HJULET-PAKARD (HEWLETT-PACKARD) je u četvrtak popodne objavio da prekida dalji rad na uređajima s operativnim sistemom Veboes (WebOS), a to znači na tabličnim računarima Tačped (TouchPad) i pametnim telefonima. Takođe je potvrdio da istražuje mogućnosti da izdvoji u posebnu kompaniju ili proda svoju grupu za personalne sisteme (Personal Systems Group, PSG), koja dominira globalnim tržištem personalnih računara. Na sve to potvrdio je i da pregovara da za deset milijardi dolara kupi kompaniju Autonomi (Autonomy) koja proizvodi analitički softver.
Grupa za personalne sisteme koja prodaje personalne i tablične računare i pametne telefone, ima najmanju profitnu marginu u kompaniji, mada je zaslužna za trećinu ukupnih prihoda u 2010. Prodaja personalnih računara – pogotovo onih namenjenih tržištu široke potrošnje – više varira od prodaje poslovnih rešenja i usluga, jer je osetljivija na sezonske kupovne i ekonomske tendencije, tako da analitičari smatraju da time što će iz svog sastava izdvojiti poslovanje s personalnim računarima HP u osnovi izoluje potencijalno problematične finansijske stavke i njihov uticaj na poslove sa stabilnijim i većim marginama.
HP na ovaj način ide stopama IBM-a, koji je svoje poslovanje s personalnim računarima još 2005. prodao kompaniji Lenovo, kako bi se fokusirao na poslove sa softverom i uslugama koji imaju veće profitne margine. Može biti da HP oseća i pritisak kompanije Epl (Apple) koja je ponudila veoma profitabilne proizvode široke potrošnje kao što su pametni telefoni i tablični računari. Eplovi tablični računari čak su negativno uticali na isporuke personalnih računara, a to je tržite na kome HP dominira kao najveći proizvođač na svetu.
HP saseca gubitke na pametnim telefonima i tabličnim računarima prilično brzo. Svoju tablu Tačped i nove telefone ponudio je uz fanfare pre samo nekoliko meseci, u februaru.
Njegovo poslovanje s personalnim računarima iako slabo profitabilno, beležilo je sve manje margine tokom godina, što je potpuno suprotno teoriji Karli Fjorine, nekadašnje čelnice kompanije, da je sve dobro kad je zajedno. HP je, dok je ona bila izvršni direktor, 2002. kupio Kompak (Compaq), proizvođača personalnih računara, za 25 milijardi dolara.
S druge strane, moguća kupovina kompanije Autonomi sasvim je u skladu s pojačanim fokusom na softver i poslovna rešenja koji je upravni odbor kompanije imao u vidu kad je na čelo kompanije doveo Lea Apotekera, smatraju analitičari. Ta kompanija sa sedištima u San Francisku i Kembridžu u Masačusetsu, nudi organizacijama niz portala, pretraživanje podataka, upravljanje sadržajem i analitičke alatke. Može se reći da je pretežno fokusirana na pretraživanje i analitiku nestrukturiranih podataka i baza, što uključuje i informacije koje se tipično ne mogu izvući iz tradicionalnih relacionih baza podataka. Uspela je da razvije uspešno poslovanje u prostoru kompanijskih sadržaja tako da je u 2010. ostvarila prihod od 870 miliona dolara.
U HP-u su prodaja usluga i hardvera tradicionalno daleko nadmašivali prodaju softvera. U fiskalnoj 2010. usluge su generisale neto prihod od skoro 35 milijardi dolara a hardver 18,5 milijardi, dok je softver doneo svega tri i po milijarde. Prodajom softvera kojim raspolaže Autonomi taj iznos bi se mogao popeti na preko četiri milijarde.
Iako je počela kao kompanija koja koristi sopstvenu tehnologiju za pretraživanje podataka u prostorima preduzeća, Autonomi je proširila svoju softversku ponudu tako što je 2005. kupila kompaniju Veriti (Verity), četiri godine kasnije i Intervoven (Interwoven), a prošle godine softver za upravljanje informacijama kompanije CA teknolodžis (CA Technologies).
Takav asortiman softvera, po mišljenju analatičara, bio bi prirodan komplement HP-ovim nastojanjima i tehnologijama u oblasti kompanijskih sadržaja i odlično bi se slagao s njegovom bazom Vertika (Vertica) i storidž proizvodima 3PAR. Pored toga, dao bi mu i dobar oslonac u oblasti gde se radi s ogromnim količinama podataka (Big Data), tako da bi mogao da se nadmeće sa sistemima Grinplam (Greenplum) kompanije EMC i IBM-ovom Netizom (Netezza). Obe te kompanije smatraju da je to tržište s potencijalno velikom budućnošću.
