Biti ili ne biti programer, pitanje je sad

Čitajući svakodnevno vesti na našim news portalima, po ko zna koji put iz znatiželje čitam plaćene PR tekstove o tome koje su sve blagodati toga kad si programer i pitam se stvarno, kakav bi moj utisak bio nakon nekoliko pročitanih takvih sadržaja, da nisam programer.

Deluje, na prvi pogled, da se u Srbiji, a isto tako i u regionu, pojavila jedna posebna kasta ljudi, poznata pod nazivom “Programeri”, koju sve ono što opterećuje malog običnog čoveka, uopšte ne dotiče. Kao da na njihov život, sve priče o poskupljenju struje, ekonomskom deficitu i suficitu, nemaju baš nikakav uitcaj.
Oni žive srećno, zadovoljno, nasmejani idu na posao, putuju po svetu, rade sa plaže, nose “fensi” laptopove i uvek su nekako mnogo bitni.

Možda i zbog sve te priče o njima, nije ni čudo što su postali nova meta devojaka, kojima je sigurnost jako važna u životu (kažu da ih neki ljudi, verovatno iz zavisti, zovu “sponzorušama”), i što skoro jednom mesečno, čitamo kako je neka naša poznata pevačica ili glumica, našla novog dečka, uspešnog “IT stručnjaka”.

Možda i ta činjenica da je razvoj tehnologije, koji je doprineo da smo skoro postali zavisni, od mobilnih telefona, socijalnih mreža, računara i interneta, imao veliki uticaj da se mladi ljudi danas najviše opredeljuju za IT obrazovanje, jer smatraju da je u tome budućnost.

Ako je sve tako, onda je u potpunosti jasno, da bi svako poželeo danas bar na jedan dan da bude programer, da sedi na nekoj plaži, sa slušalicama na ušima i Apple laptopom (znakom prepoznavanja da si i ti “IT”), i programira neku aplikaciju, a plata od 2000 eur redovno “leže” na račun prvog dana u mesecu.

Pa kad je takva situacija, smatrao sam da bi bilo korisno napisati jedan vodič: “Kako postati programer”. I evo ukratko su izložena uputstva.

Da li je sve zaista tako?
Prvo, verovatno će se svako pitati: “Da li je sve zaista tako?” Odgovor je vrlo jednostavan. Kao i u svakom drugom poslu, kada se dugi niz godina bavite jednim poslom, sigurno da ćete steći veliko iskustvo i napredovati u karijeri, i sam taj napredak, trud i rad biće ispraćen i u finansijskom pogledu.
Međutim, ljudi danas samo vide onaj deo vašeg života kada lepo živite, a sav trud i rad godinama unazad nisu ni primetili, pa deluje de se sve to dešava preko noći.
Tako da, ako očekujete da ćete za par meseci učenja programiranja, zaposliti se u neku firmu i biti tretirani kao “malo vode na dlanu”, onda ste u zabludi.
Ako nemate iskustvo, pred vama je period koji treba da upotrebite kako biste “ispekli” zanat i unapredili svoje znanje.



Da li je posao programera uopšte posao za vas?
Ovo je ključ. Pre svega kad ste počeli da razmišljate, da li da postanete programer i da se bavite tim poslom, treba da dobro razmislite da li vidite sebe u nekoj IT firmi kako sedite za računarom i razvijate neka programska rešenja osam sati dnevno.
Ako vas ta slika opterećuje, onda nemate potrebe da razmišljate dalje.
Međutim, smatram da je bitno napomenuti da posao programera nije toliko dosadan kao što izgleda, da ima dosta kreativnosti, i vremenom postaje sve zanimljiviji i zanimljiviji.

Drugo pitanje koje treba da postavite sebi jeste da li imate sposobnosti za to, da li vam taj posao “leži”. Ovo ne znači, kao što mnogo ljudi tumači, “da li si dovoljno pametan za taj posao”, već kao što ni svi nemamo talenat da budemo pisci ili slikari, tako je i sa programiranjem.
Kad sam bio mlad i ja sam hteo da sviram gitaru, kako bih privukao pažnju devojaka iz razreda, ali nažalost, nisam imao talenta za to. Preostalo mi je samo da nosim karirane košulje i starke i da delujem kao da sviram gitaru.
Eto tako je i sa programiranjem, jednostavno neki ljudi imaju taj “programerski kliker” koji je pokazatelj da mogu shvatiti koncepte programiranja i razvoja softvera.

Ne nasedaj na reklame
Danas, kada skoro svakodnevno slušamo o procesu digitalizacije, kom je doprineo ubrzani razvoj tehnologije, popularnost IT zanimanja iz godine u godinu sve više raste. Sa druge strane, činjenica da je kriza u državi još uvek aktuelna, i da mladi ljudi drugih zanimanja teže dolaze do posla, čini mi se da takva situacija može, a u dobrom delu i jeste, biti zloupotrebljena.
Analizirajmo marketing kampanje pojedinih ustanova koje nude IT obrazovanje, a u kojima se obećavaju “kule i gradovi “ i sve će nam biti jasno.
Obratite pažnju na samo neke naslove reklama “Za samo 4 meseca postani IT expert”, ili “Za godinu dana od početnika do experta”, “Posao čeka na tebe, ne gubi vreme”, “Za 4 meseca nauči da programiraš i promeni svoj život”, i sigurno da možemo posumnjati koliko je to zaista moguće.

Zaista, često se pitam, čemu vode ovakve marketing kampanje, ako ne tome da nekoj mladoj osobi koja duže vremena ne uspeva da pronađe posao nakon fakulteta, ovakva reklama ne zvuči kao poslednja slamka spasa i tome da dodatno uloži novac u obrazovanje koje će ga valjda uvesti u neki uspešni svet.
Razmislite šta tačno znači reč “EXPERT”! Zar ona ne označava osobu koja je kroz dugi niz godina sticala iskustvo i znanje koje joj omogućava da reši probleme sa kojima se mlađe kolege nisu susretale do sada?
Ako je to tako, onda vam je cilj ovakvih marketing kampanja savršeno jasan.
Takođe plaćeni PR tekstovi u dnevnim medijima poput “Ne budite u zabludi, svako može biti programer”, dovode do sve veće hiperprodukcije programerskog kadra koji je potpuno neupotrebljiv.
Razgovarajući sa ljudima iz agencija za regrutaciju IT kadra u Srbiji, posvedočili su mi da skoro svake godine broj otvorenih pozicija za programere raste, i da je broj kandidata koji se prijavljuju za te pozicije sve veći, ali gotovo da 50% pozicija ostaje nepopunjeno jer je stručnost prijavljenih kandidata na jako lošem nivou.
Upravo su to ljudi koji su pohrlili u IT svet, zbog informacije da ih čeka plata od 1000 evra, a da je samo dovoljno da na razgovoru za posao prilože sertifikat o nekom IT obrazovanju.
Godinama broj takvih ljudi koji ostaju razočarani se povećava, a sa druge strane, IT firme koje žele da zaposle programere, ostaju još više razočarane zbog nemogućnosti pronalaska kvalitetnog kadra. To je i dovelo da strane IT firme koje su došle u Srbiju, sa namerom da ovde razvijaju svoja softverska rešenja, promene svoju odluku i posao započnu u nekoj drugoj zemlji iz regiona.



Kako onda steći odgovarajuće IT obrazovanje
Ako ste ipak sigurni da je posao programera pravi posao za vas, i da ćete lako savladati neki od programskih jezika, onda imate praktično dve opcije:
- Da učite samostalno
- Ili da upišete proverene IT kurseve

Prva opcija je moguća i isplativija, ali uspeh je gotovo moguć samo uz određene uslove:
- da vam zaista logika dobro ide,
- da odlično poznajete engleski jezik, zbog tutorijala koji su na engleskom,
- da imate prijatelja koji je već programer i koji vas može pratiti dok učite.

Druga opcija je lakša i donekle bolja, ali je jako rizična, zbog već navedenih razloga. Ukoliko odaberete pogrešnu ustanovu, računajte da ste izgubili i vreme i novac i nakon razočarenja, teško da ćete skupiti snage da ponovo pokušate. Zato pre ove odluke dobro, dobro se raspitajte i proverite šta sve škole nude.
Prvi i najbitniji savet je da pokušate da pronađete ljude koji su već pohađali tu školu na društvenim mrežama, zamolite ih da vam prenesu njihovo iskustvo i da li im je to obrazovanje pomoglo da pronađu posao. Ako od njih 10 niko nije uspeo da se zaposli nakon završene edukacije, onda idite dalje.
Drugi savet je da, tamo gde vas mame svakakvim obećanjima o poslu nakon obuke i o blistavoj IT karijeri, olako ne prihvatate takva obećanja.
Treći savet je da potražite pomoć prijatelja programera. Pokažite mu plan i program nastave i tražite njegovo mišljenje.
Četvrti savet je da birate škole sa manjim brojem studenata u grupi, i škole koje vam omogućavaju konstantne konsultacije od strane predavača.
Peti savet je takođe jako bitan, a on je da tražite škole u kojima postoji praksa posle obuke, jer kako kaže narodna izreka: “Gram prakse, je vredniji od tone teorije.”



Kako do prvog posla?
Nakon što ste naučili da programirate, napravili prve aplikacije, shvatili koncepte programiranja, onda je ključ da stečeno znanje primenite u praksi.
Ukoliko smatrate da ste spremni da počnete da radite, onda je prvi korak da napravite vaš novi CV, i profil na LinkedIn-u koji će biti samo IT profilisan, bez dela o tome šta ste ranije radili. Fokusirajte se na to da u njemu jasno napišete koje su to sve tehnologije koje poznajete za koje ste sigurni da biste mogli da ih primenite u praksi.
Onda “doterajte” vaš LinkedIn profil i “zapratite” par osoba koje se bave IT regrutovanjem, i ukoliko im se vaš profil učini zanimljivim ubrzo će vas kontaktirati.
Druga opcija koju imate, jeste da prvo jedan period volontirate u nekoj od IT firmi, kako biste stekli praktično iskustvo i naučili da radite u timu, jer je to jako bitan faktor prilikom zapošljavanja. Budite sigurni da to što ste negde besplatno radili da biste stekli znanje, sigurno će vam se kasnije isplatiti.
Treća opcija je da probate na sajtovima za freelance poslove. Potrebno je da uspete da dobijete neke manje, jednostavnije projekte i tako steknete još malo sigurnosti, a onda da tražite stalni posao, mada i da ceo život budete dobar freelancer nije loše rešenje.

Ne odustajte
I za kraj, najbitnija stvar je: NE ODUSTAJTE!
Ako ste doneli čvrstu odluku da budete programer, ne odustajte na prvoj prepreci. Ako vam se učinilo da nakon petog poslatog CV-ja niko vas nije kontaktirao za posao, ne odustajte.
Ako vam se učini da ipak niste vi za to, ne odustajte. Ako se u međuvremenu zaposlite kao konobar, da biste mogli da se izdržavate, opet ne odustajte. Jer kao i u drugim oblastima, uspeh ne dolazi preko noći. Ne budite kao većina ljudi koja misli: “Blago Novaku Đokoviću, on je tako uspešan i srećan…”, a zaboravlja da iza toga uspeha stoji veliki i dugogodišnji trud i čvrsta odluka da ostvari svoje ciljeve.

Sve što sam napisao ovde, pisao sam vam iz svog ličnog iskustva, jer još od 2005. godine kada sam napravio svoj prvi sajt i napisao prve linije koda, do danas, kada radim kao predavač u Cubes IT Centru, iz oblasti Web programiranje, prošlo je mnogo prepreka, mnogo prekovremenih sati, i dugih noći pisanja programskog koda.
Danas se zaista trudim, da zajedno sa svojim kolegama, sve svoje znanje i iskustvo prenesem ljudima koji se čvrsto nadaju da će biti dobri programeri. Svestan svoje odgovornosti, prema njihovim očekivanjima, napisao sam ovaj tekst u nadi da će mnogima pomoći da donesu prave odluke.

Miodrag Lapčević
Cubes IT Centar
www.cubes.edu.rs

Kategorija: Biznis istaknuta Softver widget