Google menja pravila oglašavanja za kripto proizvode

Gigant u tehnološkoj industriji, Google, ažurirao je svoju politiku oglašavanja povezanu s kriptovalutama kako bi omogućio reklame o kripto trustovima od kraja januara, istog meseca kada se predviđa odobravanje berzanskih fondova (ETF) za spot bitkoin u Sjedinjenim Američkim Državama.

U zapisniku promena politike objavljenom 6. decembra, Google je naveo da će njegova politika oglašavanja za kripto i povezane proizvode biti ažurirana 29. januara 2024. kako bi dozvolila reklame od "oglašivača koji nude kripto trustove ciljajući Sjedinjene Američke Države".

Kao primeri su dati "finansijski proizvodi koji omogućavaju investitorima da trguju deonicama u trustovima koji drže velike količine digitalnih valuta" - verovatno uključujući ETF-ove.

"Podsećamo da očekujemo od svih oglašivača da se pridržavaju lokalnih zakona za svako područje na koje ciljaju njihove reklame. Ova politika će se globalno primenjivati na sve naloge koji oglašavaju ove proizvode", dodao je Google.

Potencijalni oglašivači kripto trustova moraju biti Google-sertifikovani kako bi pokrenuli reklame. Sertifikacija podrazumeva da oglašivač poseduje odgovarajuću dozvolu od relevantnog lokalnog tela i da "njihovi proizvodi, landing stranice i reklame moraju zadovoljiti sve lokalne zakonske zahteve zemlje ili regiona za koji žele biti sertifikovani".

Google već dozvoljava oglašavanje nekih kripto i povezanih proizvoda, ali isključuje reklame za kripto ili NFT (nefungibilni token) bazirane platforme za klađenje, početne ponude novčića, decentralizovane finansijske protokole i usluge koje nude trgovačke signale.

Ova promena politike dolazi dok su analitičari ETF-a Blooma ocenili šanse od 90% za odobrenje američkog spot bitkoin ETF-a do 10. januara 2024, uz mogućnost odobravanja više trenutno podnetih zahteva odjednom.

Postoji 13 aplikacija za Bitcoin ETF, a javni detalji o njihovim procesima odobravanja su oskudni. Mnogi menadžeri fondova - uključujući BlackRock, Grayscale i Fidelity - nedavno su, navodno, razgovarali sa američkom Komisijom za hartije od vrednosti i berze o "ključnim tehničkim detaljima" vezanim za njihove ETF ponude.

Kripto prostor se kladi na odobrenja. Vrednost bitkoina je porasla za skoro 74% u poslednjih 90 dana, a neki analitičari očekuju novi istorijski maksimum u 2024.

PROČITAJ VIŠE

Elon Musk suočen sa optužbom da je manipulisao cenom Dogecoin-a

Sećate li se kada je Elon Musk promenio logo Twitter-a u Doge, maskotu kriptovalute Dogecoin? To bi ga moglo koštati.

CEO Twitter-a i Tesle optužen je za zloupotrebu informacija i manipulaciju cenom Dogecoin-a u predloženoj tužbi u ime klase.

Prema Reuters-u, investitori tvrde da je Musk koristio svoj uticaj na Twitter-u, televizijskim pojavljivanjima i plaćenim internet influenserima kako bi profitirao na štetu drugih investitora.

Musk je već godinama veoma glasan o Dogecoin-u, često izazivajući skokove u ceni Dogecoin-a. Na primer, 2019. godine je rekao da je Dogecoin njegova omiljena valuta. Takođe je pozitivno govorio o Dogecoin-u u emisiji SNL, rekao je da će lansirati satelit nazvan Doge-1 do Meseca, a u jednom trenutku je čak razmatrao mogućnost da kupci mogu kupiti Tesla automobile koristeći Doge (određene proizvode u Tesla-ovoj online prodavnici možete kupiti s Doge).

Reći i raditi sve to je jedno, ali koristiti svoj ogroman online uticaj kako bi "pumpao" Doge i zapravo profitirao od toga, što tužba tvrdi, je nešto drugo.

Podnošenje tužbe u saveznom sudu u Menhetnu u sredu naveče tvrdi da je Musk, na primer, prodao oko 124 miliona dolara vrednih Dogecoin-a u aprilu nakon što je zamenio logo Twitter-a logom Dogecoin-a, što je dovelo do porasta cene Dogecoin-a od 30 posto. Prema tvrdnji, Musk je sprovodio "namerno ludilo, manipulaciju tržištem i zloupotrebu informacija" kako bi prevaren investitore. Ukupno, tužba tvrdi da je Musk nameravao da podigne cenu Dogecoin-a za preko 36.000 posto tokom nekoliko godina, da bi ga potom pustio da se sruši.

PROČITAJ VIŠE

U dva sata sakupio 100.000 dolara i pokazao koliko je lako prevariti ulagače u kriptovalute

Veliki broj ljudi zainteresovanih za brzu i laku zaradu "bez motike" nikada nije bio dostupniji. Preko društvenih se mreža može doći do brojnih malih ulagača koji neretko postaju žrtve raznih prevaranata – a koliko je to zapravo lako učiniti, pokazao je jedan stručnjak za kriptovalute i finansijska tržišta, nadimka FatManTerra.

On je putem svog naloga na Twitter-u oglasio kako je "dobio pristup visokoprofitabilnoj farmi za rudarenje". Napisao je da je uložio koliko je mogao, ali da je ostalo još mesta i pozvao zainteresovane da mu se jave. Prioritet je najavio dati "žrtvama" pada UST tokena, a nikakve druge detalje o investiciji nije dao – imena uključenih, vrstu i način zarade, potencijalnu dobit... sve to namerno je izostavio. Naravno, sve je bila laž.

Uprkos tako šturom pozivu, a budući da na Twitter-u ima nešto preko 100 hiljada pratilaca, privatne poruke su mu vrlo brzo preplavili oni koji su spremni da ulože u njegovu "shemu". U samo dva sata FatManTerra je prikupio oko 100.000 dolara (3,45 BTC na Twitter-u i 2 BTC na Discord-u) za svoju lažnu investiciju. Ubrzo je javno i otkrio da je sve bio samo eksperiment i "ulagačima" vratio sve što su mu uplatili.

Iskoristio je ovaj slučaj kako bi pratiocima ukazao na lakovernost ulagača i upozorio ih na slične pothvate koji im neće vratiti novac. "Ne postoji besplatni ručak. Ne postoje viokoprofitabilna ulaganja bez rizika", poručio je, naglasivši da razni kriptoinfluenseri, čak i sa više pratilaca na društvenim mrežama, često oglašavaju slične prevarantske akcije. "Previše je jednostavno prevariti ljude u kriptu, i to se mora promeniti. Ako ne razumete odakle se zarađuje, zarađuje se na vama", zaključio je svoju poučnu priču.

Received access to a high-yield BTC farm based on a private carry trade operated by an up-and-coming fund. I've maxed out what I could, so there's some leftover allocation and I thought I'd pass it along - priority will be given to UST victims. DM for more details if interested.

— FatMan (@FatManTerra) September 5, 2022

It is far too easy to scam people in crypto.

And this needs to change.

If you don't understand where the yield is coming from, you are the yield.

Listen carefully to the vocal critics of any project or investment before getting involved. *Really* listen.

— FatMan (@FatManTerra) September 5, 2022

PROČITAJ VIŠE

Nastavlja se ogroman pad kriptotržišta

Veliko "crvenilo" na berzama kriptovaluta se nastavlja. Početkom nedelje cena Bitcoin-a probila je, prema dolje, granicu od 33 hiljada dolara, što je označilo pad njegove vrednosti od 50% u odnosu na dosadašnji vrhunac. Nakon toga, Bitcoin je potonuo još 20-ak posto, da bi se njime u trenutku nastanka ovog teksta tržilo na razinama ispod 27.000 američkih dolara. Pad cene na nedeljnom nivou sada je veći od 30% – a to je još i dobro, ako se pogledaju ostale kriptovalute.

Ethereum je pao za preko 35%, dok su altcoini poput solane, XRP-a, dogecoina i cardana, izgubili i oko 50% u poslednjih nedelju dana. Potop su doživeli i stablecoini, oni kojima bi vrednost trebala da bude stabilna i usko vezana uz dolar. Tako je jedan od većih, TerraUSD, bilo moguće kupiti i po samo 30 centi, a dolarsko "sidro" popustilo je i kod Tethera, koji je pao za gotovo 3% ispod vrednosti od jednog američkog dolara.

Kao i uvijek u ovakvim situacijama, na njih se može gledati dvojako. Skeptici koji nikada nisu verovali u kriptovalute sada će likovati i tvrditi da je ovo bilo sasvim očekivano. Oni drugi, skloniji riziku i sa verom u oporavak, sada će iskoristiti i podebljati svoj portfolio jeftinom kriptoimovinom... Tržište je trenutno u područiju visokog straha i rizika, a oni koji tada kupuju, po pravilu ostvaruju najviše prinose. Naravno, ako i kada se opet sve vrati "na staro" i cene kriptovaluta skoče na prethodne nivoe.

PROČITAJ VIŠE

Za šest meseci, kriptovalute izgubile više od 50% vrednosti

Kriptovalute su u decembru prošle godine ušle u bear market, koji se do danas realno nije pomerio sa mrtve tačke. U novembru je cena Bitcoin-a dosegla 69.000 dolara, da bi u trenutku pisanja ovog teksta iznosila malo nešto više od 30.000.

Razloga za ovako drastičan pad je mnogo, ali najintrigantnija činjenica je sve veća međuzavisnost sa tržištem hartija od vrednosti. Kriptovalute, kao špekulativni instrument, direktno su postale povezane sa berzovnim indeksima, posebno američkim S&P500 i NASAQ.

Bitcoin, kao najjača kriptovaluta tako se sveo na 50% vrednosti od ATH u novembru, dok su mnogi altcoini pali i preko 80%.

Naravno, i dalje je ostala očita razlika u volatilnosti, zbog čega kriptovalute u nestabilnim vremenima padaju po znatno većoj stopi od recimo deonica. Ista stvar je i u slučaju rasta, ali u ovom trenutnu ne možemo znati kad će se tržišta kapitala oporaviti. Kad se to jednom dogodi, možemo očekivati i rast vrednosti kriptovaluta.

U međuvremenu se događa enormni otkup jeftinih kriptovaluta od strane tzv. whaleova, tj. entiteta koji poseduju više od 1000 Bitcoin-a, koji ih akumuliraju, što direktno implicira da će se u dogledno vreme ponovno dogoditi bull run. Kada tačno, ne znamo, ali za pretpostaviti je da će započeti čim se oporave ostala tržišta kapitala.

PROČITAJ VIŠE

Predstavljena kreditna kartica bazirana na kriptovalutama

Nexo Card biće u početnoj fazi dostupan samo u nekoliko evropskih zemalja, a funkcionisaće kao kreditna kartica sa digitalnom imovinom kao kolateralom za odobreni kredit.

Kartica je povezana sa kreditnom linijom koju odobrava Nexo, a bazirana je na položenim kriptovalutama. Može se koristiti kod 92 miliona trgovaca širom sveta koji prihvataju plaćanje Mastercard-om.

Kupci će moći potrošiti do 90 posto položene kriptoimovine, objašnjavaju u Nexu.

Kartica ne uključuje minimalni iznos otplate (kredita), mesečne ni naknade za neaktivnost. Nema ni deviznih naknada za iznose do 20.000 evra mesečno, rekao je Nexo.

Potrošnja nije limitirana, kao ni iznos koji se može podići sa otvorene kreditne linije, a kamata se plaća samo na iskorišćeni iznos kredita. Za klijente sa odnosom kredita i pologa od 20 posto iznosi 0 posto.

Većina tradicionalnih kreditnih kartica nije osigurana pologom i uključuje limit potrošnje.

Mastercard uviđa da digitalna imovina iz temelja menja svet finansija, rekao je Raj Dhamodharan iz Mastercard-a.

PROČITAJ VIŠE

Skoro polovina vlasnika kriptovaluta Bitcoin i druge valute su prvi put kupili prošle godine

Bitcoin i kriptovalute široj su javnosti postali dobro poznati krajem 2017. kada je krenula kriptogroznica koja je neke obogatila, a deo ljudi zbog svoje je investicije izgubio ušteđevinu i zadužio se. Nakon toga usledelo je razdoblje u kojem je cena Bitcoin-a bila manje-više stabilna da bi sredinom 2020. krenuo rast cena kripta. S obzirom na to da je te godine počela pandemija, ljudi su na početku bili oprezni oko investiranja u Bitcoin i druge valute, ali kako je njihova cena rasla, mnogi su zaboravili na negativna iskustva od pre nekoliko godina te su počeli masovno ulagati u kripto.

Sa povećanim interesom rasla je i vrednost virtualnih valuta koja je svoj vrhunac ostvarila u novembru prošle godine. Takav veliki porast vrednosti "naterao" je i one koji su inače oprezniji sa finansijama, da deo novca uloži u Bitcoin, Ether i brojne druge valute koje su se s vremenom pojavile.

Da su prošle godine svi poludeli za kriptom pokazuju i rezultati istraživanja američke berze kriptovaluta Gemini. Istraživanje je sprovedeno nad skoro 30 hiljada osoba iz dvadeset zemalja i prema njemu je skoro polovina vlasnika virtualnih valuta prošle godine prvi put kupila kriptovalutu.

U kupovini, odnosno posedovanju kripta dominiraju Brazil i Indonezija - čak 41 posto ispitanika iz tih zemalja poseduje kriptovalute, dok je taj procenat u SAD-u i Velikoj Britaniji puno manji - 20, odnosno 18 posto. Što se zemalja u EU tiče, 17 posto ispitanika poseduje kriptovalute i samo 7 posto njih koji ne poseduju kripto, nameravaju jednom investirati u Bitcoin i slične valute.

Iako se pre ulaganje u kriptovalute često povezivalo sa brzom zaradom, sada skoro 80% ispitanih tvrdi kako su kupili virtuelne valute kao dugoročnu investiciju.

PROČITAJ VIŠE

Za rudarenje preostalo još samo 2 miliona Bitcoin-a

Ovoga petka, 1. aprila, izrudaren je 19-milioniti bitcoin. To znači da je, prema planu pokretača ove kriptovalute, Satoshija Nakamota, za stvaranje ostalo tek 2 miliona Bitcoin-a. Jubilarni Bitcoin izrudarila je kompanija SBI Crypto, ostvarivši tako zasluženu nagradu od 6,25 bitcoina.

Ovaj značajni "okrugli" broj dostupnih Bitcoin-a dostignut je samo tri i po meseca nakon što je bio obeležen još jedan bitan događaj – u decembru je, naime, bio pređen prag od 90% svih Bitcoin-a koji će ikada postojati. Prag od 18,5 miliona Bitcoina bio je dosegnut u septembru 2020. godine.

Zahvaljujući Satoshijevom planu, nagrade za rudarenje progresivno se smanjuju, a težina tog posla se povećava, pa će se preostala dva miliona Bitcoina rudariti značajno duže nego što je trebalo za stvoriti prvih 19 miliona. Prema sadašnjim procenama, poslednji Bitcoin trebao bi da bude stvoren oko 2140. godine. Sledeći "halving", odnosno smanjenje nagrade za rudarenje na pola, dogodiće se 2024. godine.

Kad je reč o intenzitetu rudarenja, tzv. hashrateu, on je ovih dana na svojim istorijski najvišim nivoima – premašio je 200 miliona TH/s (terahasha po sekundi). Zahtevnost rudarenja takođe je, shodno tome, na istorijski najvišim razinama.

S obzirom na planirano smanjenje ponude, očekuje se kako će se rudarenje u celom svetu kontinuirano nastaviti povećavati.

PROČITAJ VIŠE

Zuckerberg potvrdio da NFT dolazi na Instagram

Govoreći na SXSW konferenciji u Austinu, osnivač i CEO kompanije Meta Mark Zuckerberg, prekjuče je potvrdio da će uskoro na Instagram stići "digitalni kolekcionarski predmeti", odnosno NFT-i.

"Radimo na dovođenju NFT-a na Instagram u bliskoj budućnosti", rekao je Zuckerberg, ali nije naveo kako će se to tačno realizovati.

Zuckerberg i drugi viši zvaničnici Mete već ranije su izrazili interes za NFT, a Instagram-ov izvršni direktor Adam Mosseri nedavno je rekao da kompanija "aktivno istražuje" NFT tehnologiju.

Zuckerberg je izjavio da bi NFT jednog dana mogao igrati važnu ulogu u konačnom metaverseu. "Nadam se da znate, odeća koju vaš avatar nosi u metaverseu može biti u osnovi izrađena kao NFT ali postoji još goila tehničkih stvari koje treba razraditi pre nego što će se zaista dogoditi."

Zuckerberg se takođe pohvalio kako većinu svojih kupovina sada obavlja na Instagram-u i Facebook-u. "Verovatno sam većinu stvari koje nosim kupio putem Instagram-a, Facebook Shop-a ili Facebook reklama" rekao je čovek za kojeg smo mislili da već godinama nosi jednu te istu majicu.

PROČITAJ VIŠE

Velika Britanija naredila uklanjanje kripto bankomata jer rade ilegalno

Svi bankomati za kriptovalute u Velikoj Britaniji rade ilegalno i moraju biti ugašeni, objavilo je nadležno britansko telo Financial Conduct Authority (FCA).

Kripto-bankomati izgledaju kao obični bankomati i omogućuju ljudima da kupuju kriptovalute, poput Bitcoin-a, koristeći svoje bankovne kartice. Ali, nijedna kompanija koja nudi usluge kriptovaluta u Velikoj Britaniji nema licencu za upravljanje kripto bankomatima.

FCA poručuje da sve takve mašine moraju da budu ugašene ili će u protivnom biti preduzete mere.

Prema kripto-ATM imeniku Coin ATM Radar, u Ujedinjenom Kraljevstvu postoji 81 funkcionalan kripto bankomat.

Redovno upozoravamo potrošače da su kripto-imovina neregulirana i visokorizična, što znači da je malo verovatno da će ljudi imati ikakvu zaštitu ako stvari krenu po zlu. Ljudi bi trebali da budu spremni da izgube sav svoj novac ako odluče uložiti u njih, poručuju iz FCA.

FCA objavljuje popis kompanija za koje se čini da su uključene u kriptovalute, ali nisu registrovale svoje poslovanje kod regulatora, radi provere protiv pranja novca.

BBC piše da je od objave tog popisa 110 kripto kompanija prestalo da trguje u Velikoj Britaniji.

PROČITAJ VIŠE

Hakovana najveća svetska platforma za razmenu NFT-a

Najveća i najpoznatija svetska platforma za kreiranje i trgovinu NFT-ima, OpenSea, ovog vikenda je objavila kako je žrtva hakerskog napada. Iako se nedugo zatim pojavila neslužbena informacija o krađi digitalnih tokena vrednih 200 milijuna dolara, iz kompanije je službeno potvrđeno kako je reč o "tek" 1,7 miliona dolara u NFT-ima koji su ukradeni njihovim vlasnicima. Analiza je pokazala kako je ukradeno ukupno 254 pojedinačna nezamenjiva digitalna tokena, među kojima su i oni iz svetski poznate kolekcije Bored Ape Yacht Club.

Napad se dogodio u subotu u večernjim satima, a cilj je bilo hakovanje 32 korisnička naloga. Navodno su se napadači poslužili phishing tehnikom i nakon toga iskoristili propust u protokolu Wyvern, open-source standardu na kojem su zasnovani NFT pametni ugovori na platformi OpenSea. Phishing je napadačima poslužio da im pravi korisnici na prevaru potvrde maliciozne transakcije, što je rezltovalo krađom NFT-a.

Platforma sada upozorava sve svoje korisnike da prilikom rada na platformi ne klikću ni na kakve linkove koji bi ih odveli izvan sistema, odnosno one koji ne preusmeravaju na domenu opensea.io. Istraga se, kažu, nastavlja.

OpenSea je, inače, u nedavnoj rundi finansiranja zabeležio tržišnu valuaciju od čak 13 milijardi američkih dolara. Na njihovoj prodavnici NFT-a se, ako ste se pitali, samo u decembru prošle godine protrgovalo digitalnih tokena u vrednosti višoj od 3,3 milijarde dolara. Pritom je OpenSea, u samo tih mesec dana, ostvario 82,5 miliona dolara dobiti.

PROČITAJ VIŠE

Intel razvija čipove koji će značajno pospešiti rudarenje kriptovaluta

Raja M. Koduri, stariji potpredsednik Intel-a i direktor njihovog odeljenja za računarske sisteme i grafiku, objavio je kako ova kompanija ima nameru da se aktivnije uključi u razvoj tehnologija povezanih sa blockchainom. Njihov primarni doprinos biće u razvoju čipova, tzv. "blockchain akceleratora", koji će omogućiti energetski značajno efikasnije procesiranje transakcija povezanih sa blockchainom. Intel će, kaže Koduri, biti aktivan u promovisanju otvorenog i sigurnog ekosistema blockchaina i pomoći će unaprediti ovu tehnologiju na odgovoran i održiv način.

Intel-ovi kupci zahtevaju skalabilne i održive sisteme za rad sa blockchainom, koji mogu iskoristiti sav potencijal ove tehnologije, pa će im oni to i ponuditi. Dok sadašnja tehnologija blockchaina i dalje zahteva veliku procesorsku snagu i troši značajne količine električne energije, Intel gleda u budućnost i namerava da se ozbiljnije posveti uštedama i napretku arhitekture specijalizirane za rad sa blockchainom. Za svoje najavljeno rešenje već imaju kupce – oni su Block (donedavno Square), Argo Blockchain i GRIID Infrastructure, kompanije koje se bave, između ostalog, digitalnim plaćanjima i rudarenjem kriptovaluta.

Sistem "blockchain akceleratora", koji se razvija u okviru Intel Labs-a, zasnovan je na dugogodišnjem iskustvu ove kompanije u kriptografiji, tehnikama hashovanja i niskonaponskim sklopovima. Rezultat bi trebao da bude čip koji će ubrzati rad sa blockchainom i omogućiti "preko 1000 puta bolje performanse po vatu od mainstream GPU-ova, za rudarenje bazirano na SHA-256 algoritmu".

Intel je za ove svrhe osnovao i radnu grupu Custom Compute Group, s ciljem stvaranja po narudžbini dizajniranih poluvodičkih čipova, optimizovanih za potrebe klijenata. Osim blockchaina, oni će osmišljavati i čipove namenjene za druge specijalizirane primene, poput onih u superračunarima. Planirana arhitektura "blockchain akceleratora" biće smeštena na vrlo malenim površinama silicijuma, pa u Intelu ne očekuju da će, u svetlu sveopšte nestašice, proizvodnja ovog dodatnog asortimana imati uticaja na njihove sadašnje lance snadbevanja i proizvodnje.

Više o ovoj najavi Intel će objaviti na konferenciji International Solid State Circuit Conference (ISSCC) krajem meseca.

PROČITAJ VIŠE

Rusija će kriptovalute tretirati kao novac

Nakon učestalih glasina o regulaciji kriptovaluta u Rusiji, i nedavnog predloga centralne banke da se sve radnje vezane uz njih zabrane, sada iz ove zemlje stižu ohrabrujuće vesti. Naime, vlada i centralna banka su postigle dogovor o tome da će kriptovalute tretirati kao novac, tj. analogiju službenom novcu.

Ovde treba naglasiti razliku između valute i "finansijske imovine", kako se kriptovalute trenutno tretiraju u većini zemalja. Tako bi investitori trebali da isbegnu porez na kapitalnu dobit, što je svakako ohrabrujuće.

U predlogu novog zakona se navodi da će sve transakcije biti legalne ukoliko se obave kroz bankarski sistem ili licencirane institucije, a identifikacija korisnika će biti obvezna. Nadalje, svaka transakcija veća od 600.000 rublji (oko 7.000 evra) će morati da bude prijavljena, jer će u protivnom tretirati kao kazneno delo.

Ovo je svakako velika vest za zajednicu, jer se konačno pokreće toliko priželjkivano prihvatanje kriptovaluta od strane institucija. Ipak, kako će sve zajedno uticati na kretanje cena, ostaje za videti, budući da mnogi učensnici ovime neće biti zadovoljni. Naime, ruski građani trenutno drže oko 200 milijardi dolara u kriptovalutama, a dobar deo njih ih koristi za nelegalne poslove.

U svakom slučaju, zakon bi na snagu trebao da stupi 18. februara.

PROČITAJ VIŠE

Kvantni računari će razbiti enkripciju Bitcoin-a

Bitcoin mreži bezbednost pruža kriptografski algoritam nazvan SHA-256 koji je za sada potpuno neprobojan za moderne računare. Međutim, u istraživačkom radu objavljenom 25. januara 2022., naučnici sa Univerziteta Sussex sugerisali su da se očekuje da će kvantno računarstvo to promeniti u sledećoj deceniji.

Ako bi neko mogao probiti temeljnu shemu šifrovanja koju koristi Bitcoin, mogao bi između ostaloga da falsifikuje ključeve i promeni transakcije kako bi ukrao Bitcoin-e ili izvršio druge nezakonite aktivnosti. Kada bi se to na primer dogodilo danas, došlo bi do velike krize sistema blockchain tehnologije, što bi moglo dovesti do potpunog kolapsa kriptovaluta i nezamislivih gubitaka novca na globalnom nivou i na kraju čak do nove privredne krize.

Savremene sheme šifrovanja oslanjaju se na ozbiljne matematičke probleme za koje bi čak i najistaknutijim superračunarima trebali vekovi da se razbiju. Ali, s druge strane istraživači procenjuju da bi budući kvantni računari sa 1,9 milijardi kubita, mogla probiti Bitcoin-ovu enkripciju u roku od 10 minuta.

U ovom trenutku najmoćniji kvantni računar koji je razvio IBM, ima 127 kubita. Ipak, s obzirom da se stvari kreću predvidivom brzinom, naučnici iz Sussexa očekuju da ćemo u sledećih deset godina videti dovoljno moćne kvantne računare koji bi mogli da predstavljaju ozbiljnu i stvarnu pretnju.

Istraživači su u svom radu detaljno opisali kako bi se dovoljno jaki kvantni računari mogli isprogramirati za probijanje SHA-256 enkripcije, ali kažu kako postoji dovoljno vremena da Bitcoin mreža otkloni ovu pretnju, naravno uz pomoć kvantnih tehnologija zaštite.

Čitav naučni rad možete pronaći na ovom linku.

PROČITAJ VIŠE

Španska policija tragala za ilegalnom farmom marihuane - pa pronašla rudnik kriptovaluta

Španska policija izvestila je o nesvakidašnjem slučaju iz Santiponcea, gradića u pokrajini Seville. Naime, u potrazi za ilegalnom farmom marihuane, pronašli su rudnik kriptovaluta koji, prema njihovim procenama, vredi preko 50.000 evra.

Policija je sumnjala da je reč o farmi marihuane, upravo zbog velike potrošnje energije. Tako je, dakle, otkriveno da rudari putem ilegalnog priključka na struju kradu električnu energiju u vrednosti od 2.000 evra svaki mesec, piše NotebookCheck.

Navodi se da je pronađeno više od 21 ASIC-a za rudarenje kriptovaluta i ako je za suditi prema priloženoj fotografiji, pet EVGA GeForce RTX 3080 grafičkih kartica. Ta je oprema, prema procenama policije, donosila rudarima oko 3.500 evra prihoda svaki mesec.

Rudnik je, smatra se, bio relativno nov, pa njegovi vlasnici verovatno još nisu došli blizu isplate svojih ulaganja. Iako je većina detalja već poznata, policija još istražuje ko je vlasnik ove operacije. Podsetimo, sličan se slučaj dogodio u Ujedinjenom Kraljevstvu prošle godine u maju, kada je zaplenjeno stotinjak Antminer S9 mašina.

PROČITAJ VIŠE

Propada Facebook-ov pokušaj lansiranja kriptovalute

Kompanija nekada poznata pod imenom Facebook danas se naziva Meta. Dok se još nazivali Facebook planirali su da pokrenu sopstvenu kriptovalutu Libra, koja je potom preimenovana u Diem. Ona je trebala da funkcioniše putem kriptonovčanika Calibra, kasnije preimenovanoga u Novi. Sva ova konfuzija oko imena je najmanji problem za ovaj projekat. On, naime, nikada nije zaživeo, i to primarno zbog regulatornih problema.

Nedugo nakon Facebook-ove najave o lansiranju kriptovalute (tačnije rečeno stablecoina vezanog uz dolar) na to su reagovale američke i evropske monetarne vlasti, i to sa popriličnim negodovanjem. Projekt se daleko od očiju javnosti razvijao nekoliko godina, da bi krajem 2020. bio izdvojen iz Facebook-ovog poslovanja u nezavisnu organizaciju Diem Association – sve kako bi se ovaj segment što više odvojio od Facebook-a i ne bi bio usko povezan sa društvenom mrežom i njenim, ne baš idealnim, imidžem u javnosti.

Od toga je prošlo više od godine dana, a kriptovaluta i dalje nije lansirana. U međuvremenu su projekat napustili brojni partneri i investitori, a kao strateški partner prošle se godine pojavila banka Silvergate. Sada se saznaje kako je cela imovina (primarno tehnologija i intelektualno vlasništvo) Diem Association-a ponuđena na prodaju Silvergate-u. Plan je prodati sve što se može za oko 200 miliona dolara, kako bi se inicijalnim ulagačima u projekat vratili njihovi ulozi.

Međutim, taj dogovor je sve, samo ne zaključen, pa bi propast Diema, koji se ionako gasi, mogla biti potpuna, ako se imovina ne uspe prodati. Inženjeri koji su radili na razvoju Facebook-ovog stablecoina navodno će biti raspoređeni na druge projekte. David Marcus, čovek koji je vodio projekt izrade kriptonovčanika Novi i bio suosnivač Diema, kompaniju je napustio još pre mesec dana.

PROČITAJ VIŠE

Intel potvrdio ASIC čipove za rudarenje Bitcoin-a

Nakon što je vest o navodnom ulasku Intel-a među proizvođače ASIC čipova za rudarenje kriptovaluta snažno odjeknula u javnosti, tek sada je napokon potvrđeno da zaista započinje sa proizvodnjom.

Startup za kriptorudarenje GRIID, potvrdio je da je sa Intel-om potpisao četverogodišnji ugovor za izradu ultra-niskonaponskih i energetski efikasnih ASIC čipova pod nazivom Bonanza Mine, odnosno BMZ2 koji će se koristiti u njegovim farmama za kopanje Bitcoin-a.

To znači da Intel definitivno ulazi na tržište kriptorudarenja svojim ASIC čipovima za "kopanje" Bitcoin-a.

Bitcoin se obično rudari ASIC-ovima, koji su zapravo specijalizovani procesori posebno dizajnirani za izvršavanje jedne vrste radnog opterećenja. ASIC-ovi daju prednosti efikasnosti i performansi u odnosu na složenije vrste čipova, poput CPU-ova i GPU-ova, koji mogu obavljati isti zadatak. Kao rezultat toga, većina rudarenja Bitcoin-a odvija se na ASIC-ovima.

Intel-ovi ASIC-ovi će navodno imati prednost pred konkurencijom u pogledu energetske efikasnosti, što je u poslednje vreme od velike važnosti kriptorudarima, a možda malo primiri i kritičare koji u kriptorudarenju najveću negativnost vide zbog enormne potrošnje energije, zbog čega su u nekim delovima sveta najavljene nove zakonske regulative, a razmatraju se i zabrane tih delatnosti.

PROČITAJ VIŠE

Bitcoin potonuo na 36.000 dolara

Još jedan crni (ili bolje rečeno crveni) dan u svetu kriptovaluta, ovoga puta bez nekog preterano istaknutog razloga. Više se ekonomskih pokazatelja poklopilo tako da su ukazali na mogući negativni razvoj situacije, pa je na tržištima na kojima je optimizam prilično nestabilan, počela velika rasprodaja.

Bitcoin je tokom četvrtka bio posebno volatilan, pa je u samo 12 sati zabeležio prvo skok vrednosti od oko 4%, da bi ubrzo usledio pad od gotovo 10%. Na kraju je ukupni pad u 24 sata bio preko 8% za cenu Bitcoin-a, dok je celo svetsko tržište kriptovaluta "potonulo" za 7,5% - preko noći je, dakle, ono izgubilo na vrednosti gotovo 150 milijardi dolara.

Trenutno svetsko kriptotržište, prema stranici CoinMarketCap, vredi 1,84 biliona dolara. Na svom vrhuncu, početkom novembra prošle godine, je ta vrednost iznosila 3 biliona dolara.

Ako gledamo samo Bitcoin kao najveću kriptovalutu, njegova vrednost je takođe maksimum imala u novembru, kada je dosezala i 69.000 dolara. Do četvrtka je iznosila oko 43 hiljade, da bi tokom noći pala na tek nešto iznad 38 hiljada dolara – odnosno na nivo na kome se nije nalazila još od avgusta 2021. godine.

Ništa bolje nisu prošli ni altcoini: ether je na vrednosti izgubio 12%, a među najvećima najistaknutiji dobitnik bio je dogecoin s padom cene od preko 20%. Ni petak nije bio sjajan, pa je tako Bitcoin dodatno pao na oko 36.000 dolara.

Hakovan Crypto.com
Osim ekonomskih pokazatelja i zabrinutosti ulagača zbog neizvesnog toka pandemije, na negativan sentiment trgovanja verovatno je uticala i vest o hakovanju platforme Crypto.com. Njima je ove nedelje hakerskim napadom kompromitovano bilo 483 naloga klijenata, s kojih su napadači pokušali da ukradu ukupno 34 miliona dolara. Singapurska kompanija tvrdi da je napad zaustavila, odnosno da niko od njihovih klijenata nije ostao bez svog uloga.

Rusija predlaže zabranu
Gotovo istovremeno iz Rusije je stigla najava tamošnje centralne banke da će predložiti vladajućima potpunu zabranu korišćenja i rudarenja kriptovaluta na područiju cele zemlje. Kao razloge navode pretnje finansijskoj stabilnosti, dobrobiti građana kao i monetarnom suverenitetu Ruske Federacije.

Centralna banka Ruske Federacije smatra da je glavnina potražnje za kriptovalutama špekulativne naravi, a da tržište ima svojstva piramidalne sheme. Njihova zabrana obuhvatila bi ne samo trgovinu i plaćanje kriptovalutama, nego i poslovanje menjačnica i rudarenje kriptovaluta, za koje ističu da stvara probleme u snadbevanju električnom energijom. Najbolje rešenje za sve te probleme je potpuna zabrana, kažu.

PROČITAJ VIŠE

Severnokorejski hakeri prošle godine ukrali kriptovalute u vrednosti od 400 miliona dolara

Hakeri iz Severne Koreje su u najmanje sedam hakerskih napada prošle godine ukrali kriptovalutu vrednu gotovo 400 dolara.

Kompanija Chainalysis je saopštila da je 2021. bila jedna od najuspešnijih godina za cyberkriminalce u Severnoj Koreji, a njihova zemlja je uvek rutinski demantovala umešanost u napade.

"Od 2020. do 2021. godine broj hakerskih napada povezanih sa Severnom Korejom je povećan sa četiri na sedam, a ukradena vrednost je porasla za 40 posto", navodi se u izveštaju.

Hakeri su napadali uglavnom investicione firme i centralizovane menjačnice, a koristili su različite tehnike. Na meti su bili i "vrući" novčanici kriptovaluta koji su povezani sa internetom i mrežom kriptovaluta tako da su ranjivi na hakerske napade. Koriste se za slanje i primanje kriptovalute, kao i za proveru tokena.

Mnogi eksperti savetuju prebacivanje velike količine kriptovalute koja nije potrebna svakodnevno na "hladne" novčanike, jer oni nisu povezani sa "širim" internetom.

Chainalysis veruje da je većinu napada izvršila hakerska grupa Lazarus, koja je pod sankcijama SAD-a. Veruje se da grupu kontroliše severnokorejska obaveštajna služba.

Grupa Lazarus je ranije optužena za umeštanost u WannaCry ransomware napade, hakovanje međunarodnih banaka i korisničkih računa, kao i napade na Sony Pictures iz 2014. godine.

PROČITAJ VIŠE

Ostrvska država Tonga uvodi Bitcoin kao zvaničnu valutu

Kraljevina Tonga malena je ostrvska zemlja koja se sastoji od 177 ostrva. Smeštena je u Tihom okeanu, jugozapadno od Samoe, a istočno od Fidžija. Ukupna površina joj je tek 748 km2, a u njoj živi nešto više od 100 hiljada ljudi. Ova malena zemlja planira da se na privrednoj karti sveta dodatno istakne činjenicom da bi uskoro mogla da postane druga u svetu koja je kao službenu nacionalnu valutu uvela Bitcoin.

Tonga se ovde vodi primerom Salvadora, koji je Bitcoin uveo u službenu upotrebu prošle godine. Prema tvrdnjama koje je na Twitter-u iznio bivši član tamošnjeg parlamenta Lord Fusitu'a, zakon o službenom prihvatanju Bitcoin-a kao nacionalne valute u proceduru bi mogao da bude pušten u septembru ili oktobru ove godine, a cela procedura bi trebala da bude dovršena do kraja godine. Osim lokalne valute pa'anga, dakle, stanovnici Tonge bi ubuduće mogli sva plaćanja obavljati i digitalno, koristeći Bitcoin.

Zagovornici uvođenja Bitcoina kažu kako bi to moglo pomoći njihovoj privredi, koja uvelike zavisi od doznaka iz inostranstva koje stanovništvu transferuju njihovi rođaci iz dijaspore. U sličnoj su situaciji kao i Salvador, ali su mnogo manja zemlja pa bi im uvođenje digitalne valute trebalo biti jednostavnije. 90% stanovništva tamo se služi Internetom i pametnim telefonima, pa se pretpostavlja i da će vrlo brzo prihvatiti plaćanje kriptovalutama.

PROČITAJ VIŠE