Novoimenovani izvršni direktor HP-a, Leo Apoteker, izjavio je u martu da će se kompanija više koncentrisati na analitiku i tržišta masovnih podataka. Zato je poslovanje s personalnim računarima bilo prva očigledna domina koja pada dok Apoteker pokušava da kompaniju uvede u profitabilnost. Analitičari smatraju da je to logična posledica novog pravca kojim je kompanija odlučila da krene s Apotekerom i da upravni odbor očigledno želi veće margine. Međutim, pitanje je hoće li HP uspeti da pomoću softvera stvori generator profita kako je to uspelo IBM-u. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Grupa za personalne sisteme koja prodaje personalne i tablične računare i pametne telefone, ima najmanju profitnu marginu u kompaniji, mada je zaslužna za trećinu ukupnih prihoda u 2010. Prodaja personalnih računara – pogotovo onih namenjenih tržištu široke potrošnje – više varira od prodaje poslovnih rešenja i usluga, jer je osetljivija na sezonske kupovne i ekonomske tendencije, tako da analitičari smatraju da time što će iz svog sastava izdvojiti poslovanje s personalnim računarima HP u osnovi izoluje potencijalno problematične finansijske stavke i njihov uticaj na poslove sa stabilnijim i većim marginama.
HP na ovaj način ide stopama IBM-a, koji je svoje poslovanje s personalnim računarima još 2005. prodao kompaniji Lenovo, kako bi se fokusirao na poslove sa softverom i uslugama koji imaju veće profitne margine. Može biti da HP oseća i pritisak kompanije Epl (Apple) koja je ponudila veoma profitabilne proizvode široke potrošnje kao što su pametni telefoni i tablični računari. Eplovi tablični računari čak su negativno uticali na isporuke personalnih računara, a to je tržite na kome HP dominira kao najveći proizvođač na svetu.
HP saseca gubitke na pametnim telefonima i tabličnim računarima prilično brzo. Svoju tablu Tačped i nove telefone ponudio je uz fanfare pre samo nekoliko meseci, u februaru.
Njegovo poslovanje s personalnim računarima iako slabo profitabilno, beležilo je sve manje margine tokom godina, što je potpuno suprotno teoriji Karli Fjorine, nekadašnje čelnice kompanije, da je sve dobro kad je zajedno. HP je, dok je ona bila izvršni direktor, 2002. kupio Kompak (Compaq), proizvođača personalnih računara, za 25 milijardi dolara.
S druge strane, moguća kupovina kompanije Autonomi sasvim je u skladu s pojačanim fokusom na softver i poslovna rešenja koji je upravni odbor kompanije imao u vidu kad je na čelo kompanije doveo Lea Apotekera, smatraju analitičari. Ta kompanija sa sedištima u San Francisku i Kembridžu u Masačusetsu, nudi organizacijama niz portala, pretraživanje podataka, upravljanje sadržajem i analitičke alatke. Može se reći da je pretežno fokusirana na pretraživanje i analitiku nestrukturiranih podataka i baza, što uključuje i informacije koje se tipično ne mogu izvući iz tradicionalnih relacionih baza podataka. Uspela je da razvije uspešno poslovanje u prostoru kompanijskih sadržaja tako da je u 2010. ostvarila prihod od 870 miliona dolara.
U HP-u su prodaja usluga i hardvera tradicionalno daleko nadmašivali prodaju softvera. U fiskalnoj 2010. usluge su generisale neto prihod od skoro 35 milijardi dolara a hardver 18,5 milijardi, dok je softver doneo svega tri i po milijarde. Prodajom softvera kojim raspolaže Autonomi taj iznos bi se mogao popeti na preko četiri milijarde.
Iako je počela kao kompanija koja koristi sopstvenu tehnologiju za pretraživanje podataka u prostorima preduzeća, Autonomi je proširila svoju softversku ponudu tako što je 2005. kupila kompaniju Veriti (Verity), četiri godine kasnije i Intervoven (Interwoven), a prošle godine softver za upravljanje informacijama kompanije CA teknolodžis (CA Technologies).
Takav asortiman softvera, po mišljenju analatičara, bio bi prirodan komplement HP-ovim nastojanjima i tehnologijama u oblasti kompanijskih sadržaja i odlično bi se slagao s njegovom bazom Vertika (Vertica) i storidž proizvodima 3PAR. Pored toga, dao bi mu i dobar oslonac u oblasti gde se radi s ogromnim količinama podataka (Big Data), tako da bi mogao da se nadmeće sa sistemima Grinplam (Greenplum) kompanije EMC i IBM-ovom Netizom (Netezza). Obe te kompanije smatraju da je to tržište s potencijalno velikom budućnošću.
Novoimenovani izvršni direktor HP-a, Leo Apoteker, izjavio je u martu da će se kompanija više koncentrisati na analitiku i tržišta masovnih podataka. Zato je poslovanje s personalnim računarima bilo prva očigledna domina koja pada dok Apoteker pokušava da kompaniju uvede u profitabilnost. Analitičari smatraju da je to logična posledica novog pravca kojim je kompanija odlučila da krene s Apotekerom i da upravni odbor očigledno želi veće margine. Međutim, pitanje je hoće li HP uspeti da pomoću softvera stvori generator profita kako je to uspelo IBM-u. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: