takvog razmišljanja.
Prošle godine su saradnici na projektu počeli da izrađuju njegove komponente, kao što su tri dvoipometarska zupčanika od nerđajućeg čelika i nazubljeni točkovi koji će upravljati zvonima kadrim da svakog dana tokom deset hiljada godina odsviraju drugačiju melodiju. U međuvremenu su računari u Laboratoriji za mlazni pogon mesecima proračunavali položaje Sunca na nebu za svaki dan u narednih 10.000 godina kako bi se ti podaci upotrebili da sat sam sebe koriguje.
Ove godine počela su i iskopavanja na Bezosovom imanju u pustinji zapadog Teksasa, nedaleko od svemirske luke njegove kompanije Blue Origin, na kome će sat biti postavljen duboko pod zemljom, a pre mesec dana Smitsonov muzej u Vašingtonu je pristao da instalira jedan primerak sata u svojim prostorijama, ukoliko se nađe neko ko hoće da plati njegovu izgradnju. Čini se zato da je stiglo vreme milenijumskih satova.
Pravljenje sata je veliki poduhvat na kome radi veći broj partnera. Pored pomenute fondacije među čijim članovima se posebno ističe njen direktor, industrijski dizajner i robotičar Alekzander Rouz, među njima su i kompanija Denija Hilisa Applied Minds (predvodi dizajniranje sata); Penguin Automated Systems (pomaže razvoj podzemnih prostorija); Swaggart Brothers (predvode konstruktorske aspekte projekta); Seattle Solstice (kompanija specijalizovana za kamene objekte koja je razvila specijalnu testeru za usecanje spiralnog stepeništa) i Machinists (specijalisti za metalne objekte koji su izradili mnoge delove sata).
Graditelji u Teksasu počeli su da buše horizontalni tunel u dnu jednog planinskog grebena, a sa njegovog vrha će probušiti pilot rupu duboku oko 170 metara. Sat će se nalaziti na mestu njihovog ukrštanja. Sa tog mesta će naročitom mašinom prokopati vertikalni kanal prečnika 3,8 metara krećući se uvis. Potom će na vrhu postaviti pokretnu platformu koja drži robotsku ruku sa testerom za sečenje kamena i s njom će duž vertikalnog kanala idući nadole napraviti spiralne stepenice.
U planini će biti izbušeno i pet prostorija veličine sobe koje će služiti za obeležavanje pet vrsta godišnjica – jedna će biti godišnja, druga desetogodišnja a ostale tri će služiti da označe svakih 100, 1000 i 10.000 godina. U onoj koja označava da je prošla jedna godina nalaziće se simulator sunčevog sistema (orerijum) koji će pored planeta i Meseca sadržati i svemirske sonde lansirane u dvadesetom veku. Sat će ga aktivirati jednom godišnje na unapred određeni datum u solarno podne. Trenutno se prikupljaju ideje kako će se označavati desetogodišnjice, dok će ostale tri sobe ostati prazne kako bi u njima buduće generacije same napravile animacije kojima će označavati preostale godišnjice. Do njih će samo biti dovedene mehaničke veze koje će pokretati okidačke događaje.
Sam sat koji sačinjavaju masivni metalni zupčanici, veliki kameni teg i precizni titanijumski satni mehanizam zaštićen kutijom od kvarca, nalaziće se duboko u unutrašnjosti tog kanala. Očekuje se da će ga pustiti u rad kroz nekoliko godina. Da bi se sat posetio biće potrebna snažna volja, jer je najbliži aerodrom udaljen nekoliko sati vožnje kolima, posle koje sledi deo koji se mora proći peške, penjanjem na oko 700 metara iznad nivoa doline.
Jednog dana, kroz nekoliko hiljada godina, kada Bezos, Amazon i SAD budu ništa više osim sećanja, a možda čak ni to, ljudi će eventualno otkriti taj sat koji još uvek otkucava vreme i počešati se po glavama.
Bezos kaže da bi neko ko u 4011. godini ode da pogleda sat mogao da se zapita „zašto su kog đavola pravili ovo čudo?“ Odgovor bi, kako se nada, mogao da ga navede da razmišlja o dalekoj budućnosti i našem uticaju na nju, jer bi pomislio da se radi o ljudima koji su bili opčinjeni budućnošću – zašto bi inače napravili nešto što nema nikakvu drugu svrhu već da otkucava vreme hiljadama godina? (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: